Категорија: Гостопримница

Асоцијација Независна културна сцена Србије уз учешће бројних уметника и уметничких удружења протествује данас од 12 сати испред Министарства кутлуре реагујући на резултате конкурса за суфинансирање и финансирање културе у Србији. Ми смо о томе говорили са Александром Губашем представником ове асоцијације.

На ФБ групи „ЗА АНИН ЖИВОТ“, 3. јуна је објављено: „После неколико месеци борбе, ВАЖНЕ вести стижу из далеког Јапана- Морамо заједно, опет! 🙏🙏🙏
Пошаљи 1321 на 3030, за Анин живот!
Огроман додатни износ је хитно потребан, вероватно пре краја јуна, да досадашња терапија и борба не буду узалудни! Зато је битно је да се вест рашири што више, да опет дигнемо Крагујевац и Србију на ноге.
Идемо, сви, још једном! Шта нам тешко?“

Подсећамо, Крагујевчанки Ани Милетић је дијагностикован злоћудни карцином – Glioblastoma multiforme gradus 4.

Оперисана је на неурохируршкој клиници у Београду 17.6.2022. године, примала хемио и радио терапије али након тога су све опције лечење у нашој земљи биле исцрпљене.

С обзиром да се ради о врло агресивном тумору, било је неопходно да након спроведених терапија у Србији, Ана што пре настави лечење на једној клиници у Јапану, где се примењује иновативна терапија леком Delytact.

У децембру 2022. године Ана је успешно примила прву дозу терапије хируршким путем у болници медицинске истраживачке институције „ИМСУ“ у Јапану.

АНА МОРА НАСТАВИТИ ЛЕЧЕЊЕ ВЕЋ НАРЕДНЕ СЕДМИЦЕ, У ЈАПАНУ. ЗА НАСТАВАК ЛЕЧЕЊА НЕОПХОДНО ЈЕ ОБЕЗБЕДИТИ ЈОШ 250 000 ЕВРА. О АНИНОМ ЗДРАВСТВЕНОМ СТАЊУ И ВАЖНОСТИ НАСТАВКА ЛЕЧЕЊА И БОРБИ СА ВРЕМЕНОМ ДА СЕ НОВАЦ ПРИКУПИ, ГОВОРИМО СА ЊЕНИМ БРАТОМ, ЂОЂЕМ БОЈОВИЋЕМ:

Породица се захваљује свима који су до сада помогли Ани и моли да јој и на даље пруже подршку да Ана из ове борбе за живот изађе као победник!

За Анин живот! Будимо хумани!

Помозимо Ани!

УПЛАТОМ НА ДИНАРСКИ РАЧУН:

160-6000001421741-13

Uplatom na devizni račun:

160-6000001422106-82

IBAN:

RS35160600000142210682

SWIFT/BIC:

DBDBRSBG

https://www.budihuman.rs/korisnik/1321/ana-miletic

У Дому омладине јуче је отворена изложба фотографија Александра Ђорђевића „Путовање кроз Израел-уметност на улицама Јерусалима и Ханифе“. Аутор није био присутан, али су говорили председник Скупштине града Мирослав Петрашиновић и амбасадор Израела у Србији Јахел Вилан.

Најављени концерт Србских православних појаца у оквиру овогодишњих Духовских свечаности синоћ је одложен због кише. Када ће бити одржан концерт, и шта ће бити са осталим најављеним програмима ако кишовити дани потрају питали смо протојереја-ставрофора Милића Марковића, старешину Старе цркве. Концерт се одлаже до септембра, а за предавања је нађено друго решење.

Светом архијерејском литургијом којом је началствовао Његово преосвештенство епископ шумадијски г. Јован уз свештенство и јеромонаштво Епархије шумадијске, свечаном литијом градским улицама и молитвом узнетом Код крста, те културно уметничким програмом у порти Цркве обележена је овогодишња слава Светотројичне старе цркве и градска слава.Током Свете литургије беседу је произнео ректор крагујевачке богословије протојереј др Зоран Крстић. Уследило је резање колача са овогодишњим колачарима породицом професора у пензији Драгослава Арсенијевића. Након тога је кренула литија крагујевачким улицама до Крста и поред зграде Града, а завршила се повратком у порту Старе цркве где је изведен културно уметнички програм и где су отворене две изложбе. Програм је водио диригент Марко Нешић, а наступали су градски хорови „Мали Лицеум“ и Академски хор „Лицеум“.
(Део овог извештаја представља снимак Радио-телевизије Крагујевац.)

У понедељак, 5.јуна 2023.године, на Духовски понедељак, Стара црква прославиће своју храмовну славу. Тог дана почињу и овогодишње Светотројичке духовне свечаности, а детаљан програм представља нам јереј Ненад Милојевић, члан братства Храма Силаска Светог Духа на Апостоле.

Крагујевац је до пандемије корона вируса имао једног уникатног уметника, који је опет имао уникатну галерију. Реч је о Миливоју Лији Обреновићу који се бавио 3 де карикатуром. Изненада је преминуо у првој години пандемије, а непосредно после његове смрти затворена је његова галерија. Шта се догодило, да ли је могуће обновити је и да ли Крагујевац пропушта да једном уникатвном галеријом побољша своју културну и туристичку понуду причали смо у прилогу који следи са Горданом Вучковић, библиотекарком из Народне библиотеке „Вук Караџић“, Тијаном Петровић, ћерком Лије Обреновића, Зораном Васовићем дирктором Агенције за испитивање, жигосање и обележавање оружја, направа и муниције у чијем је власништву била поменута галерија и са градским већником за културу Миљаном Бјелетићем.

“Oвај прилог је настао у оквиру пројекта “Крагујевачки медији у служби грађана- у потрази за решењима”, који се реализује у оквиру Програма малих медијских грантова који финансира Амбасада САД, а администрира Медиа и Реформ Центар Ниш. Ставови, мишљења и закључци изнесени у пројекту нужно не изражавају ставове МРЦН и Амбасаде САД већ искључиво аутора.“

Уоквиру програма обележавања 200 година од рођења кнеза Михаила Обреновића у организацији Института за књижевност и уметност из Београда, Задужбине „Доситеј Обрадовић“ из Београда, Народне библиотеке „Вук Караџић“ и Народног музеја Шумадије, у здању Старе скупштине у Крагујевцу, јуче је почео дводневни научни скуп под називом „Обреновићи и књижевност“. У присуству представника академске заједнице , научних и културних посленика, скуп је отворио др Драган Хамовић, руководилац научног одељења Српска књижевност и културна самосвест.

Тридесет научника из различитих универзитетских центара, Београда, Новог Сада, Ниша, Крагујевца, Беча, сви удружени око јединствене приче – Обреновићи у књижевности као фикцијски јунаци и Обреновићи као писци документарне прозе и преводиоци, аутори фикцијских текстова, заједничким напорима ће покушати да мапирају основне књижевне теме и укажу на књижевноисторијски значај Обреновића.

Књижевноисторијски скуп је један у низу скупова будући да је ово вишеструко јубиларна година за династију Обреновић, али је ипак први који систематизује знање везано за Обреновиће стављајући фокус на књижевност и попуњава велико неистражено поље у досадашњим дијахронијским прегледима српске књижевности, каже професорка Филолошког факултета у Београду, Драгана Вукићевић, једна од иницијатора одржавања скупа али и уређивача зборника. Идеја о научном скупу настала пре пет година али се чекало право време и право место, а Крагујевац јесте епицентар приче о Обреновићима, истакла је проф. Вукићевић и подсетила да је у Крагујевцу много тога било прво, од Књажевско српске банде, позоришта, првих Новина српских, Лицеума.

Сесије прва два дана научног скупа Обреновићи и књижевност одржаваће се у Конгресном центру хотела „Крагујевац“. Програм научног скупа ће се заокружити читањем најрепрезентативнијих делова текстова о Обреновићима са музичким деоницама као и приказом одеће Обреновића ( Обреновићи речју, музиком и сликом) у Конаку кнегиње Љубице у Београду у среду 31. маја.