Članaka u kategoriji У жижи заједнице

УПОКОЈИО СЕ У ГОСПОДУ ЕПИСКОП ЛАВРЕНТИЈЕ

Епископ Лаврентије (Трифуновић) је рођен на Светог Саву 1935. године у Богоштици код Крупња. У родном месту завршава осмолетку, гимназију у Лозници, а након Богословије Светог Саве у Београду завршава и Православни богословски факултет. Одслужио је војни рок у Скопљу.

Епископ Лаврентије се замонашио 12. августа 1958. у манастиру Крушедолу, а на Преoбражење исте године од стране тадашњег Епископа сремског Макарија у Саборној цркви у Сремским Карловцима је рукоположен у чин јерођакона. У чин јеромонаха рукоположен је на Малу Госпојину 1961. године у цркви Ружици на Калемегдану. Тада је постављен за економа Богословије Светог Саве у Београдум као и за духовника цркве Ружице.

На позив блажене успомене Митрополита сарајевског Нектарија 1962. године одлази за мисионара на Купрешку висораван, где обнавља верски живот и стару цркву у Вуковску. Године 1964. постављен је за наставника у новооснованој Богословији у манастиру Крки, тако да истовремено опслужује две парохије, а у Ивошевцима обнавља цркву Светог Јована Крститеља.

На Светом Архијерејском Сабору 1967. године изабран је за Епископа моравичкиог, викара Патријарха српског. Хиротонисан је 16. јуна исте године у Саборној Цркви у Београду.

Са благословом Патријарха српског Германа 1967. године покреће „Православље“, новине Српске Патријаршије. Организује Верско добротворно старатељство при Архиепископији београдско-карловачкој и неуморно ради на формирању хорова, фолклорних група, драмске секције, бесплатне допунске наставе ученицима нижих и виших школа, школу страних језика. Седмично се одржавају духовна предавања и приказују пригодни филмови у сали Патријаршије. По београдским црквама почињу да се одржавају часови веронауке.

У јулу 1968. предводи посланство Српске Православне Цркве на Четвртој скупштини Светског савета цркава у Упсали, Краљевина Шведска. На тој скупштини изабран је за члана Централног комитета те организације. Ту дужност је обављао седам година.

На ванредном заседању Светог Архијерејског Сабора 30. марта 1969. године изабран је за Епископа западноевропског и аустралијско-новозеландског. Пун идеала, вере и родољубља, крајње одан Господу и свом народу, одлази на огромну новоосновану Eпархију, коју тек треба да организује без средстава и црквених објеката, а вернике – емиграцију подељену на четнике, љотићевце и недићевце са једне стране и гастарбајтере из комунистичке Југославије са друге стране – требало је окупити под један кров. Неуморан, пун оптимизма и љубави према сваком Божјем створу, путује уздуж и попреко, пешице, возом, бродом, колима од Глазгова до Трста и од Стокхолма до Мадрида и све до далеке Аустралије и Новог Зеланда. У оскудици српских храмова (постојали су само у Бечу, Паризу, Бирмингему и Лидсу) служи по протестантским и католичким црквама, пре или после њихових богослужења. По већим центрима почињу постепено да се формирају парохије, хорови, кола српских сестара, фолклорне групе, а понегде верници купују или граде цркве, као на пример у Берлину, Билефелду, Лондону, Дарбију, Корбију, Лидсу, Нирнбергу, Минхену, Диселдорфу, где 1971. године набавља скромну штампарију „Острог“, у којој се поред календара и пригодне верске литературе штампају и Сабрана дела Светог владике Николаја Велимировића.

Почетком 1970. године епископ Лаврентије одлази у посету Аустралији. Био је први српски архијереј чија је нога крочила на тло тог најудаљенијег континетна. У току своје мисије за три године створио је услове да се у те крајеве пошаље нови епископ, а он да се посвети само европском делу Епархије.

Купује велико имање у немачком граду Химелстиру 1978. године, у коме смешта Епархијски центар за Западну Европу, преноси штампарију из Диселдорфа и допуњује је савременим штампарским машинама и тако увелико умножава издавачку делатност Епархије. У Епархијском центру се окупља српска омладина, лекари почињу да славе своју лекарску славу, одржавају се седнице Епархијског савета и међуцрквени сусрети: Синдесмос свеправославна омладина, Филоксенија, разни одбори Европског и Светског савета цркава и бројне друге активности, а 1989. године поводом обележавања 600 година од Косовске битке одржан је вишедневни симпозијум на тему „Косовска битка и њене последице“. Химелстир је постао место ходочашћа за српске вернике у Западној Европи, па и даљој дијаспори.

Да би сачували везу са коренима, а ради духовног освежења, за све веће празнике и скупове, блажене успомене епископ Лаврентије је позивао из Отаџбине хорове, предаваче, познате духовнике, монахе и монахиње, фолклорне групе. Епископов неуморни, несебични и мукотрпни рад на њиви Господњој добро је запажен, јер је пажљиво праћен и у дијаспори и у земљи, како од верујућих, тако и од неверујућих. Европски комитет цркава за помоћ страним радницима у Западној Европи 1973. године изабрао је епископа Лаврентија за свог потпредседника. Био је дугогодишњи члан Европског и Блискоисточног Библијског друштва и председник Библијског друштва Србије, као и дугогодишњи председник Српско-немачког друштва за сарадњу.

На молбу Светог Архијерејског Синода 1984. године епископ Лавреније одлази у Америку ради преговора са митрополитом Иринејем о могућности превазилажења раскола у Српској Цркви, чиме је дао велики допринос коначном измирењу.

После двадесет две године проведене у Западној Европи, епископ Лаврентије оставља иза себе готово у сваком већем граду цркву или капелу са потребним објектима, организовани верски и духовни живот и уређен епархијски центар у Химелстиру, а пре свега оставља љубав међу својим верницима и странцима у чијим је земљама мисионарио. За то време није изгубио ни једног свог верника, а многи су упознали и заволели свето православље у Шпанији, Холандији, Шведској и другим земљама у којима је службовао.

У Гифхорну код Хановера г. Хорст Вробел је, уз савете и благослов епископа Лаврентија, подигао на територији свог Интернационалног музеја прелепу цркву коју је посетио и сам руски патријарх Алексеј, а осветио данашњи патријарх Кирил са осам православних епископа 1995. године. Од тада у њој православни редовно врше своја богослужења, а до данас је крштено близу три хиљаде деце и одраслих, већином Руса под јурисдикцијом Московске Патријаршије.

Епископ Лаврентије је 25. јуна 1989. године изабран за Епископа шабачко-ваљевског, са тим да и даље администрира Епархијом западноевропском. Од 1989. до 2012. године под његовом управом подигнуте су нове и обновљене старе богомоље и парохијски домови, а заживело је тринаест нових манастира – три у данашњој Епархији ваљевској: Лелић, Докмир и Јовање, а у Епархији шабачкој: Бјеле Воде, Читлук, Рожањ, Рујевац, Липнички Шор, Добрић, Илиње, Стрмово, Богоштица и Соко. У свим новим светињама гори кандило и поје се света Литургија.

У Соколу код Љубовије 13. октобра 1990. године купио је 19 хектара земље и у годинама које ће уследити подигао манастир посвећен Светом владици Николају познат као манастир Соко. Најпре у тешко приступачном простору гради четири километра дуг пут од Грачанице до Сокола, а 1991. године увози 2.000 томова делâ владике Николаја штампаних у епархијској штампарији у Химелстиру. Потом 1992. године у још врло смутним временима врло мудро организује пренос моштију Светог владике Николаја из Америке у родни Лелић.

Нажалост, у земљи почињу све већи немири и невоље, а епископ Лаврентије тешко подноси и дели са својим народом горку судбину деведесетих, од рата преко Дрине, до бомбардовања Србије. Колоне избеглица из Босне и Херцеговине прелазе Дрину. У већини црквених порти у Подрињу, Епископ са свештенством организује хуманитарну помоћ за прогнане. На дан своје крсне славе, Јовандан 1993. године, отвара у Шапцу кухињу за сиротињу. Два месеца касније придружује му се и Црвени крст. Организује сакупљање преко двадесет шлепера хуманитарне помоћи по Немачкој за болнице у Шапцу, Крупњу, Љубовији, Лозници, Београду.

