Категорија: Гостопримница

Тачно у подне почело је предавање мрс Предрага Илића о Крагујевцу као престоници Србије у Историјском архиву Шумадије. То је само део програма којим ће се данас Историјски архив обратити суграђанима. Више о томе директорка Јована Елез.

У уторак,28. априла 2026.године у организацији Мисионарског одељења АЕМ одржан је дискусиони панел под називом „Да ли је морал лична ствар – однос личне и јавне етике“.

У дискусији су учествовали професори: Александар Петровић, Здравко Пено и Ненад Цекић. Модератор дискусије је био презвитер др Александар Милојков.

Преносимо излагање проф. др Александра Петровића, редовног професора Филолошког факултета Универзитета у Београду:

„Вонгар и сан другог света“ назив је књижевне вечери посвећене Сретену Божићу, одржане 23. априла 2026, у Народној библиотеци „Свети Сава“, у Аранђеловцу. О Б. Вонгару и његовом књижевном стваралаштву говорили су Војо Станишић, директор ИК ЈАСЕН, проф. др Александар Петровић, уредник и приређивач Вонгарових дела на српском језику и Душан Бањац, уредник аранђеловачког издања Вонгарове поезије.
У одговору на питање модератора како је пронашао Б. Вонгара, проф. др Александар Петровић даје и одговор на питање шта читалац може пронаћи једино у Вонгаровим делима:

У данашњој емисији разговарамо са гђом Елизабет Дуран Канал, Каталонком која је православне вероисповести. Чућемо како се православље практикује у Каталонији, колико су, у недостатку православних храмова, честа богослужења у прилагођеним просторијама и које су разлике у образовном систему у Каталонији и Србији. За превод овог разоговора захваљујемо презвитеру, хаџи Горану Анђелковићу, нашем свештенику при епархији западно – европској.

У Крагујевцу је 25. априла 2026. године преминула Татјана Маринковић, истакнути хуманитарни радник, дугогодишња чланица и председница Кола српских сестара.
Комеморативни скуп поводом њене смрти одржан је данас од 10 сати у свечаној сали Епархије шумадијске.
О Татјани Матинковић су, измежу осталих, говориле социолог Лела Вујошевић, чланица крагујевачког Кола српских сестара:

Др Јасмина Живковић из Пожаревца, председница Кола српских сестара:

Сахрана Татјанње Маринковић бити обављена данас у 12 сати, на Варошком гробљу.

Татјана Маринковић рођена је 13. априла 1960. године у Крагујевцу. По образовању инжењер, свој радни век провела је у Електродистрибуцији Крагујевац, где је била цењена због стручности, одговорности и посвећености послу.

Више од три деценије била је активна у Колу српских сестара, а од 2018. године обављала је дужност председнице, дајући изузетан допринос хуманитарном раду и граду Крагујевцу.

Њена посвећеност помагању другима, организовању бројних хуманитарних акција и бризи о најугроженијима оставила је дубок траг у локалној заједници.

Татјана Маринковић остаће упамћена као племенита и посвећена жена, која је својим радом и животом задужила град Крагујевац.

У Крагујевцу је 25. априла 2026. године преминула Татјана Маринковић, истакнути хуманитарни радник, дугогодишња чланица и председница Кола српских сестара.

Рођена је 13. априла 1960. године у Крагујевцу. По образовању инжењер, свој радни век провела је у Електродистрибуцији Крагујевац, где је била цењена због стручности, одговорности и посвећености послу.

Више од три деценије била је активна у Колу српских сестара, а од 2018. године обављала је дужност председнице, дајући изузетан допринос хуманитарном раду и граду Крагујевцу. Њена посвећеност помагању другима, организовању бројних хуманитарних акција и бризи о најугроженијима оставила је дубок траг у локалној заједници.

За свој несебичан рад и допринос друштву, добитница је Ђурђевданске награде града Крагујевца за 2022. годину.

Комеморативни скуп поводом њене смрти биће одржан у уторак, 28. априла 2026. године у 10 часова у свечаној сали Епархије шумадијске, док ће сахрана бити обављена истог дана у 12 часова на Варошком гробљу.

Татјана Маринковић остаће упамћена као племенита и посвећена жена, која је својим радом и животом задужила град Крагујевац.

У Недељу Мироносица, 26. априла 2026. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски господин Јован је освештао земљиште и поставио Часни Крст за изградњу храма у Јагњилу. Митрополиту су саслуживали Архијерејски намесник младеновачки протојереј-ставрофор Жељко Ивковић и умировљени парох младеновачки протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић.

Чину освештавања земљишта и постављања Крста присуствовало је свештенство и монаштво Архијерејског намесништва младеновачког, као и многобројни благочестиви народ овог шумадијског села. Храм ће бити посвећен Светој Животворној и Нераздељивој Тројици, а Митрополит Јован је благословио да се у храму прославља и организује сабор о празнику Светог краља Стефана Дечанског.

Обраћајући се присутнима, Митрополит Јован је рекао:

„Нека је благословено посвећење овога земљишта и побијање Крста за нови храм овде који ће бити посвећен Светој Животворној и Нераздељивој Тројци. Поред тога што посвећујемо овај храм Светој Животворној и Нераздељивој Тројици, договорили смо се заједно да народ овде, пошто има доста храмова посвећених овоме великом празнику, да буде један сабор, да тако кажем, да буде сабор који ће бити посвећен Светом краљу Стефану Дечанскому.

Једно је, браћо и сестре, једна је радост, боље речено, за човека, за домаћина, када гради кућу нову. Али је много већа радост када се гради храм Божији, а храм Божији не гради се ни за једнога, ни за другога, него се гради храм Божији за народ Божији, крштени народ. Онај народ који ће долазити у храм да се Богу моли, да се исповеда, да се причешћује, да се моли, да видите лице једно другоме у том храму, јер у том храму ће се, ако Бог да, кад се заврши, вршити најсветије дело које Бог могао да остави људима, а то је Света Литургија.

Данас, осветивши ово земљиште и побивши Крст, призвали смо благослов на цело село овде, браћо и сестре, јер овде ћете се сви сабирати, овде ћете сви имати поред манастира Светих апостола

Петра и Павла, имаћете још један храм, а храмова никад није много, јер сваки храм је парче неба на земљи. Зато, нека је благословен овај дан, а јесте благословен, јер смо и молили Бога за благослов, да сте сви ви благословени, да вас ја позивам да сваки на свој начин, својим могућностима помогнете да овај храм овде израсте, да вам он буде оријентир на шта треба да гледате и на шта треба да се угледате, то је онај Крст који ће бити горе, изнад храма.

Да помогнете сваки који год може, или боље речено да сви помогнемо колико можемо и умемо, ако немамо финансијски, материјалних могућности, имамо браћо и сестре, оно што свако од нас има, а то је молитва. Да се молимо Богу и Светој Тројици да овај се храм доврши, да се заврши, на славу Божију, а на радост свих нас.

Нека сте срећни, нека сте Богом благословени. Христос васкрсе!“, закључио је наш Архијереј.

У Малом ликовном салону отворена је изложба радова Горана Димића под називом „Кад је Кит Херинг срео Казимира Маљевича у кафани код Горана Димића“. О овом изненадном сусрету два света, два времан и две уметничке судбине, кустос изложбе, Славко Тимотијевић, појашњава: