„Средњовековни рукописи и штампане књиге (фототипска издања)“ је изложба коју чини тридесетак фототиспких издања српских рукописних књига, која су од настанка до данас сачувала своју капиталну вредност, а међу њима су Мирослављево јеванђеље, Номоканон, Радослављево јеванђеље, Српски псалтир, Синајски псалтир, Карејски типик и многи други.
Сачуване су захваљујући колекционару Верославу Радовићу, који скоро пола века прикупља вредна и ретка репринт издања, врхунске штампе, у размери 1:1, апсолутно верна оригиналу. У својој збирци Радовић има више од тридесет капиталних књига (његова библиотека има више од три хиљаде књига и стално се допуњава), међу
којима и рукописно Четворојеванђеље Николе Стањевића, властелина, цара Душана (чији се оригинал чува у Хиландару), које не поседује ни једна библиотека у Србији, Мирослављево јеванђеље издато само у 300 примерака у Јужној Африци, као и ново издање ове књиге из Беча.
Прва књига његове колекције била је Законоправило или Номоканон Светог Саве и то чувени Иловички препис из 1226. године, које и постоји само у фототипским издањима јер је оригинал изгубљен, а временом је набавио Вуканово и Радослављево јеванђеље (које је 1963. године издао хрватски академик Јосиф Врана и то је једино издање) чији је оригинал у Русији.
Изложба је отворена до 15. марта 2024.
Изложбу су отворили Сања Живковић, директорка музеја, Предраг Илић из Историјског архива и аутор. По чему је ова изложба јединствена говори мастер истричар Предраг Илић: