Данас је почела школска година. Тим поводом градоначелник Крагујевца Никола Дашић упутио је честитку свим ученицима која гласи:
Сви ми који смо одрасли чувамо своје ђачке дане у најлепшој успомени и често се сетимо реченице великог српског песника Бранка Радичевића „Од
колевке па до гроба, најлепше је ђачко доба!“, њене вредности и истинитости. Желим да вам честитам полазак у школу и поручујем да чувате
своје здравље, да будете добри другари, вредни ђаци и да слушате своје родитеље и наставнике. Школа је место на којем ћете стицати нова сазнања из разних области, где ћете заволети учење и уживати у дружењу.
Ђацима првацима упућујем посебну честитку, јер је пред њима почетак једног дивног путовања. Сваки почетак је пун изазова. Нема разлога за
забринутост. Радујте се, децо, јер ће вам на овом путовању срдачно помагати ваши наставници и старији ђаци.
Много успеха и среће у предстојећој школској години.
А настава је почела и у крагујевачкој богословији „Свети Јован Златоусти“ и то Светом архијерејском литургијом којом је началствовао Његово преосвештенство епископ шумадијски г. Јован, и призивом Светог Духа на ђаке. На литургији обратио им се беседом протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ректор Богословије.

При Српској православној цркви постоји Одбор за Јасеновац чији је члан Његово преосвештенство епископ славонско-пакрачки г. Јован (Ћулибрк). Искористили смо његов боравак у Крагујевцу да разговарамо са њим о култури сећања на Јасеновац.

Музеј жртава геноцида, Одбор Светог архијерејског сабора Српске православне цркве за Јасеновац и Народна библиотека ,,Вук Караџићʼʼ – Крагујевац приредили су изложбу под називом ,,Свети новомученици јасеновачки у светлости Васкрсењаʼʼ коју чине радови монахиње Марије (Антић), припаднице сестринства српског православног манастира Рођења Светог Јована Крститеља (Јасеновац, Хрватска) који се налази у оквиру Епархије пакрачко-славонске.
Изложба је свечано отворена на Видовдан, 28. јуна 2021. године, у 20 часова.
Том приликoм присутнима се обратио преосвећени епископи шумадијски Господин Јован и пакрачко-славонски Господин Јован, Мирко Демић, директор Народне библиотеке ,,Вук Караџић“ у Крагујевцу, и Дејан Ристић, в.д. директора Музеја жртава геноцида.

Повод за приређивање изложбе је тужна 80. годишњица успостављања система логора смрти ,,Јасеновацʼʼ који је функционисао у оквирима геноцидне Независне Државе Хрватске.
Изложба ће за посетиоце бити отворена од 28. јуна до 28. јула 2021. године у Галерији Народне библиотеке ,,Вук Караџићʼʼ – Крагујевац (Др Зорана Ђинђића бр. 10).
Улаз на изложбу је слободан.

ЛАЗАРЕВ ВИЈЕНАЦ НОВОМУЧЕНИКА ЈАСЕНОВАЧКИХ
Годинама и десетљећима послије Косовске битке, Пећка патријаршија и њен народ су се са великим трудом мучили да појме и у црквено-народном уму уобличе крсно-васкрсни Косовски бој. Тај труд је породио и натпис деспота Стефана на стубу на Газиместану, и косовски циклус наше епске поезије, и све оно што ће као Косовски Завјет од тада чинити срж бића српског народа и помјесне Цркве Српске.
Круна Косовског Завјета јесте култ Светога цара Лазара, којег је као „светопочившег“ први пут поменула његова кћер, Јелена Балшић, у ктиторском натпису своје гробне цркве Благовјештења Богородичиног на горици Бешка на Скадарском језеру.
Да уобличи сјећање на своје Ново Косово – Јасеновац, Православној Цркви и српском народу као да је требало још више времена. Од Скендеревог клика Мајке Кнешпољке на Палежу на Козари на Преображење 1942. године, преко подизања Богдановићевог Цвијета 1966. године, преко освештања обновљеног храма Светог Јована Претече у Јасеновцу 1984. године, до доласка Цариградског Патријарха у Јасеновац који се збио у наше дане – 2016. године, уобличава се спомен Новомученика Јасеновца као најдрагоцјенијег дара који је наш народ принио Христу распетоме и васкрсломе.
И гле чуда – једна монахиња, која је свој иночки живот започела на истој тој Бешки на Скадарском језеру, ставља пред нас вјечно живе Јасеновачке мученичке цвјетове, али у таквом вијенцу у коме су они уплетени скупа са њеним сестрама Манастира Јасеновца, с народом који живи са Манастиром, с владикама и патријарсима. А сви они – или сви ми – у њеним сликама чинимо цвјетни вијенац, процвали трнов вијенац на глави Васкрслога Христа, који се у Јасеновцу сараспиње и саваскрсава.
+ Јован
српски православни епископ пакрачко-славонски

Колегиница Гордана Јоцић, забележила је поздравну реч директора Народне библиотеке „Вук Караџић“ у Крагујевцу, Мирка Демића, те вд директора Музеја жртава геноцида, Дејана Ристића, као и епископа Јована Ћулибрка:

У порти храма Свете Недеље у Десимировцу, уз присуство и благослов Његовог преосвештенства епскопа шумадијског г. Јована одржан је још један Фестивал хорова епархије шумадијске. Ко су учесници фестивала чућемо од нашег колеге Предрага Обровића а затим следе разговори са протонамесником Владимиром Стојковићем парохом и хоровођом Хора Цркве Светог Димитрија у Лазаревцу, затим са професорком Маријом Радојевић која руководи хором „Свети Симеон Мироточиви“ при храму Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу, а затим и разговоре са Анастасијом и Маријом из хора при храму Светог Георгија у Шумарицама и маленим четворогодишњим Максимом из хора при храму Светог Саве на Аеродрому који је за нас извео и одломак из песме „Говори Господе“.

Протонамесник Владимир Стојковић:

Марија Радојевић

Анастасија и Марија

Максим: