У данашњем Ортодокс култу водимо вас на културна дешавања у Крагујевцу, а емисију затвара сећање на великог крагујевачког, српског и југословенског глумца, Мију Алексића.
ЖИВОТ С КРИЛИМА (9) – др Предраг Митровић
Доктор Предраг Митровић, лекар, специјалиста интерне медицине, кардиолог, поред тога и писац и музичар. Тренутно ради у Ургентом центру Клиничког центра Србије и на Каридологији Клиничког центра, а и професор је на Медицинском факултету у Београду. Објавио је три романа, последњи је недавно изашао под насловом „Пун пансион“, и неколико компакт дискова са рокенрол групом Шаблони коју је сам основао још као дечак. Поред медицине завршио је и електротехнику, а тренутно студира музику и теологију. Свира четири инструмента: виолину, клавир, гитару и контрабас. Пева у црквном хору „Мелоди“. По његовој књизи „Сан ургентне ноћи“ реализована је истоимена ТВ серија.
РАДИО ПОЗОРНИЦА – „Изгубљено писмо“ и „Случај доктора Мејзлика“ Карела Чапека
Књажевско српски театар и Радио Златоусти представљају 14 епизоду емисије Радио позорница и прву у новој јесењој сезони. Овога пута доносимо вам приповетке Карела Чапека „Изгубљено писмо“ и „Случај доктора Мејзлика“ у преводу Олге Шафарик и драматизацији Марка Мисираче. У реализацији учествовали глумци Чедомир Штајн, Марија Ракочевић, Младен Кнежевић и Милош Крстовић. Спикер Предраг Обровић, сниматељ: Чедомир Милојевић, монтажа Лука Антонић. Уредница Радија Златоусти Гордана Јоцић. У емисији се користи музика Пјотра Иљича Чајковског. Производња септембар 2020.
ГОСТОПРИМНИЦА – Међународна недеља глувих и наглувих
Поводом Међународне недеље глувих и наглувих у Свечаном салону зграде Града организован је свечани пријем за представнике Удружења глувих и наглувих Шумадијског округа. Са којим се проблемима сусрећу глува и наглува лица и како превазићи препреке у комуникацији разматрали су чланови овог удружења и др Гордана Дамњановић, члан Градског већа за здравствену и социјалну заштиту.
ГОСТОПРИМНИЦА – Србији су потребне пристојне телевизије у време када деца не спавају
Ријалити програми у Србији – да ли су у зениту славе, назире ли им се крај, хоће ли се обистинити реченица Жељка Митровића да је време ријалитија прошло, зашто је Регулаторно тело за електронске медије одлучило да изради обавезујући правилник по ком се ријалити програми могу емитовати од 23 сата до 6 сати ујутру, из ког разлога Србија гледа ове програме, зашто у џепове власника медија стрпамо 6 милиона евра гласајући за омиљене учеснике током финалне вечери ријалитија и како је могуће да је једини дечији програм на Дечијој телевизији „Хепи“ било гостовање председника Вучића са његовим родитељима, само су нека од питања која постављамо Вишњи Аранђеловић, чланици Савета РЕМ-а и новинарки дневног листа „Политика“.
ХРИШЋАНСКИ МЕРИДИЈАНИ 25.9.2020.
У складу са важећим одлукама о забрани одржавања манифестација и поштујући епидемиолошке мере у борби против корона вируса, ЈКП Шумадија обавестила је грађане и закупце продајних места, да у Крагујевцу 27. септембра 2020 године неће бити одржан традиоционални вашар поводом верског празника Крстовдана.
О вестима из СПЦа и помесних цркава, слушате и у данашњем издању:
КОМУНАЛНО ЋОШЕ 25.9.2020.
О искључењима воде, струје и асфалтирању Рачанске улице, слушате у данашњем издању рубрике Комунално ћоше:
ЦАРИГРАД МЕГАЛОПОЛИС- Пето издање
„Јединственост Свете Софије добија пуну снагу и смисао када се у ову гигантску грађевину уђе – тек онда постаје у потпуности јасан архитектонски и грађевински геније њених ствараоца. Још од византијских времена она је често називана само Велика Црква. „Лавиринти Свете Софије“ су тема која се често среће у византијским текстовима и описима ове грађевине, чиме је само допуњаван мистични сјај средишта света који је Света Софија имала у византијско и османско време – и који, очигледно, није никад изгубила…Док је сјај мозаика Свете Софије јединствен и немерљив, беда политике остаје на свом уобичајено ниском нивоу.“
Влада Станковић
У данашњем издању, враћамо се разговору са професором др Радивојем Радићем, много пута цитираном у овој емисији, те догађају који је иницирао преиспитивање нашег познавања Цариграда и свега онога чији је био симбол, те полемишемо о промени ишчитавања Цариграда као симбола кроз историју и о томе о каквим променама у друштву које их врши те промене сведоче.