За манастир Соко епископ Лаврентије је одредио специфичну мисију: прилагођен је потребама богоискатеља двадесет првог века. У њему се одржавају семинари свештеника, вероучитеља, хорова, фолклорних трупа, просветних радника, спортиста, планинара. Од 2000. године организују се тронедељни летњи скупови српске омладине из дијаспоре под именом „Моба“. Омладина посећује богослужења, учи језик, историју и културу својих предака. Деца дијабетичари из Босне и Херцеговине сваке године организовано проводе по пар недеља у манастиру. О многим групама поклоника прича утабана путања поред десет капела до крста изнад манастирског комплекса. Крст, тежак скоро три тоне, а висок 12 метара, постављен је 24. новембра 2000. године. Донатор г. Хорст Вробел из Немачке је то учинио у знак жаљења што су после 50 година поново пале бомбе по невином српском народу. Манастир Соко поседује богату библиотеку; сале за предавања, скроман музеј. Има три цркве посвећене Светом владики Николају Српском, Светом Јовану Крститељу и Сабору српских светитеља. У пролеће 2000. године започиње градњу манастирског метоха у Богоштици, где се налази црква копија Његошеве капеле са Ловћена посвећена Богородици Тројеручици, а поред ње „Дом Десанке Максимовић“ са жељом да буде оаза младих песника и уметника.

Држећи се правила да двојица могу учинити више него један, епископ Лаврентије је 2006. године предложио Светом Архијерејском Сабору да се Епархија шабачко-ваљевска подели на две епархије, Шабачку и Ваљевску, што је и учињено.

У Епархији је основан Информативни центар „Глас Цркве“, који све време врло активно врши мисију, емитује програме, беседе и поуке преко радија; штампа духовну литературу и организује предавања.

Прошле године владика Лаврентије је обележио 63. годину живота у монашкој ризи и 55. годишњицу архијерејске службе, што у осмовековној историји Српске Православне Цркве представља најдужи стаж једног архијереја.

Поводом 50 година архијерејске службе, Свети Архијерејски Сабор доделио је епископу Лаврентију орден Светог Саве првог степена. Република Српска га је одликовала орденом Његоша. Велики златни почасни крст, орден Председника Републике Аустрије, добио је 1995. године за јачање хришћанских и међуљудских односа између два народа, као и за исказану бригу за српске вернике у тој земљи. Од 1984. године почасни је грађанин немачког града Хилдесхајма.

Поводом 40 година епископске службе и 50 година монашког живота, свештенство Епархије шабачке поклонило је манастиру Соко велико црквено звоно и издало две књиге епископа Лаврентија: „Трагови у песку“ и „Руковети“, у оквиру којих су и чланци који су годинама излазили у „Православном мисионару“ и „Православљу“. Епископ Лаврентије је говорио енглески, немачки и руски језик. Био је члан Светог Архијерејског Синода од 2002. до 2004. године. Као представник и изасланик Српске Православне Цркве учествовао је на многим међуцрквеним састанцима и држао предавања и реферате.

Епископ Лаврентије се упокојио у Господу у недељу, 23. јануара 2022. године у Шапцу.

ХРИШЋАНСКИ МЕРИДИЈАНИ 11. јануар 2021.

Његова Светост има веома благе симптоме вирусне инфекције, одређена му је одговарајућа терапија и поштује све епидемиолошке мере. Путем електронских комуникација у сталном је контакту са сарадницима и административне послове обавља потпуно несметано. Такође, не престаје да молитвено подржава лекаре и медицинско особље у њиховом труду, а посебно се моли за исцељење свих који су захваћени епидемијом. Патријарх изражава жаљење што се јавне манифестације у којима је требао да учествује одлажу до даљег.

Са благословима Његовог блаженства Aрхиепископа тиранског, драчког и све Албаније г. Анастасија и Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, и ове 2022. године свечано су прослављени Бадњи дан и Божић у Враки код Скадра.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску литургију у храму Светога Саве на Аеродрому, у понедељак, 10. јануара, 2022. године.
Ове и остале вести из СПЦа и помесних цркава, слушате у данашњем издању емисије Хришћански меридијани:

БОЖИЋНА ЧЕСНИЦА У ПОРТИ СТАРЕ КРАГУЈЕВАЧКЕ ЦРКВЕ

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е

Са Благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, а у организацији Града Крагујевца и Храма Свете Тројице, традиционално ломљење чеснице, уместо како је до сада било у центру града испред крста, ове године обавиће се у порти Старе Цркве после Свете Литургије у петак на Божић, 07. јануара у 10 часова. Чесница и златник су дар пекаре „Јевтић“. Позивамо све наше суграђане да са својим породицама дођу и молитвено учествују на Светој Литургији и у ломљењу чеснице. Добро дошли!

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА У КРАГУЈЕВАЧКИМ ХРАМОВИМА НА БАДЊИ ДАН И БОЖИЋ

ХРАМ УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

-БАДЊИ ДАН: ЛИТУРГИЈА И ЦАРСКИ ЧАСОВИ У 7:30
-УНОШЕЊЕ БАДЊАКА У ВЛАДИЧАНСКИ ДВОР ЈЕ У 16 ч
-БАДЊЕ ВЕЧЕ: БДЕНИЈЕ У 17ч
-БОЖИЋ: ЛИТУРГИЈА У 9ч
ВЕЧЕРЊЕ У 17ч
-БОЖИЋ, 2. ДАН. ЛИТУРГИЈА У 9ч
-ТРЕЋИ ДАН БОЖИЋА, СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈ СТЕФАН: ЛИТУРГИЈА У 9ч

***
СТАРА ЦРКВА У КРАГУЈЕВЦУ

-БАДЊИ ДАН: ЦАРСКИ ЧАСОВИ И ЛИТУРГИЈА У 7:30
-ВЕЛИКО ПОВЕЧЕРЈЕ У 17 ч
-БОЖИЋ: ЛИТУРГИЈА У 9ч
У 10 сати ЛОМЉЕЊЕ ЧЕСНИЦЕ ИСПРЕД ХРАМА
-ПРАЗНИЧНО БДЕНИЈЕ У 17Ч
-ДРУГИ ДАН БОЖИЋА: ЛИТУРГИЈА У 9 ч
-ПРАЗНИЧНО БДЕНИЈЕ У 17 ч
-ТРЕЋИ ДАН БОЖИЋА: СВЕТА ЛИТУРГИЈА У 9 ч

***
ХРАМ СВЕТОГ САВЕ НА АЕРОДРОМУ

-БАДЊИ ДАН: ЦАРСКИ ЧАСОВИ И ЛИТУРГИЈА У 7:30
-ПРАЗНИЧНО БДЕНИЈЕ У 17 Ч У НАСТАВКУ ПАЉЕЊЕ БАДЊАКА
-БОЖИЋ: ЛИТУРГИЈА У 7:30
-ПРАЗНИЧНО БДЕНИЈЕ У 17Ч
-ДРУГИ ДАН БОЖИЋА: ЛИТУРГИЈА У 9Ч
-ПРАЗНИЧНО БДЕНИЈЕ У 17Ч
-ТРЕЋИ ДАН БОЖИЋА: АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У 8:30

***

ХРАМ СВЕТЕ ПЕТКЕ У ВИНОГРАДИМА:

-БАДЊИ ДАН: ЛИТУРГИЈА у 7 И 30ч ,
-БОЖИЋ: ЛИТУРГИЈА У 8ч
-БОЖИЋ, 2. ДАН. ЛИТУРГИЈА У 9ч
-СВЕТИ АРХИЂАКОН СТЕФАН: ЛИТУРГИЈА У 9ч
***

ХРАМ СВЕТОГ ПАНТЕЛЕЈМОНА У СТАНОВУ:

-БАДЊИ ДАН: ЛИТУРГИЈА У 7:30
-БАДЊЕ ВЕЧЕ: БДЕНИЈЕ СА УНОШЕЊЕМ БАДЊАКА У 17ч
-БОЖИЋ: ЛИТУРГИЈА У 7:30 ч
– БДЕНИЈЕ У 17ч
-БОЖИЋ, 2. ДАН: АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У 9ч
-БДЕНИЈЕ У 17ч
-СВЕТИ СТЕФАН: ЛИТУРГИЈА У 7:30ч
-ВЕЧЕРЊЕ У 17ч
***
ХРАМ СВЕТОГ НИКОЛЕ У ЕРДЕЧУ:

-НА БАДЊИ ДАН И ТОКОМ СВА ТРИ ДАНА БОЖИЋА ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 9 ч
-ПАЉЕЊЕ БАДЊАКА У 23
***
ЦРКВА СВЕТЕ ПЕТКЕ У РОГОЈЕВЦУ

НА БАДЊИ ДАН И ТОКОМ СВА ТРИ ДАНА БОЖИЋА ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 8 ч
-ПАЉЕНЊЕ БАДЊАКА У 17ч

****
ХРАМОВИ У ДЕСИМИРОВЦУ И ЦЕРОВЦУ

-БАДЊИ ДАН: ЛИТУРГИЈА И ЦАРСКИ ЧАСОВИ У 9 САТИ, ХРАМ У ДЕСИМИРОВЦУ
-ВЕЧЕРЊЕ С ПАЉЕЊЕМ БАДЊАКА У 16ч ХРАМ У ДЕСИМИРОВЦУ, У 18ч ХРАМ У ЦЕРОВЦУ
-БОЖИЋ: ЛИТУРГИЈА У ДЕСИМИРОВЦУ ОД 9 САТИ
-ДРУГИ ДАН БОЖИЋА: ЛИТУРГИЈА У ЦЕРОВЦУ ОД 9 САТИ
– ПРАЗНИК СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА: ЛИТУРГИЈА У ДЕСИМИРОВЦУ ОД 9 ч .

ЈУБИЛЕЈИ – Новогодишња емисија

– Две стотине година од рођења патријарха српског Германа Анђелића
– Сто година од првих штампаних издања Православне хришћанске заједнице
– Пет стотина година од упокојења Свете Филотеје Атинске
– Хиљаду година од рођења Светог Симеона Новог Богослова
– Десет година од преноса моштију Кнеза Павла на Опленац
– Седам стотина година од крунисања Светог краља Стефана Дечанског
– Сто година од рођења Душка Радовића
– Тридесет година од “Поноћног концерта“ групе СМАК

ШТА ЈЕ НОВО У НОВОЈ ГОДИНИ – Беседа протојереја Андреја Ткачова

Беседу Ткачова чита Предраг Обровић.

КОМУНАЛНО ЋОШЕ – 22. 11. 2021.

Најава искључења воде у Крагујевцу – 22. 11. 2021.

Држава хитно да реагује на нападе на медицинске раднике и раднице

Листа “Вакциниши се!” сматра да је физички напад на медицинског техничара Хитне помоћи који се догодио рано јутрос, директна последица недостатка личне и политичке храбрости Владе Србије. Позивамо одговорне да јасно, недвосмислено и у континуитету спроведу прописе о заштити становништва од заразних болести. Овај као и све интензивнији напади на лекаре апсолутно су недопустиви у једном демократском друштву. Зато би надлежни под хитно морали да реагују, предузму адекватне мере, зауставе и санкционишу овакве појаве и све који пропагирају насиље, нарочито у јавном простору и медијима.

Ове недеље сведочимо вређању жртава холокауста, нападима и обрачунавањима са стручним делом Кризног штаба и медицинским радницима. Неукусан перформанс качења жутих трака, опонаша доминантан механизам ове власти која уместо одговорног понашања годинама уназад јефтино перформира и симулира државу. Овако неодговорно понашање које долази са највишег места државе, осим што вређа грађане и грађанке Србије, имаће за последицу куповање гласова људским животима.

Листа “Вакциниши се!” сматра да је недопустиво да антиваксерски покрет угрожава безбедност чланова стручног дела Кризног штаба протестујући испред улаза у зграде у којима живе, током којих скандирају увредљиве пароле. Још страшније је немо посматрање полиције која је обезбеђивала непријављени скуп. Такође, сматрамо да су безбедност и радничка права медицинских радника и радница угрожени и да институције под хитно морају да нађу начин да их заштите.

Емисије

Prodajni centar