Категорија: Гостопримница

Манифестација “Дани отворених врата“ у музичкој школи „Др Милоје Милојевић“ почела је јуче и трајаће до 17. априла. Током „Дана отворених врата“ деца узраста од 6 до 10 година имају прилику да се упознају са школом и различитим музичким инструментима;

Пријемни испити за упис у основну музичку школу почињу овог викенда, а као и сваке године, родитељи могу попунити образац за пријемни испит путем званичног сајта школе и изабрати један од три термина изласка детета на пријемни испит ( формулар за пријаву на проверу музичких способности за упис у први разред можете пронаћи на линку: http://www.mskragujevac.rs/Vesti/prijemni-kgmuzicka-2026/);

Пред ученицима музичке школе „Др Милоје Милојевић“ је ново извођење опере бајке, након одигране опере бајке „Снежана и седам патуљака“ Оперског студија Музичке школе „др Милоје Милојевић“, крагујевачка публика 24. априла биће у прилици да погледа изведбу „Пепељуге“ у Позоришту за децу и младе од 20 сати;

Након Такмичења акордеониста, најављујемо Такмичење пијаниста, као и Фестивал вокалног стваралаштва „Вокализација“…

Ово су само неке од тема и актуелности о којима данас у Гостопримници говоримо са Тањом Пашић, професорком хармонике и помоћницом директора музичке школе „Др Милоје Милојевић:

Лазарева субота или Субота праведног Лазара, уочи Цвети, посвећена је васкрсењу Лазара из Витиније, кога је Исус Христос васкрсао из мртвих после четвородневног пребивања у гробу. Овај празник је установљен у Јерусалиму крајем IV века. После васкрсења, Лазар је био Епископ на Кипру. Овај празник Срби, а многе породице славе Лазареву суботу као крсну славу. На Лазареву суботу празнује се посебано и врло живописан обичај познат под именом Врбица. Овог дана брало се олистало пруће од врбе. Лазарева субота, односно Врбица, дан је дечје радости.

До Другог светског рата, Лазарева субота (Врбица) прослављала се и као школска свечаност. Деца су се, лепо обучена, украшена звончићима, кретала у поворкама и проводила време у игри по порти и учествовала у опходу око цркве после подне. Увек се држала литија изван храма. Пратећи елементи овог празника имају библијско утемељење (Јн 12). После Лазаревог васкрсавања, Исус Христос улази свечано у Јерусалим, а маса раздраганог света дочекује га свечано; поред осталог, у рукама носе палмове гранчице. Данашње врбове гранчице замена су за палмине. Убране врбове гранчице на Лазареву суботу носиле су се и благосиљале у цркви, па су потом чуване у кућама. Са овим даном почињу велики Васкршњи празници. Који је смисао овог догађаја који Црква тако светло, радосно и победно празнује на Лазареву суботу? Како спојити жалост и сузе Христове са Његовом силом којом је васкрсао мртвога Лазара?

Црква празновањем Лазареве суботе одговара: Христос плаче зато што је у смрти свог пријатеља сагледао тријумф смрти у свету, смрти коју Бог није створио, а која је загосподарила и господари светом, затровавши свеколики живот и претворивши га у бесмислено смењивање дана, који се неумитно урушавају ка пропасти. И, гле, ево Христове заповести: „Лазаре, изиђи напоље!“. То је изазов који Христос упућује смрти. То је заповест којом Христос објављује рат смрти. То су речи којима Христос објављује да сама смрт мора бити умртвљена и уништена. То је чудо љубави која тријумфује над смрћу. Да би уништио смрт и њену тмину, сам Христос – а то значи сам Бог, сама Љубав, сам Живот – силази до гроба Лазаревог, силази да би се тамо лицем у лице срео са смрћу, да би је разрушио, да би нам даровао вечни живот за који нас је саздао Бог.

Живимо у свету, у државама које су се одрекле Бога, које су искључиво занете саме собом, које стално стрепе за своју власт, силу, моћ и победу. У том свету готово и да нема више места за Божју љубав, Божју светлост и Божју радост. Али, гле, на тај јединствени дан, на Цвети – док стојимо у препуним црквама – опет и опет одјекује оно исто царско „Осанна!“, и ми изнова говоримо себи и свету око себе, и сведочимо: није умрло, није нестало, није ишчезло са лица земље Царство Христово које је тако јарко засијало у тај дан у Јерусалиму. На Цвети се обраћамо изнова Богу говорећи: Ти си наш једини цар, ми знамо и верујемо и исповедамо да ће победити Царство Твоје љубави, Царство Твоје победе над грехом, злом и смрћу, и знамо да нам радост те вере нико одузети не може. И премда људи све своје наде полажу на силу и насиље, и премда људи верују само у оружје, затворе и страх – победиће Царство Твоје! И премда људи муче друге људе – победиће Царство Твоје!

О.Александар Шмеман „Тајне празника“

Завршна конференција пројекта „Заједно за равноправност“ одржана је у Свечаном салону Градске управе Крагујевац, где су представљени резултати спроведених активности, искуства из праксе и значај наставка сарадње институција у области родне равноправности, превенције насиља над женама и јачања политика једнаких могућности.

Скупу је присуствовала министарка без портфеља задужена за координацију активности у области родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена, гђа Татјана Мацура, чији је Кабинет подржао реализацију пројекта. У име Града Крагујевца присутнима су се обратили др Гордана Дамњановић, помоћница градоначелника за здравствену и социјалну заштиту, људска и мањинска права, и Дејан Ружић, заменик градоначелника.

Министарка Мацура подсетила је да је Крагујевац једна од 22 јединице локалне самоуправе које су прошле године добиле подршку за пројекте из области родне равноправности. Према њеним речима, ова област обухвата широк спектар активности – од економског и политичког оснаживања жена, преко борбе против породичног насиља, до подизања свести о важности превентивне здравствене заштите.

У галерији „Ђуре Јакшића” у Крагујевцу у среду, 1. априла, свечано je отворена изложба „Гружанска јесен – три деценије уметности и инспирације“. Ова поставка настала је поводом обележавања јубилеја – 30 година постојања ликовне колоније „Гружанска јесен”.

Изложбену поставку чини 20 одабраних радова насталих током претходних година, који сведоче о богатству уметничког израза и трајању ове значајне ликовне манифестације чији је организатор Туристичка организација општине Кнић.

У Народној библиотеци „Вук Караџић“ у Крагујевцу промовисан је роман „Карота“ Дарка Тушевљаковића. Ово дело награђено је НИН-овом наградом за најбољи роман у 2025. години.

Хуманитарни концерт “Кад љубав проговори“, у организацији и извођењу вокалног солисте Јована Китића биће одржан у петак, 3. априла 2026. год, од 20 часова, у Књажевско-српском театру.

Јован Китић, вокални солиста, наступиће уз пратњу оркестра Дејана Обрадовића, а циљ ове манифестације је прикупљање донација за помоћ Удружењу за подршку особама са инвалидитетом „Егал“.

Народна библиотека „Вук Караџић“ из Крагујевца објавила је роман „27. март“ Зарије Д. Вукићевића, још једно у низу дела из његове заоставштине која се чува у крагујевачкој библиотеци. Реч је о, пре свега за историчаре и љубитеље историје, значајном сведочанству, с обзиром да је Вукићевић годинама обављао важне дужности на Краљевском двору и у Влади Краљевине Југославије. Књига је представљена управо 27. марта, а на промоцији су говорили Мирко Демић, приређивач издања и Милош Игњатовић, историчар, који је посебну пажњу посветио збивањима у Крагујевцу тих судбоносних дана 1941. године.

У понедељак, шесте недеље Часног Поста, по благослову Његовог Високопреосвештенства Архиепископа крагујевачког и Митрополита шумадијског Господина Г. Јована, служена је Света Архијерејска Литургија Пређеосвећених Дарова и обављена исповест свештенства Архијерејског намесништва Левачког у Опарићу. Пре Свете Литургије, у раним јутарњим часовима, обављена је Света Тајна Исповести свештеника. Након Свете Тајне Исповести, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију Пређеосвећених Дарова у храму Светог Цара Константина и царице Јелене, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Епархије шумадијске. Литургију су појали чланови певачког друштва „Српски православни појци“ из Београда.
После Свете Литургије, уследило је читање реферата на тему: „Крстолики доживљај времена“, који је припремио јереј Стефан Васиљевић.