Неформална група „Четверац са Метиног Брда“ организује мини научно-популарно предавање проф. Снежане Бранковић са ПМФ-а о Јосифу Панчићу и Крагујевачком слезу на Метином Брду у суботу 28. септембра од 17 часова. На предавању ће бити речи, поред осталог, о открићу академика Панчића који је на Метином Брду пронашао Крагујевачки слез пре век и по – 1874. године.
Окупљање је од 16:45 изнад амбуланте у Чегарској, код инфо табле и видео надзора.
Након тога је краћа шетња „Стазом Јосифа Панчића“ до споменика Радоју Раки Љутовцу (око 500 метара) где следи наступ дечјег фолклора Српског ансамбла „Смиље“. За крај догађаја биће приређена закуска, уз поклоне Спортског савеза Крагујевца и залазак Сунца.
Ово је заврши догађај пројекта „Стаза Јосифа Панчића – од сметлишта до шеталишта“ који спроводи „Четверац са Метиног Брда“. Пројекат је реализован од маја до септембра 2024. године уз подршку посредничке организације Развојни бизнис центар Крагујевац под називом „Снага локалних грађанских иницијатива“ у оквиру пројекта „ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво у Србији“ кога је подржавала Делегација Европске уније у Србији, а спроводила Београдска отворена школа и партнери.
You are browsing archives for
Категорија: У жижи заједнице
ГОСТРОПРИМНИЦА- „КУТАК ЗА РАЗГОВОРЕ“ У ДОМУ ПЕНЗИОНЕРА
Пројектни тим Удружења пензионера покренуо је и отворио КУТАК ЗА РАЗГОВОРЕ. Кутак за разговоре биће отворен сваког уторка, среде и четвртка од 10 до 12 сати. Помоћ најстаријим суграђанима и разговор у оквиру рада Кутка, понудиће „млади сениори“: др медицинских наука спец. фармације Верољуб Бата Марковић, адвокат Момир Борић, дипл. инг. грађевине Наташа Пантовић.
У Кутку за разговоре биће отворене теме здравља, правне и социјалне заштите, те представљане дигиталне вештине.
О раду и циљу рада Кутка за разговоре, говоримо са др Верољубом Батом Марковићем:
ХРИШЋАНСКИ МЕРИДИЈАНИ – 14. августа 2024.
У данашњој емисији чућете: Високопреосвећени митрополит шумадијски г. Јован служио Свету архијерејску литургију у Станову. Патријарх Порфирије примио очимпијски тим ватерполиста, после освајања златне медаље. У загребачком храму поново литургија. Јеврејска заједница обележила задушни дан туге и наде.
ХРИШЋАНСКИ МЕРИДИЈАНИ – 5. августа 2024.
Црквене вести из Српске православне епархије шумадијске и Српске православне цркве о догађајима који су обележили овај викенд.
ХРИСТОС У СРПСКОЈ КИНЕМАТОГРАФИЈИ 2. ИЗДАЊЕ
У данашњем издању слушате о филму Света Петка — Крст у пустињи.
Света Петка — Крст у пустињи је српско-јордански биографски и драмски филм из 2022. године, у режији Хаџи-Александара Ђуровића, по роману Петкана Љиљане Хабјановић Ђуровић. Главне улоге глуме: Милена Предић, Милица Стефановић, Мирирам Амер, Филип Хајдуковић, Стефан Јевтовић, Самаја Амарин, Андреј Шепетковски, Даниел Сич, Бранислав Томашевић, Јадранка Селец и Младен Совиљ.
Пројекат је 2018. године на предлог Филмског центра Србије подржала Влада Републике Србије, односно Министарство културе и информисања. На конкурсу 2017. године, средства је доделио и Секретаријат за културу АП Војводине, а подржан је и од стране Краљевског филмског центра Јордана. Снимање је завршено крајем 2019, али је услед пандемије ковида 19 постпродуцкија филма окончана тек 2021. године. Сниман је на локацијама у јорданским пустињама, Србији, Румунији и Јашију, где се данас налазе мошти Свете Петке.
Премијерно је приказан 29. августа 2022. године на 44. Московском филмском фестивалу, а у Србији 6. септембра у Дому синдиката, док је 8. септембра пуштен у биоскопе.
хр
ДАНАС АКТУЕЛНО- ОТВОРЕН КОНКУРС ЗА ДРУГИ „КГ СЛЕМ“
РАДИО КЊИЖАРА – Три наслова „На путу до храма“, „Два схватања хришћанства“, „Грип“
Једну је написао будвански ђакон и реч је о збирци његових колумни из листа „Светигора“, другу познати руски религијски публициста, а трећу познати доктор. Довољно интригантно да чујете нешто о њима и потражите их у библиотекама или књижарама.
ХРИСТОС У СРПСКОЈ КИНЕМАТОГРАФИЈИ (1. издање)
„Од свог настанка, филм се занимао за Бога и многи значајни теоретичари у филму су видели медиј који је способан да се бави и духовним реалностима. Истраживања теоретичара који су изучавали начин на који се најбоље исказује та стварност, углавном указују на превасходну важност формалног аспекта филма, односно, на потребу за одређеним стилом, а тај стил често повезују са формом богослужбених радњи и сакралне уметности уопште.(…)
Очигледно да и филм поседује тежњу да узведе човека на узвишење са ког може боље сагледати стварност и себе самог или бар угледати путоказе који ће га узбудити довољно да закорачи у неизвесно да би трагао за тајном постојања. И филм и Литургија, при том, повремено користе врло слична средства да би њихова суштина и циљ били што аутентичније дочарани и да би у човеку пробудили управо потребу за подвигом ка тајанственом и неизрецивом, чежњу за додиривањем недохватљивог, вољу за разотктивањем дубоко скривеног.“ (http://arhiva.spc.rs/sr/liturgija_film.html)
У првом, увоидном издању емисије Христос у српској кинематогерафији усмерићемо слушалачку пажњу на књигу „Хришћанство и филм“(Отачник и Бернар,2017), Владимира Коларића, књигу о односу седме уметности и аутентичног хришћанског искуства у светској кинематографији и код нас. Слушамо и део излагања проф. др Коларића на ову тему са трибине „Хришћанством и филм“ 2019. у Центру за културу Смедерево. Подсећамо и на речи проф. др Драгана Стојановића о енергији сакралног у уметности из истоимене књиге. Преносимо размишљања вероучитеља Младена Алексића о „Хришћанском филму“ с портала Нови погледи.