Ватерполо клуб Раднички промовисао је изузетно квалитетан тим и високе амбиције за нову сезону, на свечаном представљању у Књажевско-српском театру, пред бројним пријатељима клуба.
Шумадинци у нову сезону улазе са великим бројем појачања, на челу са петорицом олимпијских шампиона Олимпијских игара у Паризу, предвођени дугогодишњим тренером Урошем Стевановић, који је у постао тек пети селектор који је у последњих 40 година освајао злато на највећој светској, спортској смотри.
Аудио запис овог представљања, јуче, у Књажевско-српском театру, преносимо Вам у целини:
Ирод Антипа, син старога Ирода, убице младенаца Витлејемских у време рођења Господа Исуса, беше господар Галилеје у време проповеди Јована Крститеља. Беше тај Ирод жењен ћерком некога арабског кнеза Арете. Но Ирод, зли изданак од злога корена, отера своју закониту жену и незаконито узе себи за сожителницу Иродијаду, жену свога брата Филипа, који беше још у животу. Против овог безакоња уста Јован Крститељ и силно изобличи Ирода. Ирод га баци у тамницу. За време једнога пира у свом двору у Севастији Галилејској играше пред гостима Саломија, ћерка Иродијадина и Филипова. И пијани Ирод, занесен том игром, обећа играчици дати што год буде од њега искала, ма то било и половина царства. Наговорена од своје мајке Саломија заиска главу Јована Крститеља. Ирод нареди те Јована посекоше у тамници и донеше главу његову на тањиру.
Ученици Јованови ноћу узеше тело свога учитеља и чесно сахранише, а Иродијада избоде иглом језик Јованов, па главу закопа на неко нечисто место. Шта је даље било с главом Јовановом може се читати под 24. фебруаром. Али убрзо постиже Божја казна ову групу злотвора. Кнез Арета, да опере част своје ћерке, удари с војском на Ирода и потуче га до ноге. Поражени Ирод би осуђен од кесара римског Калигуле на прогонство најпре у Галију а по том у Шпанију. Као изгнанци Ирод и Иродијада живеше у беди и понижењу, док се земља не отвори и не прогута их. А Саломија погибе злом смрћу на реци Сикорису (Сули). Смрт светог Јована догодила се пред Пасху, а празновање 29. августа установљено је због тога што је тога дана освећена црква, коју подигоше на гробу његовом у Севастији цар Константин и царица Јелена. У ту цркву положене су и мошти ученика Јованових: Јелисеја и Авдије.
У организацији Удружења Зелени мир из Крагујевца, у Аџиним ливадама летос је одржан хуманитарни камп за децу и младе из осетљивих категорија. Камп је окупио 26 учесника из четири града у Србији. Петодневни камп је био бесплатан за децу, док су реализатори били волонтери.
Његово одржавање подржале су бројне институције и донатори: Млекара „Мегле“, ресторан „Паун“, „Сан Марко“… који су обезбедили све што је било неопходно учесницима кампа.
Удружење Зелени мир је први пут организовало камп са циљем да деца, у природном амбијенту које пружа пријатан осећај, могу да се забављају и уче.
С обзиром на то да се организатори надају да ће овај начин дружења постати традиционалан, у једном од последњих издања емисије Дуго топло лето, о овом августовском кампу, говоримо са председником удружења Зелени мир из Крагујевца, г. Сашом Алемпијевићем:
Високопреподобни архимандрит Тихон, у току Свете архијерејске Литургије којом је началствовао Његовa Светост Патријарх српски г. Порфирије, хиротонисан је за Епископа моравичког, викара Патријарха српског. Епископ моравички г. Тихон у својој првој архипастирској беседи у спомен-храму Светог Саве у Београду, са многобројним благочестивим народом поделио је свој монашки пут: “ Дана 23. августа, у раним јутарњим сатима, са још неким пријатељима, стигли смо пред зидине манастира Студенице. Ушли смо у Богородичину Цркву за време Литургије, коју је служио отац Јулијан. Током преподнева, он нас је исповедио и тада почињем редовно да идем код њега. Следеће године уочи празника Ваведења пресвете Богородице, ја сам се одлучио да идем у манастир. Због Јулијана сам дошао у Студеницу, Светог Симеона и Саве.“
У суботу, 7. септембра 2024. године, са благословом Архиепископа крагујевачког и Митрополита шумадијског Господина Јована, у свечаној сали Саборног храма одржано је друго предавање у оквиру петнаестих Великогоспојинских свечаности.
На тему: „Брак и породица – улога мајке у васпитању деце“ говорио је клинички психолог др Влајко Пановић.
У емисији Дуго топло лето, слушали смо делове предавања, а вечерас од 22 сата у емисији Катедра можете послушати цело предавање др Пановића.
У оквиру Госпојинских свечаности ове године историчар др Немања Девућ одржао је веома инспиративно предавање „Голгота Шумадијске епархије 1945. и њен васкрс у савременом добу.“
Историчар и научни сарадник Института за савремену историју, др Немања Девић, говорио је на тему страдања Шумадијске епархије под комунизмом, у периоду након 1945. године, али и о њеном васкрсу у новијој историји. Девић је уз коришћење архивске грађе представио своје истраживање на тему страдања свештенства 1944-1945, а затим и репресије која је погодила цркву и верни народ Шумадијске епархије у годинама које су следиле. По његовим речима, забрана школске славе Светог Саве и забрана литија, као и умањивање утицаја Српске православне цркве, имали су трајне последице које се уочавају и данас. Свештенство Шумадијске епархије (укључујући и владику Валеријана) било је, према сачуваним документима, под надзором безбедносних служби и 1970-их година, а последњи пример свештеника као политичког осуђеника (случај Д. Степковића) забележен је 1984. године. Ипак, под епископима Савом Вуковићем и Јованом Младеновићем, уследио је период велике обнове и нов духовни процват епархије. Ту не треба узимати у обзир само број изграђених и обновљених храмова, који је троцифрен, већ и чињеницу да је црква обновила своје присуство и у војним и у здравственим установама, да је кроз богословију и веронауку утицала на духовни раст и формирање нових генерација, да је кроз издаваштво „Каленић“ остварила утицај на духовно буђење и стварање здраве историјске свести читавог српског народа. „У том смислу, схватамо који је потпун значај речи када говоримо о нашој Богом чуваној Шумадијској епархији“, закључио је Девић.
Стаза Јосифа Панчића представљена је на Метином Брду у суботу 31. августа у присуству више од педесет житеља овог краја, њихових суграђана и гостију. Формирање овог шеталишта трајаће до краја септембра у оквиру пројекта „Стаза Јосифа Панчића – од сметлишта до шеталишта“ који спроводи неформална група „Четверац са Метиног Брда“, а чине је: Горан Илић, Дејан Милошевић, Саша Миладиновић и Бојан Николић.
Дејан Милошевић, координатор групе говорио је за радио Златоусти о Метином Брду, мотивима за формирање стазе, вези Метриног Брда и Јосифа Панчића, претходном току и наставку пројекта „Стаза Јосифа Панчића – од сметлишта до шеталишта“, изразивши наду „да ће се Брдо, у целини, коначно наћи у годишњим Програмима одржавања комуналне инфраструктуре, што сада није случај и да ће у дело бити спроведени планови за Метино Брдо објављени у стратешком документу 2022.године „Измене и допуне Плана генералне регулације“ који предвиђа развој зеленила (реонског парка), зелене и рекреативне површине, уређење тих површина, прерасподелу парковских површина кроз формирање нове парковске површине у блоку уз постојећи Дом здравља.“.
Следећи сусрет на Метином Брду заказан је за последњу суботу у месецу, 28 септембара од 17 часова, у складу са заласком Сунца – за поновно уживање на крагујевачком видиковцу. Предавање ће одржати доц. др Снежана Бранковић са Природно-математичког факултета Универтитета у Крагујевцу.
Портал Први Први На Скали подсетио је на речи Јосифа Панчића:
„Тек дубоким познавањем и проучавањем природе наше земље показаћете колико волите и поштујете своју отаџбину“.
Уколико волите и имате времена у недељу 8. септембра пожурите на литургију у 9 сати у цркву у селу Секурич код Рековца, а затим на 11. Левачку пасуљијаду која се организује у том селу уз преко 50 учпесника, и са богатим музичким програмом. Випше о томе да чујемо од Оливера Алексића.
