Категорија: Радио књижара

Јованка Петровић Јов рођена је 1931. у Брдарици, планинском селу крај Шапца, као најмлађе од осморо деце у породици Добросава и Ђенадије Ранковић. Живот је посветила деци, песништву и сликарству. Не воли много да говори о себи јер сматра да је све што каже недоречено спрам оног што је исказала песмама и сликама. По мајци потиче из куће Ненадовића, а име је добила по Јованки, жени Јеврема Ненадовића, сина Јакова Ненадовића. После Другог светског рата пешице долази у Београд где и данас живи. Једно време живела је у Крагујевцу о чему сведочи монографија Крагујевац у издању Службеног гласника која бележи да је имала сликарски атеље у Заставином солитеру.

Почиње да слика средином седамдесетих, а песме да пише и објављује нешто касније, средином осамдесетих година прошлог века. Излагала је на самосталним и заједничким изложбама, написала роман за децу Дугмићи причају и објавила четири збирке песама. Последња објављена је збирка Гледала сам живот, резиме пола века песничког стварања. Пише с идејом да су поезија и сликарство нераздвојиви и да постоје невидљиви свуда изнад и око нас све док их песници и сликари својом имагинацијом не донесу да би их људи чули и видели. Колико песници и сликари успеју да пренесу слике у овај свет утолико он светли у бојама живота. Свет без песништва је пустиња у којој нема подвига.

Књига „За живот света“ обраћа се савременом читаоцу. Кроз непосредно проживљено разумевање отуђења са којим се човек суочава у модерном времену, она открива пут истинског, радосног повратка животу у којем се изнова проналази, присније и аутентичније, присутност лепоте света, љубави, природе, брака, цркве и заједнице уопште. Свет као творевина Божја место је радости и љубави, и то је оно што нас отац Александар Шмеман непрестано подсећа. Зато је ова књига добра као и свет, лепа као тајна његовог стварања, широка и велик толико да се граничи са самим Богом.

Књига Црњански, Мегалополис настала је на основу проширене и измењене верзије докторске дисертације, под називом Слике европских метропола у прози Милоша Црњанског, у којој се налазе анализе слика Беча, Париза, Будимпеште, Берлина, Мадрида, Стокхолма, Рима и Лондона, онако како их је Црњански видео у својој прози. Њима је додата, разуме се, и анализа слике Београда из пишчеве последње песме. Међутим, у овој књизи те анализе су контекстуализоване на другачији начин него у дисертацији: оне се читају као антиципација и полемика са тзв. урбаним дискурсом, који настаје након смрти Црњанског. Основни задатак урбаног дискурса јесте да обезбеди идеолошке претпоставке за несметани доток популације из светске провинције у Мегалополис, тачније речено, у мрежу великих градова цивилизације Запада.

Тај задатак урбани дискурс изводи путем директне или индиректне афирмације Мегалополиса у односу на националну државу. Сусрет Црњанског са европским метрополама лагано се претвара у суочавање са Мегалополисом, што иницира значајне промене у опусу писца: између осталих, чилење суматраистичке енергије. Резултат тих промена је и ова књига која се из докторске дисертације преобразила у шифровано упутство за преживљавање у добу Мегалополиса.

Последња објављена књига Жана Бодријара, тестаментарно дело једног од кључних мислилаца модерног доба. Бодријарове анализе у књизи „Пакт о луцидности или интелигенција Зла“ на узбудљив и луцидан начин преиспитују модерни свет, пре свега, политичке, друштвене и економске процесе у њему. Од света на границама реалног до света у дубокој илузији, од убиства знака до масовне производње насиља у нашем времену, од новог карактера политике до појавних и скривених облика интелигенције Зла у модерним временима, од Косова и бомбардовања Србије до рата у Авганистану и рата у Ираку. Смело и промишљено, провокативно и ослобођено, несвакидашње и аналитично мишљење о питањима са чијим последицама свакодневно живимо.

„На крају крајева, успех науке се не одређује ширином знања нити лудилом примена њених достигнућа. Њена слава ограни чава се етосом њених истраживања и промишљеношћу њених могућности.
Надам се да ће ова књига допринети обликовању „ума Хри стовог“ код својих читалаца, као и да ће дати радост и наду богословима, а светлост научницима у Србији.“, Митрополит Николаос Хаџиниколау

У тренутку када смо опкољени предрасудама старих и нових верника и када мислимо да знамо све о хришћанству (о коме најмање знамо управо тада када помислимо да смо спознали све), дело Јована Мајендорфа „Византијско богословље“ (Историјски токови и догматске теме), прави је читалачки избор. Мајендорф је био један од најзначајнијих православних богослова у другој половини XX века, а широко образовање стекао је студирајући у Паризу, на Сорбони и Св. Сергију. Током живота предавао је на Академији Св. Владимира у Њујорку. Мајендорф сматра да је задатак православног богословља да сведочи о ономе што је у хришћанству суштинско и непролазно, без обзира на социјалне структуре или историјске услове. У овом делу, он објашњава да црква мора да остане оно што јесте – место где човек има приступ истини, као и аутентичној слободи у Богу, јер нас, по Библији, „једино истина чини слободнима“.

„Пред нама: свет се пропран у ђевђиру цеди, и отвара питања, шта је стварно живот: оно што је отекло или ово што, пробрано, остаје, штрчи, гребе, радује, подсећа?“

У данашњем издању емисије Радио књижара, представљамо дело „Византијско богословље: историјски токови и догматске теме“, Џона Мајендорфа и збирку „Ђевђир“ Ненада Станковића.

у данашњем издању емисије Радио књижара, представљамо роман „ПОП“ Александра Сегења и есеј „АРХИПЕЛАГ ЕВРОПСКЕ СВЕСТИ“ Алексиса Филоненка.
Историјски роман “Поп” Александра Јурјевича Сегења (1959), савременог руског позног писца, настао је по личној наруџби блаженопочившег патријарха московског и све Русије Алексија II. Од 2006. до 2013. године роман је доживео чак девет издања на руском језику, најпре у часопису “Нас современик” (“Наш савременик”), затим као књига у издању московског Сретењског манастира четри пута и издавачке куће “Вече” (“Веће”), такође четри пута. Замисао патријарха била је да се прама роману сними и филм. Ову замисао остварио је режисер Владимир Хотињенко 2009. године, међутим Алексије II није дочекао крај снимања. За патријарха Алексеја II тематика романа и филма “Поп” била је од посебног значаја, будући да је његов отац, Михаил Ридигер, био један од свештеника Псковске православне мисије.
Роман говори о тешком положају Руске Цркве и народа на територијама СССР-а окупираним од стране Немаца у време Другог светског рата, о распетости тамошњег свештенства и пастве између свог хришћанског и националног идентитета и интереса моћника овога света …

Истражити сва острва архипелага европске свести могуће је само ако планирате писање енциклопедије. То свакако није била намера француског историчара филозофије Алексиса Филоненка – он се просто определио за писање о општим европским вредностима, те је бележио посебне филозофске разговоре: разговоре о културном и научном напретку Европе, о елементима заједничке баштине оне Европе која није \“лабава заједница интереса\“.
Крстарење Европом почиње од антике, преко средњег века, па све до 20. века, али се ту не завршава, већ путовање траје докле год Европа буде имала среће да постоји, макар као идеја – \“Идеје су судбина, а судбина се не може заборавити. Нећемо ништа рећи о несрећи Европе\“ (А. Филоненко):

У данашњој емисији представљамо вам књигу „Коју славу славиш“ Момчила Петровића. Аутор нам појашњава зашто је баш слава била тема о којој је одлучио да напише књигу, како је извршио поделу слава у Срба, да ли смо ми, Срби, једини народ који слави славу и зашто нам је слава толико важна.

У данашњем издању представљамо вам најраспрострањенију, најпродаванију и најпревођенију књигу свих времена, књигу над књигама – Свето Писмо односно Библију. Од када датира Библија, ко ју је писао, које књиге чине Свето Писмо, како га треба читати и колики је значај Библије за сваког човека, теме су ове емисије.

Фототипско издање наше Народне библиотеке „Стоглав из 1743 – рукописни приручник јерођакона Јоасафа“ недавно објављено захваљујући пројектном финансирању Министарства културе и информисања – на Фестивалу хуманистике, културе и уметности „Пази шта читаш“ препознато је као публикација која има трајну вредност за српску културу и науку и награђено на овој смотри као капитално дело отргнуто од заборава.
Рукописно дело „Стоглав” најстарија је књига у фонду „Старе и ретке књиге” крагујевачке Народне библиотеке „Вук Караџић” и о њој, данас, у васкршњој „Радио књижари” разговарамо са Мирком Демићем, директором библиотеке као издавачем, Татјаном Јанковић, уредницом ове књиге и пре свега Томиславом Кењићем, који је превео ово значајно дело на савремени, говорни српски језик и у емсији чита стихове на оба језика.