„Свака култура почиње од календара којим утврђује свој идентитет у времену, саглашавајући у некој критичној тачки небеску механику и земаљску динамику. Ако је та веза добра, ствари добро иду, од пољопривреде до религије. Ако не, ако она слаби, попуштају и пољопривреда и друштво. Календар је увек служио да оцрта идентитет почетка и краја неког циклуса. Другим речима, био је превасходно окренут кризним тачкама циклуса у којима је на различите начине наглашена истоветност почетка и краја. Календар, најкраће речено, јесте катастрофа времена. Свакако, треба се подсетити да на грчком језику катастрофа значи потпуни обрт.“, речи су којима проф. др Александар Петровић, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду почиње писмо Сербуму о Видовдану и висарги. За слушаоце радија Златоусти, пред Видовдан, изнео је своје космолошко размишљање о овом празнику: