Категорија: Гостопримница

Основна тема “Недеље страшног суда” је љубав. На овај дан из Јеванђеља се чита Христова прича о Страшном суду (Мт. 25, 31-46). Кад Христос дође да нам суди шта ће бити мерило Његовог суда? У причи се одговара: Љубав – и то конкретна и лична љубав према људском бићу, сваком људском бићу, које, по Божијој вољи, сусретнем у свом животу, а не само хуманитарна брига за апстрактну правду и за анонимног “сиромаха”…

Хришћанска љубав је “могућа немогућност”, да се види Христос у сваком ближњем, без обзира ко је он, а кога је Бог, у Свом вечном и тајновитом плану, одредио да уђе у мој живот, бар за један часак, и не као случајност ради “добра дела” или ради вежбања у човекољубљу, већ као почетак вечног дружења у Самоме Богу. Јер, шта је љубав ако не она тајанствена сила која превазилази случајно и спољашње у “другоме” – његов физички изглед, социјални положај, етничко порекло, интелектуалне способности – и досеже до душе, јединственог и искључивог личног “корена” људског бића, истинитог делића Бога у човеку. Ако Бог љуби сваког човека, то је због тога што само Он зна непроцењиво и савршено јединствено благо, “душу” или “личност”, коју је дао сваком човеку. Хришћанска љубав је учествовање у том божанском знању и дар божанске љубави. Не постоји “безлична ” љубав јер љубав је чудновато откривање “личности” у “човеку”, откривање личног и јединственог у уопштеном и заједничком. Она је откривање у сваком човеку онога што се може волети у њему, онога што је од Бога.

У Недељу о блудном сину, 3 марта 2024. године, свету Литургију у Саборном храму Преображења Господњег у Требињу служио је Високопреосвећени Митрополит Месогеје и Лавреотике г. Николај.

Саслуживали су високопреосвећена и преосвећна господа архијереји крушевско-демирхисарски Јован, диселдорфски и немачки Григорије, западноамерички Максим, славонски Јован, далматински Никодим, будимљанско-никшићки Методије, захумско-херцеговачки и приморски Димитрије и дремевички Давид. Јеванђељском беседом сабраним верницима обратио се епископ Максим. У току сабрања служен је парастос блаженопочившем Епископу захумско-херцеговачком Атанасију, а затим се сабранима обратио митрополит Николај. Владика Димитрије је изразио захвалност уваженом госту и у знак пажње поклонио му икону Светог Василија Тврдошког и Острошког. После литургијског сабрања, архијереји су се упутили у манастир Тврдош, где је епископ Никодим служио помен на гробу владике Атанасија.

Дани сећања на владику Атанасија, у организацији Епархије захумско-херцеговачке и приморске и Задужбине владике Атанасија, отворени су 1. марта 2024. године у требињском Културном центру. Првог дана програма приређена је изложба фотографија под називом „Дете – парче неба на земљи“ коју је припремио јеромонах Теофил, настојатељ манастира Дужи. Поздравно слово приликом отварања манифестације изговорио је владика Димитрије. Госте је поздравио и градоначелник Требиња г. Мирко Ћурић. Појао је хор „Света Анастасија Српска“. У првој сесији разговора под називом „Светосавска и Световасилијевска Херцеговина“ у позоришној сали Културног центра учестовали су др Здравко Зубац, проф. мр Момчило Голијанин, г. Јово Марић, гђа Сенка Дурутовић и проф. др Љерка Јефтић.Отварању изложбе и првој сесији присуствовали су: Митрополит крушевско-демирхисарски г. Јован, Епископ диселдорфски и немачки г. Григорије, генерални директор Директоријата за сарадњу са верским заједницама Министарства правде Црне Горе г. Драган Радовић, директор Републичког секретаријата за вере Републике Српске г. Драган Давидовић, генерални конзул Републике Србије у Мостару г. Васо Гујић, представник Конзуларне канцеларије Републике Србије у Требињу г. Мирослав Марковић.

Другог дана програма „Сећање на владику Атанасија“ у требињском Културном центру је представљена књига владике Атанасија Јевтића „Аскетика”. Говорили Епископ западноамерички Максим и протојереј-ставрофор Милорад Средојевић. У другој сесији разговора под називом „Огледало, загонетка и личност“ учествовали су Митрополит Месогеје и Лавреотике г. Николај и јереј Игор Зиројевић, док је преводила на српски језик гођа Маја Рашовић.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска

„Средњовековни рукописи и штампане књиге (фототипска издања)“ је изложба коју чини тридесетак фототиспких издања српских рукописних књига, која су од настанка до данас сачувала своју капиталну вредност, а међу њима су Мирослављево јеванђеље, Номоканон, Радослављево јеванђеље, Српски псалтир, Синајски псалтир, Карејски типик и многи други.
Сачуване су захваљујући колекционару Верославу Радовићу, који скоро пола века прикупља вредна и ретка репринт издања, врхунске штампе, у размери 1:1, апсолутно верна оригиналу. У својој збирци Радовић има више од тридесет капиталних књига (његова библиотека има више од три хиљаде књига и стално се допуњава), међу
којима и рукописно Четворојеванђеље Николе Стањевића, властелина, цара Душана (чији се оригинал чува у Хиландару), које не поседује ни једна библиотека у Србији, Мирослављево јеванђеље издато само у 300 примерака у Јужној Африци, као и ново издање ове књиге из Беча.
Прва књига његове колекције била је Законоправило или Номоканон Светог Саве и то чувени Иловички препис из 1226. године, које и постоји само у фототипским издањима јер је оригинал изгубљен, а временом је набавио Вуканово и Радослављево јеванђеље (које је 1963. године издао хрватски академик Јосиф Врана и то је једино издање) чији је оригинал у Русији.
Изложба је отворена до 15. марта 2024.

Изложбу су отворили Сања Живковић, директорка музеја, Предраг Илић из Историјског архива и аутор. По чему је ова изложба јединствена говори мастер истричар Предраг Илић:

Обука је намењена планинарима и свим љубитељима природе – будућим планинарима који желе да науче више о овом спорту и безбедном боравку у планинама.

Теме које ће се обрађивати су: планинарска етика, правила понашања, заштита природе, планинарска организација, историја планинарства, правилник о безбедности и одговорности у извођењу планинарских активности, планине, кретање у планини, планинарске стазе и маркација, припреме за одлазак у планину, планинарска опрема, основе топографије и оријентиринга, коришћење ГПС уређаја, основи метеорологије, опасности у планини, прва помоћ, техничка опрема.

Школа обухвата 4 теоријска предавања и 3 планинарске акције.

Теоријски део ће се изводити четвртком од 20:00 до 22:00 у просторијама Основне школе „Милутин и Драгиња Тодоровић“, у терминима 29.02.2024., 07.03.2024., 14.03.2024. и 21.03.2024.

Трошкове теоријске наставе и водича на терену покрива ПД „Жежељ“.

Више на ову тему говоримо са Војом Милићем:

Професор доктор Милоје Николић преминуо је данас у Београду у 76. години. Милоје Николић, теоретичар музике и диригент, рођен је 1948. године у Крагујевцу. Био је редовни професор на Катедри за теоријске предмете Факултета музичке уметности у Београду, а предавао је и на високим музичким школама у Крагујевцу и Источном Сарајеву, објавио је портал РТК.

Аутор је већег броја научних и стручнх радова из области анализе вокалне музике и познавања вокалне, посебно хорске литературе. Као дугогодишњи диригент београдских хорова Лола и Шпанац, и ГКХ Лицеум добио је већи број награда на фестивалима и такмичењима хорова, а остварио је низ успешних концерата у Србији и у више европских земаља: Шпанији, Енглеској, Француској, Немачкој, Швајцарској, Пољској, Румунији, Мађарској, Словачкој, Бугарској, Чешкој, Русији и у републикама некадашње Југославије.

Оснивач је, уметнички руководилац и диригент Градског камерног хора Лицеум. Оснивач је, аутор основне концепције и уметнички директор Међународног фестивала камерних хорова у Крагујевцу. Један је од иницијатора оснивања међународне хорске асоцијације Балкански хорски форум и члан је њеног Управног одбора. Оснивач је и председник Управног одбора удружења Балкански хорски форум Србија.

У оквиру ДАНА КРАГУЈЕВАЧКЕ КЊИГЕ 2024 представљени су живот и стваралаштво Доре Пилковић (1911-2001).
Дора Пилковић, песник, преводилац, професор, културни и јавни радник. Велики пријатељ Библиотеке која чува њен и легат њене породице – мужа Свете, књижевника, и сина, Милоша С. Максимовића, академског сликара.
Активно је учествовала у културном животу Крагујевца. Била је један од покретача и уредник часописа „Кораци” са којим је сарађивала до краја живота, као и члан редакцијског одбора едиције „Крагујевачки октобар”.
Данас су у оквиру рубрике ЈЕДНА ЗАВИЧАЈНА ПРИЧА у оквиру ДКК 2024 представљени њен живот и стваралаштво.
Модератор и аутор кратког филма: Александра Радовановић

Правни факултет Универзитета у Крагујевцу, Центар за реторику и јавне наступе „Институцио ораториа“, Удружење за примењену реторику и Студентски парламент организовали су 11. такмичење у беседништву, а читавим догађајем руководио је професор Срђан Владетић, редовни професор Римског права на Правном факултету у Крагујевцу.

Студенткиња прве године Правног факултета Јована Ракићевић апсолутни је победник 11. Сретењских беседа. Она је у категорији задате теме добила највише оцене жирија, као и публике.

Победник у категорији слободна тема је Невена Јовановић, апсолвент права.

Најбољи правни говор одржао је Петар Стефановић, студент завршне године права, док је студенткиња прве године Љубица Стојиљковић проглашена за беседника у успону.

Такмичаре је оцењивао жири који су чинили: Звонко Марковић, председник Адвокатске коморе Крагујевац, др Емилија Станковић професор у пензији, Мирко Демић књижевник, Славица Ковачевић шеф централног деска информативног програма РТС-а, Младен Кнежевић директор Књажевско српског театра и доц.др Бранимир Радмановић са Факултета медицинских наука.

У препуном амфитеатару Правног факултета публика је такође имала прилику да изрази и своје мишљење и оцени такмичаре.

У ревијалном делу програма наступили су Предраг Обровић са три музичке нумере, као и глумац Милић Јовановић, који је извео одломак из представе „Витомир дискурс“ по тексту Андрије Брзаковића.