У данашњем издању, преносимо Вам како је о улози дема у Цариграду писао проф. др Радивој Радић, а између осталог је забележио: „Јован Златоусти, који је на размеђу 4. и 5. века био цариградски патријарх (398-404) са извесним прекором говори о страсти својих суграђана према коњичким тркама и таквој врсти јавног окупљања. Он истиче да се тада цео град пресели на тркалиште, док куће и тргови сасвим опусте. У томе их не могу спречити ни немаштина, ни помањкање слободног времена, ни телесна слабост, ни бол у ногама. О аспостолима и пророцима не знају ништа, додаје чувени богослов и беседник, а о коњима и јахачима расправљају не лошије од софиста…“

Од истог аутора, преносимо причу О двема арабљанским опсадама Цариграда. Повод за то, дат је на самом почетку поменутог текста: „Премда су Турци срушили Византију, највећи такмац и непријатељ Царства током његовог хиљадугодишњег постојања били су заправо Арабљани. Нећемо погрешити уколико кажемо да за све време постојања Византије ниједан народ није играо тако велику улогу у њеној историји као становници Арабије. Они су ударили на темеље Византије, снажно их уздрмали и у најмање два маха непосредно угрозили сам опстанак универзалне империје.“

На самом крају данашњег издања, о Цариграду као мегалополису, његовој ширини и границама, сазнајемо упознавањем са Библиотеком Фотија Цариградског, кроз текст ђакона Ненада Идризовића.