Народни музеј Шумадије у Крагујевцу организује изложбу под називом „Грађански портрети и ентеријери крајем 19. века”.
Ауторке ове поставке су Татјана Милосављевић, музејски саветник историчар уметности и Наташе Николић, музејски саветник етнолог.
Поставка представља избор из Збирке сликарства Одељења за историју уметности (српско сликарство 19. века – грађански портрети), који су стизали у Народни музеј Шумадије углавном преко познатијих крагујевачких и београдских предратних породица.
Представљене су историјске и друге тада значајне личности. Стилски, избор слика покрива период чистог класицизма и његове бидермајерске варијанте, преко наговештаја романтизма, зрелог романтизма портретног, академског реализма, до великана српског реализма.
Трпезарије и салони део су ентеријера – који је први отворен за јавност усвајањем нових видова репрезентације.
Простор салона опрема се намештајем стилских одлика са резбареним детаљима. Поједини комади немаштаја у то доба представљају предмет престижа, али и статусни симбол.
Изложба ће бити отворена у Конаку кнеза Михаила Народног музеја Шумадије у четвртак, 23. октобра. Свечано отварање је у 13 сати.
У данашњој Гостопримници о изложби која ће бити отворена у време завршетка данашњег издања емисије, говорили смо са ауторкама изложбе:
У оквиру манифестације „Октобарске свечаности 2025”, данас, 22. октобра, у 18 сати, у галеријском простору Народне библиотеке, биће представљен роман Зарије Д. Вукићевића „Ча-Добривоје ‘контрареволуционар’”.
Роман „Ча-Добривоје”, из заоставштине Зарије Д. Вукићевића, објављен је у коиздању Народне библиотеке „Вук Караџић” (Крагујевац) и „Српске књижевне задруге” (Београд).
Књигу је приредио Мирко Демић.
Учествују: Мирко Демић, уредник издавачке делатности НБ „Вук Караџић” и Никола Маринковић, главни уредник „Српске књижевне задруге”.
Зарија Д. Вукићевић рођен је у Ваљеву 1898. године, али је по свему осталом припадао Крагујевцу, где се школовао и дуго живео. Као добровољац учествовао је у Првом светском рату, прошао голготу Албаније и Крфа. Као српски ђак, упућен је на школовање у Француску и Енглеску. На Кембриџу је студирао енглески језик. У крагујевачкој Мушкој гимназији био је професор 1924–1933. У исто време обнашао је дужност управника Јавне (народне) библиотеке у Крагујевцу, председника Академског позоришта, председника фудбалског клуба Шумадија и оснивача и уредника листа Јавно мњење. Године 1933. премештен је у Министарство иностраних послова, где је био прво секретар а онда и начелник Краљевске канцеларије. Након капитулације Краљевине Југославије, на овој дужности је пензионисан.
После Другог светског рата једно време је радио као хонорарни радник Министарства информисања, а затим је, из здравствених разлога, поново пензионисан. После рата, живео је у Опатији, где је и умро, 1978. Сахрањен је на крагујевачком Варошком гробљу.
Вукићевић се још од гимназијских дана бавио књижевним радом. Његово дело је обимом велико, али мало познато широј културној јавности. За живота је објавио две збирке приповедака: „Кад судбина флертује” (Крагујевац 1932) и „На животним кривинама” (Београд 1936), као и мању историјску монографију „Црква Светог Ђорђа на Опленцу”, (Београд, 1935.
Поједине критике, приказе и предавања објављивао је по новинама и часописима. Широј књижевној јавности познат је по својим преводима са енглеског језика, међу којима су дела Пристлија, Џерома, Лондона, Драјзера и др., пошто је после рата живео и од преводилачког рада.
Његова библиотека и рукописна заоставштина од преко 4.500 страница чувају се у Народној библиотеци „Вук Караџић” у Крагујевцу. Аутор је своје рукописе педантно средио, не сумњајући да ће доћи време за њихово штампање. У рукопису се налазе још два романа („27. март” и „У живој гробници”), као и бројни преводи, сећања и писма.
Народна библиотека „Вук Караџић” до сада је објавила следећа дела Зарије Д. Вукићевића: „Црква Светог Ђорђа на Опленцу” (репринт, 1990), „Англосаксонски медаљон” (приповетке, 2002), „Вечера у краљевском двору” (роман, 2003), „Есеји, предавања, успомене” (2007), „Трагична деветсто петнаеста: повлачење кроз Албанију” (2014), „Приповетке I” (2020), „На двору Крађорђевића” (портети, успомене, 2020) и „Приповетке II” (2021).
Године 2020. Народна библиотека „Вук Караџић” урадила је изложбу и каталог „Можда ће се једном видети колико сам волео своју земљу и свој народ: Зарија Д. Вукићевић, професор, библиотекар, књижевник, преводилац и дипломата”, чији су аутори Гордана Вучковић, Јасмина Марковић и Мирко Демић.
Смештену у дигитални простор, као део сталне изложбене поставке „Виртуелна шетња кроз изложбе Народне библиотеке”, ову изложбу можете посетити у њеном дигиталном облику у галеријском простору Библиотеке (Др Зорана Ђинђића 10).
О вечерашњој промоцији, библиографији и биографији Зарије Д. Вукићевића, књизи „Ча-Добривоје ‘контрареволуционар’”, сарадњи Народне библиотеке Крагујевца и Српске књижевне задруге на њеном издању, објављеним и необјављеним књигама Зарије Вукићевима и разлозима истог, говоримо са књижвником Мирком Демићем, приређивачем:
У оквиру Манифестације Бдење, коју Спомен-парк „Крагујевачки октобар“ организује сваког 20. октобра, у Музеју „21. октобар”, синоћ је промовисана поема која је данас изведена на манифестацији „Велики школски час”. На промоцији су говорили писац поеме „Срце земље” др Драган Бошковић, рецензенткиња поеме др Александра Матић, и редитељ поеме Марко Ђорђевић.
У извођењу поеме су ангажовани бројни уметници, хор, оркестар и глумци, као и сарадници на реализацији. Композитор музике је Софија (Милутиновић) Обровић, сценограф Миљена Вучковић, дизајн звука Стеван Милошевић, а видео и анимацију потписује Милорад Савановић.
У ТОКУ ЈЕ ДИРЕКТНИ ПРЕНОС ВЕЛИКОГ ШКОЛСКОГ ЧАСА НА ТАЛАСИМА РАДИЈА ЗЛАТОУСТИ.
Академија под именом „Велики школски час“ први пут је одржана 1944. године у Крагујевцу, а прва манифестација на самом месту, поред хумки у Шумарицама 1957. године. Од 1963. године организацију преузима Спомен-парк „Крагујевачки октобар“.
Тада добија нову физиономију: садржи елементе одавања поште стрељанима и елементе уметничког програма. Током комеморативног дела интонирала се химна, полагани су венци, говорили су преживели стрељања и преношене кратке вести са светских ратишта. Уметнички део чинио је избор прозних и поетских текстова из постојећег родољубивог штива, у наступу драмских уметника као и учешћу познатих хорова и оркестара. Такав програм, прилагођен новим захтевима, од 1964. године са почетком у 11 сати и трајању од 45 минута, почео је стално да се одржава код Споменика стрељаним ђацима и професорима.
Од 1971. године формира се Савет „Великог школског часа“ на републичком нивоу који утврђује концепцију, садржај и програм манифестације, бира књижевника који ће посебно писати поему за извођење, редитеља и композитора, који ће стварати оригиналну музику за ту прилику, што је била новина у односу на претходни период.
Душко Радовић био је аутор поеме „Црни дан“ која је изведена на „Великом школском часу“ те 1971. године, редитељ је био Здравко Шотра, који је поставио основе његовог сценског идентитета, а композитор Константин Бабић. Интонирањем химне и полагањем венаца и даље почиње сваки „Велики школски час“, а од 1991. године претходи му парастос који служи еписком Шумадијске епархије са свештенством.
На Великом школском часу ове године биће изведена поема „Срце земље” аутора Драгана Бошковића.
Редитељ поеме је Марко Ђорђевић. У извођењу су ангажовани бројни уметници, хор, оркестар и глумци,
као и сарадници на реализацији. Композитор музике је Софија (Милутиновић) Обровић, сценограф Миљена Вучковић, дизајн звука Стеван Милошевић, а видео и анимацију потписује Милорад Савановић.
Уметничком делу програма претходила је Архијерејска литургија у Храму крагујевачких новомученика у ШумарицамА и Молебан крагујевачким новомученицима у 10.30.
У галеријском простору крагујевачке Народне библиотеке у петак, 17. октобра, у оквиру Октобарских свечаности, одржано је предавање на тему „Крагујевчани у краљевачком октобру”.
О страдању цивила из Крагујевца и околине у Краљеву октобра 1941. године говорила је Мирјана Савић, музејски саветник у Народном музеј у Краљеву. Захваљујући колегиници Гордани Јоцић, преносимо Вам део предавања:
У данима када се Крагујевчани присећају октобарске трагедије 1941. године, посетила нас је песникиња Биљана Новаковић, јутро након манифестације „Песници рањеном граду“ и са нашим слушаоцима поделила стихове песме „Дружина“, али и разговор о боготражењу и богопознању и поверењу у децу:
Ове године Центар за неговање традиционалне културе Абрашевић слави 120 година постојања. Последњег дана октобра, на Међународном београдском сајму књига биће промовисана монографија „120 година Абрашевића“ у издању УК „Кораци“. О сталном програму, секцијама и континуитету рада Абрашевића, као и јубиларној години, разговарали само са Координатором делатности центра – Илијом Степановићем:
Уммус и ове јесени организује колективну изложбу, бројне свирке и паб квизове. Сутра од 21 сат у просторијама Уммуса биће уприличен концерт Школе певања Уммус. Била је то прилика да проговоримо о школи савремених жанрова певања са музичким педагогом ове школе, Магладеном Армуш, са којом заједно у школи предаје и Софија Борота, те најавимо концерт:
