Левачка пасуљијада, 13. по реду, биће одржана у недељу, 6. септембра у Секуричу, у порти цркве Светог Архангела Гаврила.
Левачка пасуљијада је традиционална гастрономско-туристичка манифестација која се одржава у порти Храма Светог Архангела Гаврила у селу Секурич, у срцу Левча. У такмичарском делу „кувања пасуља“ учествује преко 50 екипа, а манифестацију посети више хиљада посетилаца из целе Србије. Читав догађај употпуњен је богатим културно-уметничким програмом и промоцијом локалних производа и производа домаће радиности.
Манифестација „Традиција фест“ биће одржана од 4. до 6. септембра на платоу зелене пијаце Центар и Старој скупштини, а посетиоце очекује богат музички и културно-уметнички програм.
Илија Степановић координатор програма Центра за неговање традиционалне културе „Абрашевић“ који организује овај фестивал, нашим слушаоцима представио је програм овогодишњег издања „Традиција феста. Искористили смо прилику да позовемо и наше најмлађе слушаоце на упис у глумачку секцију Абрашевића, који траје до 15. септембра.
У име и са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Његово Преосвештенство викарни Епископ моравички др Тихон (Ракићевић) отворио је вечерас, 1. септембра 2026. године, у Галерији Коларчеве Задужбине у Београду, жирирану изложбу сакралне уметности „Светлост Логоса“ у организацији Културног центра „Калеидоскоп“ а уз подршку УНЕСКО-а кроз међународни Фонд за културну разноликост. Владика др Тихон је отварајући ову значајну манифестацију истакао да наслеђе које кроз сакралну уметност баштинимо још од 13. и 14. века и даље инспирише и додао, да је ова изложба доказ и сведок „да то надахнуће и поред свега што се касније дешавало, поред многих прекида у стваралаштву, насиљем, историјским приликама, ратовима, разарањима – да нисмо завршили са тим надахнућем и одушевљењем“.
Извор: Радио Слово љубве
Међународна жирирана изложба савремене сакралне уметности „Светлост Логоса“, Културног центра „Калеидоскоп“, коју подржава УНЕСКО, биће одржана од 1. до 16. септембра у Галерији Коларчеве задужбине. Поставка окупља 124 иконе 103 аутора из 18 земаља, док ће у Београд лично допутовати више од двадесет страних излагача, уз гостујуће предаваче. Посебан гост је један од најутицајнијих савремених светских иконописаца проф. др Јоргос Кордис из Грчке, а публика ће први пут, ексклузивно у Београду видети и три иконе чувене радионице манастира Свете Јелисавете из Минска. Свечано отварање изложбе Светлост Логоса биће одржано 1. септембра у 19 часова у Галерији Задужбине Илије М. Коларца у Београду. Изложба се приређује са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и представља први велики јавни сегмент двогодишњег пројекта „Светлост Логоса: Дигитално умрежавање, образовање и инклузија за одрживи развој савремене сакралне уметности”.
Пројекат Културног центра „Калеидоскоп“ подржао је УНЕСKО кроз Међународни фонд за културну разноликост (ИФЦД). Међу 881 пројектом пријављеним из целог света, само 11 одабрано је за подршку, а „Светлост Логоса“ заузела је друго место у завршном рангирању.
О размери и међународном угледу изложбе сведочи и рекордан одзив на овогодишњи конкурс: пристигло је 305 икона 208 аутора из 23 земље са четири континента. Након жирирања, међународни Уметнички савет одабрао је 109 радова 91 аутора, док поставку употпуњује још 15 икона 12 почасних излагача. Публика ће тако у Галерији Коларчеве задужбине моћи да погледа 124 иконе 103 уметника из 18 земаља: Србије, Румуније, Грчке, Бугарске, Русије, Белорусије, Украјине, Црне Горе, Републике Српске, Летоније, Холандије, Немачке, Пољске, Либана, Сједињених Америчких Држава, Перуа, Филипина и Кубе.
