Трећи по реду Моцартов спортски куп, спортски догађај који промовише здрав начин живота и важност физичке активности, у организацији „Друштва за борбу против шећерне болест Крагујевац“ у сарадњи са Фудбалским клубом Вашариште, уз подршку Mozzart фондације биће одржан 19. октобра, у Боривоја Петровића ББ.
О томе шта ће све бити уприличено на овом спортском надметању и са којим циљем, говоримо са Борком Маринковићем, председником Друштва за борбу против шећерне болест Крагујевац“:
– СПЦ слави Светог Стефана и Јелену (Штиљановић)
– Света архијерејска литургија у храму Светог цара Лазара у крагујевачком насељу Белошевац
– Свеноћно бденије уочи Томиндана у храму св. Марка
Са протонамесником Владном Костадиновићем у петом издању овог серијала разговарамо о невероватном филму за своје време „Доротеј“ сачињеном по књизи и сценарију Добрила Ненадића.
У оквиру Октобарских свечаности у понедељак, 14. октобра у Дому омладине отворена je изложба антиратне карикатуре Милете Миће Милорадовића „Портрет победника“.
Милета Мића Милорадовић рођен је 1948. године у Крагујевцу.
Милета Мића Милорадовић прву карикатуру објавио у листу Младост 1966. године. Од тада објавио је мноштво карикатура у „Јежу”, „Политици”, „Борби”, „Нину”, „Дуги”, „Новостима”, „Данасу”, „Светлости”, „Павлихи” и осталим новинама. Учестовао је на више од 500 конкурса за карикатуру, широм света. Добио 150 награда. Илустровао бројне књиге.
Објавио књигу карикатура „Црно на бело” у „Јежу”, „Сликовницу за одрасле” заједно са Душком М. Петровићем, „Од версах мештри” са Драгомиром Брајковићем, „Лопта лопта лоптица”, са Бранком Ловренским и Николом Дмитровићем, „Узбуна” са Светозаром Ђурђевићем, „Четири аса” са Рашом Папешом, Александром Димитријевићем и Драганом Рајичићем, „Земља Радојева” са Васком Ивановићем, „Ненаручене приче”, анегдоте о познатим Крагујевчанима, „Карађорђевићи и Обреновићи у анегдотама”, у два дела.
У Књажевско – српском театру у недељу, 20. октобра 2024. године, у 20 сати, почиње пројекција филма „Љубав твоја – непослушност моја“. Овај филм аутора Луке Ђурапчевића из Подгорице говори о покајничком путу и метаноји срца код младог човека који је хук са трибине и припадност навијачким групама заменио литургијским животом.
Пројекција филма је хуманитарног карактера и улаз је на бази добровољног прилога за помоћ угроженим српским вишечланим породицама и манастирима на Косову и Метохији. О овом догађају разговарамо са промотером филма, Катарином Радовић.
„Концепт родољубља Алексе Шантића излази из националних оквира активистичког типа који се везује за ослобођење. Он је био песник врло родољубив у једном ширем контексту, а то је борба за социјалну правду унутар своје заједнице, борба за равноправност и уопште код њега је био доминантан хришћански концепт. Обојица песника су изузетно значајна када је реч о родољубљу, иако се неретко њихово стваралаштво сагледава у контексту данашњег односа према родољубљу…“, између осталог поручио је др Бојан Чолак. Са др Бојаном Чолаком са Института за књижевност и уметност у Београду, данас говоримо о храбрости која је била потребна да (тада) певају о темама о којима Шантић и Дучић певају, њиховом ослањању на „традицијску културу“ и начину проистицања и проналажења аутентичних лирских гласова из те културе.
Др Немања Девић, научни сарадник Института за савремену историју, у Народној библиотеци „Вук Караџић“ у Крагујевцу, у понедељак, 14. октобра 2024, у оквиру Октобарских свечаности, одржао је предавање „1941. и Срби“. Модератор је био Владимир Стефановић, а ми Вам преносимо део предавања: