Поштовани слушаоци гост овонедељног „Става недеље” Радија „Златоусти” је наш суграђанин Горан Дамјановић, спортски тренер за физичку припрему кошаркаша који се после више од четврт века вратио у свој родни град. На жалост, већ по доласку у самом комшилуку затекао га је наш тардиционалан немар, односно девастирани споменик Јована Ристића. Зар нико не може „да полепи” слова која су отпала са спомен обележја нашег највећег дипломате и политичара рођеног у Крагујевцу пита се у свом „Ставу недеље” наш саговорник Горан Дамјановић.
Članci autora
КУТАК ЗА ЛИКОВНИ ТРЕНУТАК – Изложба Алексе Гајића „Некад су овде биле све саме њиве”
Изложба под несвакидашнијим и маштовитим називом „Некада су овде биле све саме њиве” аутора Алексе Гајића отворена је у уторак, 15. септембра у СКЦ-у.
Алекса Гајић је један од наших најпознатијих стрип цртача, илустратора (између осталог у „Полтикином забавнику”), филмски аутор (култни анимирани филм „Едит и ја”)… Изложба дела „необавезно терапијског стваралаштва” носи и необичан назив за који сам аутор Гајић демистификаторски појашњава да је само реч о цитату из његовог стрипа.
О стваралаштву и изложби Алексе Гајића у данашњем „Кутку за ликовни тренутак” разговарамо са Иваном Арсенијевићем, уредником ликовних програма у СКЦ-у и самим аутором Гајићем.
ГОСТОПРИМНИЦА – О феномену вампиризма у СКЦ-у
У среду, 16. септембра на Летњој сцени СКЦ-а одржано је књижевно вече и разговор о делима писца Александра Тешића. Тема разговора била је код нас увек популарна фолклористика „Вампири у српској традицији и делима Александра Тешића”.
Александар Тешић, један од наших најпопуларнијих и најплоднијих писаца жанра епске фантастике позван је на захтев његових читалаца као гост СКЦ-а. Познат је као предан истраживач нашег усменог књижевног и културног предања и аутор трилогије „Косингас”, која је доживела своје стрип и радиодрамско обличје, затим трилогије „Милош Обилић”, двотомног романа „Клетва Каинова”, романа „2084”, „Горолом”…
О Тешићевом стваралаштву говорио је Ненад Глишић, организатор вечери испред СКЦ-а а за наш радио сам Тешић прича о феномену вампиризма у свету и код нас.
ГОСТОПРИМНИЦА – Драган Јовановић Данилов, лауреат награде „Ђура Јакшић”
Као што је на отварању овог здања и најављено у „Кући Ђуре Јакшића” крагујевачка Народна библиотека је започела циклус представљања добитника награде која носи име овог славног сликара и писца. У среду, 16. септембра у Карађорђевој улици угостили су Драгана Јовановића Данилова, песника који је ову награду добио 2019. године за збирку „Ум подивљале реке”.
У данашњој „Гостопримници” послушајте изјаве Мирка Демића, директора Народне библиотеке који је за наше слушаоце представио рад Драгана Јовановића Данилова и самог песника, лауреата награде „Ђура Јакшић” који говори о томе колико за њега значи ово признање али и својим уметничким „везама” са Крагујевцом.
ХРИШЋАНСКИ МЕРИДИЈАНИ- 18.9.2020.
Слушате вести из Епархије шумадијске, СПЦа и помесних цркава, као и о данашњем празнику, слушате и у данашњем издању:
КОМУНАЛНО ЋОШЕ 18.9.2020.
У данашњем издању рубрике, најављујемо искључење електричне енергије и искључења воде на више крагујевачких локација:
ГОСТОПРИМНИЦА- Канцеларија за младе промовише Кнежев Арсенал
https://www.youtube.com/watch?v=g_xapzkD1-g&feature=share , гледајте и гласајте за свој град!
Кнежев Арсенал у Крагујевцу је једино здање индустријске баштине у Југоисточној Европи које је представљено у оквиру европског догађаја “Work it out” који организује Европска рута индустријске баштине – ЕРИХ. Европска рута индустријске баштине је сертификовани пут културе Савета Европе и једна од највећих културних рута. Од прошле године, ЕРИХ обухвата и две значајне тематске руте које развија Кластер путева културе: Путевима Тесле и Путевима рударства – Балкан колевка металургије.
ГОСТОПРИМНИЦА- Мурал у Краљеву посвећен херојима с Кошара подсећа да битка и даље траје
„Борци на Кошарама су, као пук мајора Драгутина Гавриловића који је у Првом светском рату одлуком Врховне команде био избрисан из бројног стања, сами себе избрисали из бројног стања и витешки се борили за Србију. Знали су да се боре за њене светиње, за своје породице, свој народ. Свакога тренутка, и до задњега, без изузетка су били спремни да свој живот, по оној Лазаревој „није важна сила која нас напада него светиња коју бранимо“, дају за отаџбину. Дешавало се да по седам дана нису излазили из рова ни зарад физиолошких потреба и гинули уз речи „за Србију вреди погинути“, „и мртви ћемо бранити ову земљу“ или „ми одлазимо у рај, јер овде је пакао“, што су Кошаре истински биле.“
У ноћи између 14. и 15. септембра, у Краљеву, мурал посвећен херојима с Кошара, који је требало да свечано буде откривен на Дан обележавања Дана српског јединства, слободе и националне заставе, је оскрнављен. Информацију је, након незваничне објаве на 90.5 МХЗ пред свечано отварање мурала, дан касније и званично потврдио Војислав Вукашиновић, председник Удружења ратних војних инвалида, учесник битке на Кошарама који у тој бици био рањен у главу 17. маја 1999. године.
