Категорија: Наши разговори

Слављење одласка старе и доласка нове године је прастари религијски, друштвени и културни образац у скоро свим деловима света. Историја прослављања Нове године није поуздано утврђена, али се сматра да су Вавилонци то чинили још пре 4.000 година. Римљани су такође славили Нову годину, али се њихов календар мењао са сваким новим владаром све док римски Сенат 153. године пре нове ере није „устоличио“ 1. јануар за почетак Нове године. Почетак године 1. јануара, иначе, први је увео Гај Јулије Цезар – творац старог календара.

Јесмо ли се фокусирањем на прослављање дочека Нове године по грегоријанском календару удаљили од прославе најрадоснијег хришћанског празника – Божића, како православни хришћанин треба да се осећа у тренуцима када је свуда око њега празнична еуфорија, када се на рекламама промовише припрема мрсне трпезе, а Божићни пост је у току и зашто нам је грегоријански календар постао важнији од јулијанског, само су нека од питања која данас постављамо протојереју Драгану Брашанцу, старешини храма Свете Петке у Виноградима.

На крају сваке године уобичајени су прегледи догађаја који су обележили ту годину. Ми смо ову 2021. годину претресали са новинарем Бранком Вучковићем. Послушајте како он коментарише догађаје у свету, земљи, цркви…

Христос васкрсе!

Средином марта Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован примио је у својој Епископској резиденцији у Крагујевцу културно-уметничко друштво „Велики народни оркестар” Ненада Милановића Пегија. Познати по безбројним хуманитарним концертима и наступима на прославама Српске правславне цркве ови музичари где год да су наступали, били су достојни представници Шумадије и њеног становништва. Ове године они славе свој јубилеј, тридесет година постојања. Тим поводом имајући у виду њихово уметничко стваралаштво, као и хуманитарну делатност, Његово Преосвештенство Г. Јован уручио је своју Архијерејску грамату признања, са жељом да своја знања пренесу млађим поколењима.
У нашој васкршњој емисији „Наши разговори” разговарамо са вођом Великог народног оркестра Ненадом Милановићем Пегијем о томе шта ова грамата значи за њихов будући рад.
Такође наш гост нам прича и о томе како је настао Велики народни оркестар, својеврсна академија народне музике, ко су све били његови чланови, о честим хуманитарним наступима али и плановима и ускором концерту на београдском „Коларцу”.
Оркестар је познат и по свом пројекту „Музика за ризнице” којим је нашој али и светској јавности предочио заборављену музику са српских дворова али и по сарадњи са Хором „Архангели” Воје Сасића.
Мисија овог оркестра је очување изворне праве музичке традиције нашег народа али и повезивање добрих, племенитих и часних младих људи. У емисији „Наши разговори” Радија „Златоусти” слушамо музику Великог народног оркестра у избору нашег госта Ненада Милановића Пегија.

Царство небеско је тема наших специјалних васкршњих разговора са јерејем Синишом Раденковићем парохом треће белошевачке парохије у Крагујевцу. Где је то „небеско“, шта је његово значење, разликују ли се првобитни рај и онај по Другом доласку, чиме је испуњено Царство небеско, неке су од тема о којима ћемо причати у наредних шездесетак минута.

Протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор је Цетињске богословије, а неко време био је и уредник Радија Светигоре. Верни људи широм Српске православне цркве познају га по бројним предавањима које је одржао у многим градовима, али и по томе што је виђен на челу литија које су више месеци организоване у Црној Гори. Ми данас нећемо разговарати о литијама, али ћемо причати о радости Васкршњих празника, шта људи очекују да чују од њега на предавањима, где је он тражио радост у претходних годину дана и какав је осећај стално немати времена?

Христос се роди, ваистину се роди поштовани слушаоци.
Наша суграђанка Љиљана Мирић пише годинама духовну поезију. Рођена у Високом, завршила је књижевност у Сарајеву а од 1996. године и Дејтонског споразума живи у нашем граду где је радила прво као професор а потом и као библиотекар.
До сада је објавила збирку „Равнодневица” а у припреми има и књигу „Светковина душе” и песама за децу „Гледај своја посла”. Члан је Књижевне заједнице Крагујевца и воли и радо казује своје стихове па тако и у емисији Радија „Златоусти” – „Наши разговори”.
Њену духовну поезију не инспирише само вера и света места попут Аја Софије већ обилује историјским циклусима попут оног о Јерини и Бранковићима али је њена тематика и породица, традиција, љубав према ближњем…