Слављење одласка старе и доласка нове године је прастари религијски, друштвени и културни образац у скоро свим деловима света. Историја прослављања Нове године није поуздано утврђена, али се сматра да су Вавилонци то чинили још пре 4.000 година. Римљани су такође славили Нову годину, али се њихов календар мењао са сваким новим владаром све док римски Сенат 153. године пре нове ере није „устоличио“ 1. јануар за почетак Нове године. Почетак године 1. јануара, иначе, први је увео Гај Јулије Цезар – творац старог календара.
Јесмо ли се фокусирањем на прослављање дочека Нове године по грегоријанском календару удаљили од прославе најрадоснијег хришћанског празника – Божића, како православни хришћанин треба да се осећа у тренуцима када је свуда око њега празнична еуфорија, када се на рекламама промовише припрема мрсне трпезе, а Божићни пост је у току и зашто нам је грегоријански календар постао важнији од јулијанског, само су нека од питања која данас постављамо протојереју Драгану Брашанцу, старешини храма Свете Петке у Виноградима.