На отварање и пратеће програме допутоваће више од 20 иностраних излагача, од Сједињених Америчких Држава до Либана. Заједно са гостујућим предавачима и домаћим уметницима, учествоваће у једном од највећих међународних окупљања иконописаца у свету и претворити Београд у светско средиште савременог иконописа.
У попразништву Успења Пресвете Богородице у уторак 1. септембра 2026.године, када прослављамо Светог мученика Андреја Стратилата и друге са њиме пострадале, Његово Високопреосвештенство митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром.
Његовом Високопреосвештенству саслуживали су протојереј-ставрофор др Зоран Крстић ректор Богословије Свети Јован Златоусти у Крагујевцу, Архијерејски намесник левачки протојереј ставрофор Милић Марковић, Архијерејски намесник крагујевачки протојереј ставрофор мр Рајко Стефановић, протојереј Александар Борота, протојереј Дејан Марковић старешина Саборног храма, протонамесник Александар Сенић, протонамесник Владан Костадиновић, јеромонах Јован (Прокин), протођакон Иван Гашић и ђакон Дејан Јовановић.
За певницом су ученици Богословије предвођени професором Иваном Топић.
По прочитаном Јеванђељу надахнутом беседом обратио се, по благослову Митрополита Јована, протојереј-ставрофор др Зоран Крстић ректор Богословије Свети Јован Златоусти у Крагујевцу:
„Браћо и сестре, драги ученици,
Желео бих по благослову нашег митрополита, а у име свих професора и своје лично име, да вам зажелим благословену и добру нову школску годину, коју започињемо сви заједно. Такође бих желео и нашим новим ученицима, нашим првацима, да пожелим сваки Божји благослов. Дакле, да овај пут на који су данас кренули буде благословен у сваком погледу — за добро ваше, ваших родитеља и на добро Цркве наше свете.
Дозволите ми сада, пошто се налазимо у данима попразништва, да вас подсетим на јеванђелско зачало које смо читали на Велики празник Успења Пресвете Богородице. Да вас подсетим само, претпостављам да сви добро знамо ту причу из Лукиног Јеванђеља о Марти и Марији. Али за нас су данас последње речи јако занимљиве. Дакле, једна жена из народа се обраћа Господу и каже да је благословена утроба која га је носила и груди које је дојио. А он на то одговара, рекао бих, врло чудним речима — да су блажени и благословени они који слушају реч Божију и држе је.
На први поглед изгледа као да он жели да унизи своју мајку, као да на неки начин ниподаштава то што га је она родила и што је њене груди дојио. Али то је само на први поглед тако. Заправо, ова завршна реченица тог Јеванђеља на највиши могући начин узвисује Пресвету Богородицу. Јер није она првенствено блажена зато што га је родила, већ напротив, зато што је она образац послушности, зато што је слушала сваку његову реч и, како то каже јеванђелист Лука на другом месту у свом Јеванђељу, слагала их у срцу своме.
Дакле, Пресвета Богородица је образац слушања. А то је оно што ви данас почињете. Мислим, пре свега, на прваке, а опет и остали ученици у вишим разредима изнова почињу да слушају реч Божију.
Ја бих то овако поставио, овакав след: дакле, човек прво нешто чује. И то је оно у чему учествује наше чуло слуха. Дакле, нешто чујемо. После тог првог корака следи слушање. Заправо, ми у нашим срцима процењујемо да ли је то што смо чули важно, неважно, какве везе има са нама и тако даље. Дакле, тај процес слушања означава то колико нам је важна реч коју смо чули.
Е, ми призивамо данас благодат Светог Духа, јер без Светог Духа ништа добро не можемо учинити, па не можемо ни слушати без Светог Духа. Дакле, призивамо благодат да вам отвори уши, па затим ум, па онда срце, да бисте разумели и прихватили реч Божију.
Јер сви ми у току једнога дана чујемо безброј речи. И вероватно да никад човек у историји својој није слушао толико речи, односно чуо толико речи, видео толико слика у току једнога дана као данашњи човек. Али некако све те слике и све те речи прођу кроз нас. Сутрадан готово да ништа од њих не остане. Дакле, ми смо чули, али нисмо слушали.
А ми вас позивамо данас, пре свега прваке, а ученике виших разреда да се присете тога да слушају реч Божију. То значи да реч Божија буде за њих важна — за вас, односно за све нас, буде важна.
И оно што у последње време доживљавамо као професори од појединих ученика јесте нешто што није било раније баш тако често. А то је да ученици буду у школи неколико година, па чак и пет година у школи, а да имам утисак као да их се реч Божија није дотакла. Као да нису чули ни једну једину реч Христову. Тако је све то прошло мимо њих.
Хвала Богу, нема много таквих, али ипак треба, као упозорење, на почетку школске године да то кажемо. Дакле, реч Божија се слуша. Треба у својим срцима да размислите, да поставите то или да одговорите на питање колико је она важна за ваш живот.
Јер то је исто тако врло трагично ако слушамо реч Божију, а онда заправо схватимо да она за нас уопште није важна. Да се наш живот одвија мимо речи Божије. И онда кад схватимо да је реч Божија спасоносна за свакога од нас, да је најважнија, да не постоји ништа важније од те речи Божије, онда ће реч моћи да мења наше животе.
Дакле, то значи држати: сећати се, имати непрестано у срцу и уму реч Божију и дозволити да та реч мења наше постојање и наше биће. То је оно што ми желимо.
Дакле, црквено образовање је специфично. Оно је спој, рекао бих, две жеље. Једна жеља је она коју имају све школе, а то је да ученици стекну знања. Друга жеља црквеног образовања је оно што жели Црква — да нешто постанете. И црквено образовање је спој те две велике, рекао бих, жеље: да нешто научите, али исто тако и да нешто постанете.
Како се то може урадити? Шта је кључно? Оно што је циљ нашег црквеног образовања је да заволимо Христа, као што је то и циљ црквеног живота. Дакле, ништа не можете урадити док не заволите Христа. Уколико га заволите, онда ћете желети да сазнате нешто о Њему. И онда ће и процес учења бити много лакши, јер све што ћете радити у школи тицаће се Христа и упознавања Његовог дела и Његове личности. Ако га заволите, то вам неће бити никакав проблем. Желећете да сазнате и научите нешто о вољеној особи.
Друга ствар на коју бих желео да вам скренем пажњу јесте да љубав значи жељу и хтење да будемо са особом коју волимо. Ако заволимо Христа, желећемо да будемо са Њим, желећемо заједницу са Њим, желећемо да се нађемо управо на овом месту, на светој Литургији, желећемо да се причешћујемо, јер то је заједница са Христом. Желећемо да се молимо, јер и то је исто тако заједница, заједница са Христом, и све се то остварује искључиво у љубави према Христу.
Јер свих ових година, нажалост, понекад имамо проблема, па ученици неће на богослужење, па проблем је да се устане… Све су то знаци недостатка љубави према Христу. И ништа друго.
Дакле, можете или можемо сви заједно да заваравамо себе да је то тешко, па не знам, хиљаду и један разлог да нађемо, али у основи је само један — и кад се тиче вас, ученика, али исто тако и нас одраслих. Кад год проналазимо разлоге за недолазак у цркву, за одсуство молитве и све оно што чини хришћански живот, разлог је увек само један: недостатак љубави према Христу.
Дакле, то треба да нам буде савршено јасно, и што пре то схватимо и констатујемо, тим боље, наравно, и за нас. То су они задаци које ми као црквена школа постављамо, дакле, професори постављају као циљ. Јер можда ћете ви током живота или кад завршите школу и да заборавите године и поједине појмове, теолошке или шта год, али уколико будете током школовања напредовали у љубави према Христу, ми ћемо онда сматрати да смо испунили наш задатак.
И на крају, још једном да поменем оно са чим сам почео: дакле, ми призивамо Духа Светога на почетку сваке године са потпуно јасном свешћу да ништа не можемо чинити мимо благодати Светога Духа, која нас упућује на Христа. То је основни циљ нашег живота као појединаца, али исто тако и циљ црквеног образовања.
Још једном, у име нашег митрополита и свих професора, желим вам успешан и благословен почетак нове школске године. Амин.”
Беседа протојереја-ставрофора проф. др Зорана Крстића, ректора Богословије Светог Јована Златоуста у Крагујевцу и редовног професора Православног богословског факултета Универзитета у Београду
У наставку Свете Литургије Високопреосвећени Митрополит је причестио верни народ. По заамвоној молитви прочитано је молепствије у почетку школског рада где смо се помолили да „Господ пошаље на ученике ове Духа мудрости и разума, и да им отвори ум и уста, и просвети срца за усвајање поуке добрих наука.“ Након отпуста митрополит је благословио народ и поделио иконице, на благослов и молитвено сећање.
Црвени крст Крагујевац организује акцију добровољног давања крви. Акција ће бити одржана 3. септембра 2026. године, од 10 до 14 часова, у просторијама Црвеног крста Крагујевац, у улици Светозара Марковића 7.
Циљ акције је прикупљање довољних количина крви и обезбеђивање стабилних залиха за потребе пацијената којима је ова драгоцена течност неопходна.
Преосвећени викарни Епископ новобрдски Иларион служио је са свештенством, ђаконима, појцима и верним народом свету Литургију у недељу 13. по Духовима, 30. августа 2026. године, у храму Светога Саве на Врачару, известила је за Радио „Слово љубве“ Милица Шојић. У беседи по прочитаном Јеванђељу, Владика је истакао да кроз заједништво и саборност сви делимо искуство тријумфа Христове љубави, додајући да често љубав као појам погрешно разумемо и експлоатишемо. Након литургијског сабрања, у крипти Светосавског Храма одржан је скуп вероучитеља Архиепископије београдско-карловачке, који је почео саборним певањем тропара празника Успенија Пресвете Богородице и благословом и беседом Епископа Илариона, председника Одбора за верску наставу АЕМ. Упутивши речи искрене захвалности и подршке вероучитељима, Владика је истакао да је за остварење заједничких циљева неопходна добра комуникација и сарадња, нагласивши да свима стоји на располагању за разговор и размену идеја и искустава.
Поводом храмовне славе Успења Пресвете Богородице у Саброној цркви у Крагујевцу отворене су 17. по реду Госпојинске свечаности.
Уз благослов архиепископа крагујевачког и митрополита шумадијског господина Јована, под слоганом „Под окриљем Појаса Пресвете Богородице“ одржано је Великогоспојинско вече уз богат културно уметнички и духовни програм.
Са благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа крагујевачког и митрополита шумадијског Господина Јована, а уз помоћ Града Крагујевца, братство Саборног храма у Крагујевцу и ове године организовало је седамнаесте по реду Великогоспојинске духовне свечаности.
У поподневним часовима, одслужено је вечерње богослужење у Саборном храму, а у 18 часова, организовано је Великогоспојинско вече, уз присуство Високопреосвећеног Mитрополита шумадијског Господина Јована, протојереја – ставрофора Зорана Крстића, ректора Богословије Свети Јован Златоусти, протојереја – ставрофора Рајка Стефановића, протојереја Дејана Марковића, старешине Саборног храма, свештенства Града Крагујевца. Академију је отворио презвитер др Оливер Суботић, пригодном беседом о Мајци Божијој, на тему – Под окриљем појаса Пресвете Богородице.
Славље је настављено сплетом песама и игара Шумадије, у којем су учешће узели: ЦЗНТК „Абрашевић“ и Етно група „Седеф“. Одломке из похвалног слова на Успење Пресвете Богородице Светог Јована Дамаскина и песму Матије Бећковића „Косово поље“ изговорио је крагујевачки глумац Аврам Цветковић. Програм је водио вероучитељ Предраг Обровић.
