Категорија: ПУТЕВОДИТЕЉ

Дванаесто издање отварамо Светосавском беседом Небојше Дугалића коју је екипа радија Златоусти забележила на Дан духовности Републике Србије 27. јануара 2021, у Свечаној сали УК.
Говоримо о иконографији Светог Саве са фрескописцем Екатерином Кудрјавцевом Милетић, дипломираним ликовним уметником и наставником ликовне културе, као и са нашим сталним саговорницима, редовним професором Филолошког факултета проф. др Александром Петровићем и историчарем Лазаром Срећковићем.

У новом издању историчар Лазар Срећковић води нас причом у простор Студенице и здравствене заштите у доба Светог Саве у читавом свету, те преносимо размишљања примаријуса др-а Хаџи Недељка Конгрге на тему Светог Саве и научне медицине из истоименог рада, који је објављен у часопису Теолошки погледи:

„Са царством земаљским се Царство Небеско не упоређује зато што је оно духовна заједница, тј. заједница коју је могуће постићи само посредством Логоса, Духа Светога, Свете Тројице. Зато се Немања, да би угодио Богу, одриче престола и одлази у манастир. Али да Црква, духовна заједница није исто што и црквена хијерархија, то показује Свети Сава: кад се, у доба Латинског царства у „Византији“, појавила могућност да Српска Православна Црква буде схваћена као организација моћи (тј. као световна организација земаљског царства), Свети Сава се одриче чак и архиепископског престола, одлази у монахе и у Свету Земљу. То је зачетак Косовског Завета. Завет се утврђује монаштвом. Он је монашки, а не ратнички. Нема те земаљске установе која би била у стању да задовољи човекову потребу за духовном заједницом. Држава не сме бити ни покушај таквог задовољења. Зато она и јест заснована на Римском праву.“ др Жарко Видовић

„Халкидонско исповедање пуне човечанске природе у Христу, пуног и аутентичног Богочовештва Христовог, било је и остаје садржај и програм православне просвећености и у томе је последња тајна просветитељства Светог Саве.“ др Атанасије Јевтић

„Свети Сава је највећи српски просветитељ, јер је највећи српски светитељ. Просвета је само пројекција светости, зрачење светлости; светитељ светли, и тиме просветљује, просвећује. Просвета је свим својим бићем условљена светошћу; прави просветитељ је у ствари само светитељ. Без светитеља нема просветитеља; без светости нема просвете; без просветљења нема просвећења. Светост је светост божанском светлошћу. Истинска просвећеност није друго до зрачење светости; само су светитељи истински просвећени. Јер су божанску светлост разлили по целом бићу свом практикујући еванђелске врлине и тиме потисли из себе сваки мрак греха и таму порока. Еванђелска светост, еванђелска праведност и живи, и дише, и зрачи, и дела светлошћу. Освећујући, она у исто време осветљује и просветљује. To нам казује и сама етимологија српске речи: просвета, која долази од црквенословенске речи: просвјешченије; а свјет значи светлост, те просвета значи просветљење.

Да, просвета у ствари значи просветљење, и то просветљење кроз освећење Духом Светим, Духом Христовим, као творцем, носиоцем и раздаваоцем светости и светлости. Зато што су освећени и просвећени Духом Светим, светитељи су просветитељи. Свети Сава је Духом Светим родио и препородио своју духовну децу, Србе, и осветио их помоћу еванђелских врлина.“ др Јустин Поповић

„Свети Сава законодавац“ тема је седмог издања емисије Путеводитељ. И кроз ово издање причом нас воде проф. др Александар Петровић и историчар Лазар Срећковић, а подсећамо се и речи монаха др Павла Кондића сабрата манастира Стањевићи, који је носећи са собом Номоканон кроз Литију, поручио: „Свети Сава је символ нашега живота и нашег мјеста у читавој медитеранској, европској и свјетској цивилизацији и правном поретку. Ово је књига коју у рукама треба да имају сви властодршци, сви који се баве законом, пишу законе или траже било какву правду. И ови наши садашњи законодавци који су на силу прогласили законом овај бесправно правни пројекат, они треба да узму ову књигу па да у њој потраже правило како се пишу закони у односу између Цркве и државе“, на Богојављење, 2020. у Будви:

