Категорија: Дуго топло лето

Кћи грчког цара Романа IV и супруга Стефана Немање. Мајка Вукана, Стефана и Растка. Са Светим Немањом подигла женски Богородичин манастир на левој обали Топлице, на ушћу реке Косанице, и ту се замонашила 1196. године и добила монашко име Анастасија. Њено крштено име је Ана. Упокојила се 21. јуна 1200. године. Сахрањена је у припрати манастира Студенице. Њене мошти почивају у манастиру Студеници. Пре неколико година ђакон Војислав Билбија је израдио диван саркофаг у коме се сада налазе њене мошти. Послушајте прилог о преподобној Анастасији са ТВ Храм.

У Манастиру Пиносава у Кусатку, покрај Младеновца, традиционално је на празник Светог Јована Шангајског, одржано Свеноћно Бдење, сазнаје радио „Слово љубве“ из ове светиње Епархије шумадијске. Бденијем и Светом Евхаристијом је началствовао игуман Манастира Пиносава, архимандрит Петар (Драгојловић) коме су саслуживали настојатељ Манастира Тресије јеромонах Серафим, парох опарићки јереј Бојан, парох азањски јереј Страхиња, јерођакон Марко и ђакон Владимир.

У току Бденија сви окупљени верници имали су прилику да целивају и део моштију Светог Јована Шангајског, које је за ту прилику донео игуман Манастира Тресије јеромонах Серафим. На крају је пререзан и славски колач и организована трпеза хришћанске љубави за сво монаштво и свештенство као и све сабране вернике.

Отац Петар је у надахнутој беседи нагласио да је св. Јован Шангајски био истински пастир добри, који је цео живот свој дао за Христа Бога и своје словесно стадо. Захваљујући Радију „Словољубве“ преносимо вам беседу о.Петра Драгојловића.

Град Крагујевац усмерава програме за младе организацијом Конкурса за финансирање и суфинансирање пројеката из области омладинске политике. Нажалост, већина тих пројеката остаје анонимна за ширу јавност. Наиме, након објава да су добиле средства на Конкурсу, у медијима, на интернету и на друштвеним мрежама нема ни речи о поменутим пројектима, а контакт особе из удружења углавном нису доступне. О подршци града и употреби средстава која су им додељена разговарали смо са Лазаром Делибашићем из Удружења Вајб и Милицом Денић председницом Удружења Ајсек – Локални комитет Крагујевац.
Овај прилог настао је у оквиру пројекта “Медијско склониште Крагујевац – Локални медији у служби заједнице” који се реализује у оквиру Програма малих медијских грантова који финансира Амбасада САД, а администрира Независно удружење новинара Србије. Ставови, мишљења и закључци изнесени у пројекту нужно не изражавају ставове НУНС и Амбасаде САД већ искључиво аутора.

Хрватском представом „Кабинет чудовишта“ почиње четврти по реду Фестивал професионалних позоришних трупа и независних продукција БАШТеАтар у среду, 1. септембра. Представа је у 20 сати у Позоришту за децу, а улаз је бесплатан. О Фестивалу разговарамо са глумцем Ђорђем Ђоковићем, који је његов директор. Искористили смо прилику да са овим глумцем недавно проглашеним за глумца вечери на Филмском фестивалу у Нишу поразговарамо и о домаћој филмској продукцији, његовом филму „Пролећна песма“ (продуцент), као и о томе откуда то да је све више Крагујевчана на филму.

Затворена позоришта, немогућност путовања, непознат буџет, неизвесно одржавање фестивала услед пандемије ковида 19, околности су са којима су се носили организатори овогодишњег Јоакимфеста. Може ли позоришни фестивал да исприча причу, публика овог фестивала сазнаће у представама које су уврштене у програм овог традиционалног позоришног фестивала у Књажевско – српском театру, а који нам представља селектор 16. Јоакимфеста, Бранислава Илић.

Међународни жири 21. Салона антиратне карикатуре, којим је председавао ирански карикатуриста, Масуд Шоја Табатабаи саопштио је резултате овогодишњег конкурса. Гран при „Весник мира“ и новчана награда од 1 500 евра, коју дарује Међународна асоцијација градова „Весника мира“ припала је Божу Стефановићу из Сарајева.

Прву награду у износу од 1.000 евра и Златну плакету, које додељује покровитељ Салона, Град Крагујевац освојио је Никола Костандиновић, карикатуриста из Београда. Друга награда од 800 евра и Сребрна плакета припали су Правиту Монгколнокуту са Тајланда, а трећу награду од 500 евра и Бронзану плакету добиће Марзеј Камизах из Ирана.

Награду градоначелника Бидгошча из Пољске, града пријатеља Крагујевца и партнера Салона жири је доделио Мухамеду Ђерлеку из Србије, награду града Инголштата из Немачке Хикмету Чилу из Турске, града Биелско-Биала – Алирези Пакделу из Ирана, града Сирена – Сергеју Семендјаеву из Украјине, града Питештија из Румуније добија Рамиро Зардојај са Кубе а града Карара – Хосеин Солонки из Ирана.

Дипломе Салона освојили су: Зоран Петровић из Немачке, Чемил Шафитур из Турске, Павел Матушка из Чешке, Владимир Семеренко из Русије и Горан Челичанин из Србије.

На конкурс 21. Салона антиратне карикатуре пристигло је 987 радова од 469 аутора из 47 држава са свих континената.

Изложба одабраних радова 21. Салона биће отворена 1. октобра 2021. године, у галерији Музеја „21. октобар“, а свечано проглашење победника и уручивање награда обавиће се традиционално 20. октобра у оквиру манифестације „Бдење“.

На тему овогодишњег Салона антиратне карикатуре разговарамо са Миодрагом Стојиловићем, председником Савета овог Салона.

Изабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је 22. августа 2021. лета Господњег, у девету недељу по Духовима, свету архијерејску Литургију у Цетињском манастиру. Том приликом се осврнуо на актуелна дешавања у Црној Гори поводом његовог предстојећег устоличења на Цетињу:

„Позвам вас све на преображење на које нас призива сам празник Преображења, да се препородимо, испунимо Божје милости и свјетлости, Божје љубави, правде и доброте. Ја призивам и себе и све вас, и Цетиње и цијелу Црну Гору, да се преобразимо, да радимо о добру па ћемо добро и дочекати и добро видети, и добро ће се Божје, кога има у изобиљу у овоме народу, умножити у нама. Даће Бог. Човјек има тај унутрашњи порив да ствара, али врло често има унутрашњи порив и да разара, да упропаштава и обесмишљава, да тоне у бесмисао. Нажалост тога имамо у свим временима. Ево, данас на Цетињу биће, како кажу, велика група оних који се противе да тај окупатор звани митрополит Јоаникије Мићовић дође на Цетиње, да се устоличи. И јасно говоре да мене не признају за свога митрополита и да хоће да ме потерају одавде”.