Који ће делови Крагујевца данас бити без електричне енергије и воде, послушајте у данашњем „Ћошету“.
ЗАШТО СЕ КАЖЕ – Стечај и мораторијум
У данашњој рубрици „Зашто се каже?” коју реализујемо по избору колумни из НИН-а „Реч недеље” Јована Ћирилова данас говоримо о појму, односно, зашто се каже – стечај и мораторијум.
ХРИШЋАНСКИ МЕРИДИЈАНИ – 10. августа 2020.
У данашњој емисији чућете: сахрањен схиархимандрит Јован, игуман манастира Тресије. Црква Светог Пантелејмона у Станову прославила храмовну славу као и цркве у Сиљевици и Лапову посвећене Трновој Петки. Храмовне славе слављене и широм Српске православне цркве уз саслужења српских епископа. У Грчкој Председница државе позвала лидере Европских држава да позову Турску да преиспита своју одлуку о Светој Софији. Упокојио се у Господу Борис Бобринскиј истакнути православни свештеник и писац.
УПОКОЈИО СЕ У ГОСПОДУ ПРОТОЈЕРЕЈ-СТАВРОФОР ЖИВОМИР ЖОЛЕ МИЛОВАНОВИЋ
У ноћи између 9. и 10. августа 2020. године уснуо је у Господу протојереј-ставрофор Живомир Миловановић, пензионисани парох становљански и дугогодишњи духовник Клиничког Центра у Крагујевцу.
Заупокојена Лутургија, као и опело протојереју Живомиру Миловановићу биће служенa у храму Светог Великомученика Пантелејмона у Станову у уторак 11. августа 2020. године, са почетком у 9 часова.
Животопис протојереја-ставрофора Живомира Миловановића
Рођен је 8. септембра 1934. године у селу Велика Крушевица код Рековца, од оца Станимира и мајке Загорке. Основну школу завршио је у родном селу, а гимназију у Крагујевцу, Јагодини и Рековцу. У први разред Призренске богословије уписује се 1948. године, коју са успехом завршава 1952. године. По завршетку богословије уписује Богословски факултет, где је успешно завршио две године студија, након којих одлази на ослужење војног рока у Сарајево.
Године 1955., у септембру месецу, оженио се Милосијом Милојевић, а већ наредних дана, на Крстовдан бива рукоположен у свештенички чин од стране тадашњег Епископа шумадијског господина Валеријана, и бива постављен на парохију у село Бања код Аранђеловца. Ту је службовао до 1960. године, када бива премештен на парохију у село Ратковић, где је службовао до 1965. године. Одатле бива постављен за старешину Карађорђевог храма у Тополи, и ту остаје до 1969. године. Из Тополе долази у Крагујевац и бива постављен за пароха у Баљковцу, а касније и у Станову, при храму Светих апостола Петра и Павла у Грошници. Године 1995, 15. јуна, почиње изградњу храма у Станову, који је посвећен Светом великомученику Пантелејмону, и ово богоугодно дело завршава 25. новембра 1999., када је и извршено освећење цркве од стране Епископа Саве.
Првог септембра 2000. године, са пуних 45 година свештеничке службе одлази у пензију, и одмах бива постављен на место духовника при Клиничко Болничком центру у Крагујевцу.
Од стране Епископа Саве бива одликован звањем протонамесника 1995. године, а чином протојереја 1999. године. На предлог Епископа зворничко-тузланског и администратора Епархије шумадијске Господина Василија, бива одликован 2002. године правом ношења напрсног крста.
Од стране Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, на празник Светих безсребреника Козме и Дамјана, 14. новембра 2017. године, одликован је Орденом Светог Симеона Мироточивог.
Добитник је многих признања и захвалница од којих треба издвојити Орден Светих Врачева Козме и Дамјана, који је 2003. године добио од лекара Клиничког Центра у Крагујевцу. Такође је добитник и Ђурђевданске награде, коју му је 2013. године доделила Скупштина града Крагујевца за изузетно остварење у области хуманитарног рада.
Са супругом Милосијом изродио је две ћеркке, Зорицу и Марину.
Сећајући се дивног проте Жолета, сећамо и речи које је често говорио о себи “да му је Бог дао више него што је заслужио и више него што му треба”.
КОМУНАЛНО ЋОШЕ – 10.08.2020.
Искључења воде и струје.
ДАН ПОСЛЕ – Давор Лукач о операцији „Олуја“
“Дан после” је дневни подкаст који се бави кризом насталом због пандемије коронавируса и њеним последицама. “Дан после” је специјално дневно издање емисије “Тачка кључања” током ванредног стања у Србији.
Редакција: Илир Гаши, Тара Петровић, Александар Губаш. Уредник и водитељ: Александар Губаш
Подршка: Удружење грађана за демократију и грађанско образовање „Грађанске иницијативе“.
„Танјуг до дан-данас није објавио да је Книн пао“
Давор Лукач, ратни дописник Тањуга из Крајине, говори о томе шта се заправо догађало у Книну и околини пре 25 година, о односу политичких врхова Србије и Хрватске према овом делу историје, као и о могућности помирења два некад зараћена народа.
УПОКОЈИО СЕ У ГОСПОДУ СХИАРХИМАНДРИТ ЈОВАН (МАРИЧИЋ)
Упокојио се у Господу велики и добри старац, схиархимандрит Јован (Маричић), старешина Манастира Тресије. Нека му Господ дарује вечни помен и Царство Небеско!
Заупокојена Литургија почиње сутра, 8. августа 2020. године, у 9 часова, а опело у 15 часова у манастиру Тресје (космајско намесништво).
Са светима упокој Христе, душу слуге Твога, где нема болести ни жалости, ни уздисања, но где је живот бесконачни.
Животопис Схиархимандрита Јована (Маричића)
Схиархимандрит Јован (Маричић), старешина Манастира Тресије, рођен је 1929. године у Неменикућу.
Рођен је од мајке Борике и оца Ђорђа Маричића и био је јединац у родитеља.
По рођењу је добио име Владислав и носио га је до свог монашења 5. маја 1956. године.
Од десете године старости се одликовао хришћанским животом. Још као дете је практиковао редовно читање Светог Писма и молитава, као и похађање богослужења.
Руком Блаженопочившег Епископа шумадијског Господина Валеријана је посвећен у чин јерођакона 1957. године, а у чин јеромонаха 1972. године.
Достојанствима Игумана (1986) и Архимандрита (1996) бива удостојен од Блаженопочившег Епископа шумадијског Господина Саве.
Високи чин Схиархимандрита је прихватио од руке Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована 2008. године.
Схиархимандрит Јован је био велики обновитељ и украситељ Манастира Тресије. Све време свога искушеничког и монашког живљења је провео у манастиру Светих Архангела – Тресије.
ДУГО, ТОПЛО ЛЕТО – Летовање на босанском приморју
Епидемија короне драстично је смањила могућности за летовање, пре свега одласка на море. Неке од земаља у окружењу на границама су увеле ригорозне мере контроле и карантине за путнике и туристе из Србије, али зато, једна није. Иако би ово до скора звучало невероватно, данас је реалност многи су се гости из Србије жељни мора упутили у Босну на тамошње приморје. Једна од првих, па, може се рећи пионира приморског туризма у Босни је наша данашња гошћа, Крагујевчанка Слађана Влајовић, лекар Завода за хитну медицинску помоћ. Она се пре неколико дана вратила из Неума где је са породицом провела занимљивих и лепих десет дана. О томе како изгледа летовање на „босанском мору”, какав је утисак на нашу саговорницу и њену породицу оставио сам градић Неум и његови туристички потенцијали, смештају, ценама, забавним и осталим туристичким понудама али и повратку и боравку у Требињу и на Билећком језеру разговарамо у данашњој емсији „Дугог, топлог лета” Радија „Златоусти” са нашом гошћом Слађаном Влајовић, која свим љубитељима морског провода и боравка препоручује овај део Јадрана.