Skip to main content

ГОСТОПРИМНИЦА – Туристичка понуда Бара

У сусрет лету, град Бар представио је у Крагујевцу своје туристичке потенцијале. Поред Бара, Крагујевчанима су се представиле национална Туристичка организација Црне Горе и локалне организације, попут Тивта, Будве и Херцег Новог. Представљање је организовано у пешачкој зони у центру Крагујевца, а у програму намењеном најмлађима наступила је Леонтина Вукомановић са својим дечјим хором „Чаролија“. Град Бар је побратим града Крагујевца и то је разлог више да сви који још увек нису одлучили где да проведу свој одмор дођу управо у тај крај, рекла је у разговору за Радио Златоусти Сања Митровић, директорка Туристичке организације Бара.

ГОСТОПРИМНИЦА – Округли сто „Два века Старе цркве у Крагујевцу“

Шумадијска епархија и Стара црква 1. јуна организоваће Округли сто „Два века Старе цркве у Крагујевцу“. О овом стручном скупу, али и другим догађајима и активностима у години јубилеја, у емисији „Гостопримница“ говорио је старешина Светотројичког храма, протонамесник Милић Марковић.

ХРИШЋАНСКИ МЕРИДИЈАНИ, 29.05.2018.

У данашњем црквеном дневнику доносимо извештаје са градских литија које су одржане у Младеновцу, Смедеревској Паланци, Јагодини, Крагујевцу, као и извештаје о прославама Педесетнице у СПЦ, учестовању Митрополита Амфилохија на једном скупу у Солуну, враћању храмова сиријској цркви од стране Турске…

ГОСТОПРИМНИЦА – Градска литија поводом славе Старе цркве

На Духовски понедељак, поводом славе Старе цркве, традиционално је централним улицама прошла и Градска литија Крагујевца. Опширније у прилогу.

ГОСТОПРИМНИЦА – Књижевни сусрети „Писмо Ћирилово“

Књижевна заједница Крагујевца је у манастиру Бајчетина организовала прве књижевне сусрете „Писмо Ћирилово“. О циљу и значају ове манифестације за Радио Златоусти говоре Живота Марковић Пушкин, председник Књижевне заједнице Крагујевца и мати Ирина, игуманија манастира Светог Димитрија у Бајчетини.

ЗАШТО СЕ КАЖЕ – Нема зиме

У нашој сталној рубрици „Зашто се каже?” коју реализујемо по истоименом издању др Милана Шипке, једног од наших најпознатијих лингвиста и доктора књижевних наука, данас говоримо о појму, односно, зашто се каже – нема зиме.