Први део разговора са мати Нектаријом, игуманијом манастира Каленић
Писмо Његове светости патријарха Иринеја
Драга децо духовна,
Наша браћа и сестре на Косову и Метохији и светиње Српске Православне Цркве су у великој опасности, јер поборници такозване државе Косово желе да чланством у УНЕСКО присвоје српске цркве и манастире. Због тога, Српска Православна Црква позива сав благочестиви и православни народ, све људе добре воље и све којима је стало до права и правде у свету, да се успротиве учлањењу такозване државе Косово у УНЕСКО, што би било равно хуманитарној катастрофи, односно уништавању српских православних светиња, а тиме и светске баштине.
Тим поводом Српска Православна Црква објавила је на свом интернет сајту www.spc.rs релевантне информације.
Позивамо вас да ове информације које пронађете на интернет сајту Српске Православне Цркве и порталу на енглеском језику – SAVE WORLD HERITAGE, http://saveworldheritage.org, Заштитимо српску и светску духовну и културну баштину – проширите што више можете путем интернета и социјалних мрежа у наредних пет дана. Тако бисмо заједничким напорима и овим путем упознали међународну јавност са озбиљношћу ситуације и високим степеном угрожености духовних и културних светиња српског народа на Косову и Метохији.
Уверени смо да би овакав вид информисања помогао да многи, којима ове чињенице нису доступне, буду обавештени брже и ефикасније. То ће верујемо помоћи да чланови Генералне скупштине УНЕСКО, упркос свим притисцима, ипак донесу праведну одлуку пре коначног гласања на предстојећој седници и сачувају српску и светску баштину у Јужној српској покрајини.
С благословом,
ПАТРИЈАРХ СРПСКИ
+ИРИНЕЈ
Просветни саветник Бранислав Јовановић о родитељству и подизању одговорности код деце
О родитељству са логиком и љубављу, односно о подизању одговорности код деце и односу родитеља и деце разговарали смо данас са дугогдишњим наставником физике и информатике, а сада исто тако дугогодишњим просветним саветником Браниславом Јовановићем, чиме отпочињемо циклус разговора којима је циљ подизање нивоа васпитавања деце. Некад се о овоме није много говорило и писало, јер се васпитавање сматрало „природним“, данас је међутим све другачије. Разговор води Ана Брзаковић.
КАТИХИЗИС – о православном односу према геополитици
Теолог Драган Степковић бави се у овој емисији геополитиком. Какве то везе има са православљем? Чућете у нашој новој емисији. Свети владика Николај је када се појавио радио, телевизија, телефон говорио „Свештениче, протумачи“.
Јереј Владан Костадиновић: ДОБА СВЕТОГ ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА
„Доба светог Владике Николаја“, назив је предавања са којим је јереј Владан Костадиновић, парох Цркве Свете Тројице у Крагујевцу одржао у Духовном центру Богословије „Свети Јован Златоусти“. Ми Вам овде преносимо укратко три дела овог предавања и то шта је јереј Костадиновић говорио о својим разлозима да се бави добом Светог владике Николаја, као и његове одговоре на то да ли је владика Николај био харизматична личност у данашњем смислу и да ли је више долазио у сукоб са јерархијом или са народом.
ЗАВИЧАЈНИ ПИСЦИ- Бошко Протић, десето издање
Бошко Протић је рођен 1960. године у Крагујевцу. До сада је објавио два романа: „Мала за у џеп“ и „Лептир на бајонету Јеротија Павловића“. У Народној библиотеци „Вук Караџић“ је запослен од 1985. године.
ЕКО-ЕХО, 29. 10. 2015. Нове активности ЦЕООР-а
У данашњој емисији подсетићемо Вас на старе, али и упознати са неким новим активностима Центра за еколошко образовање и одрживи развој, пре свега са пројектима рециклирања и рада са децом са посебним потребама. Емисију прирпема радио екипа овог Центра.
ЗАВИЧАЈНИ ПИСЦИ- Зоран Петровић, девето издање
Зоран Петровић (Крагујевац, 5. март 1954) је песник, романсијер, сценариста и драмски писац. Објавио је неколико књига песама, књига песама за децу, романа, као и две књиге из публицистике. Био је Директор најстаријег Српског театра Јоаким Вујић (Књажевско-српски театар). Ради као уредник издавачке делатности Спомен – музеја 21. октобар (Спомен-парк Крагујевачки октобар) и као уредник културе у крагујевачком недељнику Светлост. Колумниста је Блица.
Прву књигу песама објављује под називом ’’Пан и огледало, 1978. а затим су следиле књиге:’’Александријска критична маса’’, 1989. у београдској ’’Просвети, затим ’’Свакодневна молитва’’ у издању Спомен-парка ’’Крагујевачки октобар’’, а потом још две књиге у ’’Просвети из Београда и то 1996.’’ Апсолутна нула’’ и ’’Присутни су одсутни’’2002. године. У међувремену је објавио ауторско издање избора своје љубавне поезије под називом ’’Спасити Спасиоца’’, као и кињгу песама ’’Став у троставу’’у издању ’’Народне књиге’’ из Београда.
Поред тога објавио је и две књиге песама за децу, обе у крагујевачкој ’’Светлости’’’’Песме из трбуха’’1983. и ’’Прича о словима’’ 1987. године.
И три романа:
Камен близанац, (2010)
Последња наруџбина, (2010)
Угарак, (2011)
