Članaka u kategoriji Неимари

НЕИМАРИ – Марко Миљковић, афористичар, лауреат „Вибове” награде

Награда „Владимир Булатовић Виб” за најбољег младог сатиричара, коју додељује лист „Политика” свечано је уручена у понедељак, 9. марта Марку Миљковићу из Крагујевца.
– Миљковић је неколико година био у најужем избору за „Вибову награду”, а ове године жири није имао никакве дилеме и једногласно је одлучио да признање припадне њему. Он у најкраћој књижевној форми гради сопствени, препознатљив афористичко-енигматски стил који се темељи на истраживању у језику, каламбурима, језичкој акробатици и еквилибристици, успешној игри речи, уметничкој двосмислености, па и вишезначности, образложио је председник жирија Александар Чотрић одлуку да афористичар из Крагујевца понесе награду. Он је нагласио да Миљковићев афоризам не напада појединца, већ води полемику против лоших појава у друштву, лажних истина и истинитих лажи, догматског начина мишљења и медијских манипулација.
У данашњој емсији разговарамо о његовом раду, узорима, односу који има према Владимиру Булатовићу Вибу, као први Крагујевчанин који је добио ово признање али и стању и положају сатиричне књижевности код нас и у свету. Специјално за емисију „Неимари” Марко Миљковић сам интерпретира своје одабране афоризме.

НЕИМАРИ – Музеј СПЦ

Читава прошла година била је посвећена обележавању осам векова аутокефалности Српске православне цркве. Један од централних догађаја обележавања 800 година самосталности наше цркве била је изложба „Осам векова уметности под окриљем Српске Православне Цркве” у Музеју СПЦ коју је за два месеца излагања у овом здању у оквиру Патријаршије видело више десетина хиљада посетилаца. О самој изложби говорили смо у специјалној емисији Радија „Златоусти” током Божићних празника а, данашњи „Неимари” посвећени су историјату музеја Српске православне цркве који се налази у згради Патријаршије у Београду, прекопута Саборне цркве.
Ова установа има дугу и богату, на жалост, као и све када је наша црква и народ у питању и страдалничку историју. Њени почеци сежу још од пре два века када су је називали „художественом хранилницом” и „уметничком чуварницом”.
Првобитно, почетком прошлог века било је замишљено да се Музеј СПЦ нађе на Врачару. Установа је страдала и у време Другог рата али и после њега. О томе каква сва духовна и културна блага су похрањена у ову ризницу духовности нашег народа у данашњој емсији „Неимара” Радија „Златоусти” разговарамо са мастер историчарком уметности Биљаном Цинцар Костић, кустосом музеја Српске православне цркве.

НЕИМАРИ – др Мила Медиговић Стефановић „Музичка историја Крагујевца (1818 – 2018)”

На завршној вечери Седмих дана Крагујевачке књиге, у четвртак, 27. фебруара у крагујевачкој Народној библиотеци представљена је књига др Миле Медиговић Стефановић „Музичка историја Крагујевца (1818 – 2018)”. Ауторка дела др Мила Медиговић Стефановић годинама је радила у нашој библиотеци и била њен директор. Данас живи, истражује и пише у Београду. Докторирала је на Филолошком факултету у Београду, на Катедри за библиотекарство и информатику, тезом Историја Народне библиотеке у Крагујевцу од оснивања до 2000. године. Бави се књижевном критиком, есејистиком и културном историографијом. Аутор је више монографија и великог броја научних и стручних текстова из књижевности, библиотекарства и културне историје.
У монографији коју данас представљамо у емсији „Неимари” Радија „Златоусти” хронолошки су предствљена поглавља развоја музичке културе у нашем граду током ова два века од летописа српске музике и почетака музичке историје до савремених џез и рок састава. Посебну пажњу ауторка је посветила не само музичким ствараоцима калсичне, хорске, народне и забавне музике, већ и музичким установа и институцијама у Крагујевцу као и веома важним и драгоценим музичким библиотекама, нотафилијама и архивској грађи. У данашњој емсији „Неимара” слушамо музику из два века богате музичке историје нашег града у избору Наталије Ђорђевић.

НЕИМАРИ – Милинко Ранковић, колекционар црквених календара

Наш суграђанин Милинко Мића Ранковић, познати је колекционар. Између осталог, он већ годинама сакупља и чува црквене календаре. Разлози за то нису само верске природе већ, како он каже „што се у њима налазе битни датуми за наш народ”. У данашњој емисији „Неимара” Радија „Златоусти” разговарамо са нашим гостом о томе како је дошао на идеју да сакупља црквене календаре, колико их има, где их је све налазио и на који начин је долазио до њих, посебно до оних са почетка прошлог века. Који је најстарији у његовој збирци, како су изгледали црквени календари између два светска рата са краљевском породицом на насловној страни, а како после Другог светског рата. Данас је на пример незамисливо, поготово за млађе слушаоце да су после 1945. године црквени календари на корицама имали петокраку и ликове друга Тита и Стаљина. Да ли знате, на пример, да су постојали посебни црквени календари за децу и у којим приликама су се они користили. Пре више од сто година црквени календари су у себи имали и објашњења како се користе телефонске или железничке везе са ценама услуга истих. Који период из ове области је најслабије заступљен и зашто, о свему томе разговарамо са нашим гостом у „Неимарима” колекционаром црквених календара Милинком Мићом Ранковићем.

НЕИМАРИ – Аца Пејчић, мултиинструменталиста

Пре десетак дана у сали ПМФ-а одржан је концерт „Еклектик оркестра” и промовисан њихов првенац, албум „Окупљање”. Састав који је настао на звуку такозване „светске музике” окупио је бројне музичаре од познатих и афирмисаних до оних који музику воле и живе за њу. И сви током стварања уче једни од других. Наравно толико број музичара треба окупити и држати на окупу, како на бини, тако и у студију на пробама а лидер „Еклектике” коме то полази за руком је гост данашње емсије „Неимари” Радија „Златоусти”. Аца Пејчић у крагујевачким и много ширим музичким круговима популарни Пиле је заиста „душа” не само овог бенда већ и многих других група, оркестара и музичких пројеката. Рођени Крушевљанин, иако су путеви музике могли да га одведу у Београд или чак Њујорк, свој живот и каријеру је везао за наш град. У СКЦ-у већ пуних 11 година одржава са колегама и гостима „Џез понедељке”. За слушаоце Радија „Златоусти” у данашњим „Неимарима” наш гост Аца Пејчић покушаће да наведе само један део састава у којима и са којима свира и наступа као и да покуша да поброји које све инструменте свира. Мултиинструменталиста како га сви карактеришу бави се и компоновањем, аранжманима а сем планова са „Еклектик оркестром” волео би да се у даљем раду опроба и у областима филмске и позоришне музике.
У данашњој емсији слушамо нумере са албума „Окупљање” који је само први део замишљене трилогије „Еклектик оркестра”.

НЕИМАРИ – Зоран Лазаревић Лаки, фотограф

Прошле године крагујевачки Дом омладине обележио је 70 година постојања и рада. Пак, недељу за нама у изложбеном животу Крагујевца обележила је изложба фотографа Зорана Лазаревића Лакија посвећена централној манифестацији, концерту којим је прослављено седам деценија Дома омладине.
Гост данашње емсије „Неимари” Радија „Златоусти” фотографијом се бави већ пуне две деценије. За разлику од својих бројних колега Лаки се специјализовао за концертну или музичку фотографију. Званични је фотограф бројних манифестација и фестивала попут: Арсенал Феста, Шумадија феста, СуперСтар феста, Џаст аута, Зајечарске гитаријаде, Беер феста и многих других фестивала, бендова и музичких извођача. Готово да нема бенда или групе из нашег града, земље и региона кога Лаки није сликао својим апаратом.
У данашњим „Неимарима” чућете и на који начин је наш саговорник породично повезан са Домом омладине, како се определио за сценску и концертну фотографију али како му је и на послу у Скупштини града где свакодневно објективом бележи сусрете градских челника са њиховим гостима. Зоран Лазаревић Лаки је и наш колега јер већ годинама на радију а потом и телевизији води музичке емисије. Сходно томе у данашњим „Неимарима” слушамо нумере искључиво крагујевачких бендова које је Лаки „бележио” својим објективом.

НЕИМАРИ – Марина Перић Стојановић, глумица

После две године паузе, јер, како сама каже „глумац мора да напуни свећице” вратила се на позоришну сцену улогом Мати у Стеријиној „Женидби и удадби”. Том улогом, на неки њен, глумачки начин, круг је затворен. Као млада глумица, пре више од три и по деценије код барда Стеве Жигона играла је у „Женидби” Агафју Тихонову, улогу која је писана за много старију глумицу. Данас у Стеријином комаду и поставци Јане Маричић игра мајку која је много, много старија него што ју је аутор замислио. Њена интерпретација Пука у „Сну летње ноћи”, по многима је обележила нашу глумачку сцену у другој деценији овог века.
Рођена глумица, почела је да студира за зубара али је Талија била и остала њен живот. Ове сезоне је 38 година како је чланица нашег Театра. Калила се и три сезоне у Зајечару, захваљујући знању немачког снимала и играла у страним копродукцијама али је остала верна нашем позоришту. Свестрана, како се данас каже „мултимедијална уметница” гошћа данашње емсије „Неимари” глумица Марина Перић Стојановић, сем глуме, сјајно и пева, воли и пише поезију, слика на стаклу и говори немачки. Веровали или не, поготово када је погледате, никада не би погодили да је њен хоби кување. Свакога дана на нашем радију чујете њен глас у џингловима и молитвама.

НЕИМАРИ – Бојан Максимовић, поклоничко путовање у Јерусалим

Прошле недеље, на Богојављање, на традиционалном поклоничком пливању на Шумаричком језеру није било његовог сталног учесника Бојана Максимовића Максе. Иако је до сада на Богојављенском пливању учествовао чак 15 пута разлог његовог одсуства био је много значајнији, племенитији и већи. Наиме, Максимовић је са групом својих пријатеља, браћом у Христу, Крстовдан и Богојављање провео на поклоничком путовању у Јерусалим. На овом хаџилуку обишао је бројне светиње и света места попут Цркве Христовог гроба или храма Пресвете Богородице, Витлејема, Голготе и Горе маслинове. Стигли су и до обала Мртвог мора, али, што је много значајније и да традиција не изостане неко да се још више увелича и крунише, на само Богојављање наш саговорник се погрушавао у водама Јордана. На повратку са овог поклоничког путовања ова група ходочасника свратила је у Софију где је одала пошту краљу Милутину највећем српском задужбинару и његовим моштима у Цркви Свете Недље или Цркви Светог Краља, где у главном граду Бугарске почивају његови земни остаци.
О поклоничком путовању и хаџилуку у Јерусалим у данашњој емсији „Неимара” Радија „Златоусти” разговарамо са нашим суграђанином Бојаном Максимовићем Максом кога Крагујевчани знају и као дугогодишњег спортисту и запосленог у Градској управи.

Емисије

Prodajni centar