„Време је да схватимо светосавље, које пре свега тражи да будемо оно што јесмо, да не бисмо ефемерно били опседнути огледалом и по томе тонули у заборав онога што нисмо. Окружени привидом са свих страна, треба да се вратимо на племениту светосавску уску стазу и да на њој изађемо из опсаде. Када добијемо борбу са привидом, добили смо и све остале. То је смисао оне речи да рат треба да се добије пре него што почне. Стога је једини начин да се не подлегне општем забораву проницање у савршени закон слободе. А живот у савршеном закону слободе јесте сећање из кога следи дело. „Јер како треба ви да чините, написао сам вам, да положите као неко мерило и образац, не само вама него и онима који после вас остају у овом животу.”. Ове речи из Хиландарског типика упућују нас ка мери, односно равнотежи, и обрасцу, односно узору и идеалу, као кодним начелима слободе. Када то схвати, личност постаје творац речи и делује у складу с њима, „журећи се кроз уска врата и тескобним путем који води у живот вечни”.29 А на том путу преплићу се живот и смрт, настајање и нестање, рађање и препорађање, осуда живота на слеђену смрт слике, и победа живота над временом које све леди у слику. Они који осуђују на смрт не знају да сами стоје пред огледалом.
Велико дело Светог Саве кроз свест о огледалу јесте победа над историјом. Свест о огледалу и његовим моћима је темељ сваке културе идентитета.“, пише проф. др Александар Петровић, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, у раду „Савршени закон слободе“(Летопис Матице српске, Књига 505, свеска 4)

Пре наставка серијала Путеводитељ, емисије посвећене 850-годишњици рођења Светог Саве, подсетимо се приче професора Петровића, који нас је као стални саговорник и учитељ, професор културолошке антропологије, кроз претходних шест издања враћао на уску стазу Светог Саве.

ПРВО ИЗДАЊЕ

Свети Сава и независност Српске цркве некада и сада:

*****

ДРУГО ИЗДАЊЕ

Свети Сава утемељивач монашког живота у Србији и значење монаштва данас

****

ТРЕЋЕ ИЗДАЊЕ

Хиландарска философија живота у додиру са садашњим филозофијама живота

****

ЧЕТВРТО ИЗДАЊЕ

Духовни смисао Храма Светог Саве

****

ПЕТО ИЗДАЊЕ

Светосавље као политички узор и контроверзе

****

ШЕСТО ИЗДАЊЕ

Свети Сава као државотворац

„Свети Сава је идеални вид српске културе. Он је знао да се ништа не може догодити у појавном свету а да се већ није збило у свету идеја. Српска држава у мрачним врењима историје није нестала испод видокруга јер је Свети Сава поставио њен темељ с друге стране стварности, коју историја, ма како се упињала и претила, никада не може да досегне. У томе је значај светосавља у трену када се све или свет своди на своју слику. Владајућа површност не допушта да се уграби поглед у дубину живота који се налази и с ове и с оне стране. У покушају да освоји и потчини оностраност историја долази само до неуспеха саморазарања. То је прво значење идеалитета Светог Саве који је успоставио својим безазленим примордијалним чином изласка из пустиње историје у чисту слободу.“ Александар Петровић

„У историји политичкој има мало тренутака за нас, значајнијих од онога када Сава 1208 год. одлази у планину Атоса да после аксетског живота и медитације, испружи над државом своју коштуњаву руку средњевековног, великог државника.

Ако у немањићкој епохи историје наше државе има величине, у многоме је то можда Савина залсуга, али да је морал, вискоки морал, кроз векове, највеће дело нашег народа, светла сен те руке над нама сачувала, то је чињеница јасна и извесна. После Савиног живота народ је пренео на себе све снажне црте његовог карактера. Његови етички појмови прешли су пут до најнижих балканских слојева. Чврстина и величина његовог карактера и морала огледају се већ у првим списима о њему. У великих наших средњевековних писаца, у Доментијана и Теодосије, Данила, сазнање да је Сава не само један од најевћих људи, него и наморалнијих, види се јасно у речима којима ти писци трубе славу његову, али је то сазнање данас непобитније него икада…“

Милош Црњански

* Емисија је суфинансирана средствима Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама

„Обично – и с правом, рекао бих – кажемо да је Светосавље квинтесенција духовног бића нашег народа и његова историјска идеја водиља. Тврдимо, такође, да Светосавље представља примарну духовну категорију у нашем укупном живљењу и делању, јуче и данас, његову константу и конституанту. Али, с обзиром на уопштеност и, са одређеног аспекта, неодређеност те категорије, треба је колико–толико објаснити, како би се знало шта Светосавље јесте, а шта није.
Лаконску, па ипак успешну условну дефиницију Светосавља дао је блажене успомене отац Јустин Поповић, у своје време професор догматике на нашем Факултету. Светосавље, вели он, није друго до „Православље српског стила и искуства”.“ Иринеј Буловић

У данашњем издању о Светосављу говоре протојереј-ставрофор проф. др Зоран Крстић, проф. др Александар Петровић и проф. историје Лазар Срећковић. Подсећамо се и речи оца Јустина Поповића:

* Емисија је суфинансирана средствима Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама