Категорија: Гостопримница

Епископ Валеријан (у свету Василије Стефановић) родио се у Великој Лешници у Подрињу у скромној трговачкој породици од оца Милорада и мајке Катарине 15/28. јуна 1908. Основну школу завршио је у свом родном месту, шест разреда гимназије у Шапцу 1925, Богословију „Свети Сава“ у Сремским Карловцима 1931, а Богословски факултет у Београду 1935. године. Као студент теологије био је стипендиста епископа банатског др Георгија (Летића). За време свога школовања био је одличан ученик и студент. За суплента Друге мушке гимназије у Београду постављен је 26. децембра 1936. Професорски испит положио је у фебруару 1939. и у том својству остао је све до избора за епископа.

Четврте недеље Ускршњег поста 1938. игуман Леонтије (Павловић), настојатељ манастира Врдника и ВД управника Патријаршијског двора, замонашио га је по чину „одјејанија рјаси и камилавки“ давши му име Валеријан. На благовести исте године је рукоположен у чин ђакона од викарног епископа сремског Саве (Трлајића), потоњег епископа горњокарловачког. У чин јеромонаха рукоположио га је 1. септембра 1940. викарни епископ моравички Арсеније (Брадваревић), потоњи митрополит црногорско-приморски. На ванредном заседању Светог архијерејског сабора, 11. децембра 1940, јеромонах Валеријан је изабран за викарног епископа будимљанског. Хиротонисан је за епископа 26. јануара 1941. у Саборној цркви у Београду. Хиротонију су извршили патријарх српски Гаврило, митрополит кишињевски Анастасије, поглавар Руске православне заграничне цркве и епископ тимочки Емилијан. Епископ Валеријан био је последњи епископ Српске православне цркве, чији је избор потврдило Краљевско намесништво у име малолетног краља Петра II.

Епископ Валеријан остао је на положају викарног епископа за све време Другог светског рата бринући за свештенике избеглице и вршећи све остале послове поверене му од патријарха Гаврила. За епископа шумадијског изабран је 20. маја 1947. Умро је у Крагујевцу 23. октобра 1976. године.

У Музеју „21. октобар“, ноћ уочи Дана сећања на српске жртве у Другом светском рату, одржана је традиционална манифестација „Бдење“ у оквиру које је промовисана поема “Лекције из памћења” која се данас изводи на централној манифестацији “Велики школски час”.

О поеми су говорили писац др Драган Хамовић, рецензент др Јана Алексић, и најзаслужнији за сценско извођење поеме, глумац и редитељ Небојша Дугалић:

Пре 83 године у крагујевачким Шумарицама стрељано је око 3.000 недужних грађана, међу којима је било и око 300 ђака и наставника. У Србији се 21. октобар обележава као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату. У Шумарицама одржан Велики школски час. Изведена је поема „Лекције из памћења“ Драгана Хамовића, у режији Небојше Дугалића.

Трећи по реду Моцартов спортски куп, спортски догађај који промовише здрав начин живота и важност физичке активности, у организацији „Друштва за борбу против шећерне болест Крагујевац“ у сарадњи са Фудбалским клубом Вашариште, уз подршку Mozzart фондације биће одржан 19. октобра, у Боривоја Петровића ББ.

О томе шта ће све бити уприличено на овом спортском надметању и са којим циљем, говоримо са Борком Маринковићем, председником Друштва за борбу против шећерне болест Крагујевац“:

У оквиру Октобарских свечаности у понедељак, 14. октобра у Дому омладине отворена je изложба антиратне карикатуре Милете Миће Милорадовића „Портрет победника“.

Милета Мића Милорадовић рођен је 1948. године у Крагујевцу.

Милета Мића Милорадовић прву карикатуру објавио у листу Младост 1966. године. Од тада објавио је мноштво карикатура у „Јежу”, „Политици”, „Борби”, „Нину”, „Дуги”, „Новостима”, „Данасу”, „Светлости”, „Павлихи” и осталим новинама. Учестовао је на више од 500 конкурса за карикатуру, широм света. Добио 150 награда. Илустровао бројне књиге.

Објавио књигу карикатура „Црно на бело” у „Јежу”, „Сликовницу за одрасле” заједно са Душком М. Петровићем, „Од версах мештри” са Драгомиром Брајковићем, „Лопта лопта лоптица”, са Бранком Ловренским и Николом Дмитровићем, „Узбуна” са Светозаром Ђурђевићем, „Четири аса” са Рашом Папешом, Александром Димитријевићем и Драганом Рајичићем, „Земља Радојева” са Васком Ивановићем, „Ненаручене приче”, анегдоте о познатим Крагујевчанима, „Карађорђевићи и Обреновићи у анегдотама”, у два дела.

Изложба је отворена до 13. новембра.

У Књажевско – српском театру у недељу, 20. октобра 2024. године, у 20 сати, почиње пројекција филма „Љубав твоја – непослушност моја“. Овај филм аутора Луке Ђурапчевића из Подгорице говори о покајничком путу и метаноји срца код младог човека који је хук са трибине и припадност навијачким групама заменио литургијским животом.

Пројекција филма је хуманитарног карактера и улаз је на бази добровољног прилога за помоћ угроженим српским вишечланим породицама и манастирима на Косову и Метохији. О овом догађају разговарамо са промотером филма, Катарином Радовић.

Др Немања Девић, научни сарадник Института за савремену историју, у Народној библиотеци „Вук Караџић“ у Крагујевцу, у понедељак, 14. октобра 2024, у оквиру Октобарских свечаности, одржао је предавање „1941. и Срби“. Модератор је био Владимир Стефановић, а ми Вам преносимо део предавања:

Изложба „Свака слика безброј прича“ коју чини двадесет слика Крагујевца, ауторке Верице Раките, биће отворена данас у 19 сати у Згради старог суда. Изложбу ће у име града отворити Ана Петровић Јелић, члан Градког већа за културу. Крагујевчани и посетиоци нашег града изложбу ће моћи да погледају током целог октобра: