Категорија: Гостопримница

У организацији Удружења Снага пријатељства Амити а у партнерству са Црвеним крстом у Крагујевцу, Крагујевчанима је прошлог петка представљен пројекат Саветовалиште за неформалне неговатеље зависних особа за прерасподелу неплаћеног рада. Овај пројекат који подразумева развој оваквих саветовалишта покренут је са идејом да се кроз сарадњу са градовима Београд, Крагујевац и Чачак, да допринос унапређивању квалитета живота неформалних неговатеља, оболелих старијих особа и равномернијем учешћу жена и мушкараца у нези са једне стране и локалних самоуправа са друге стране. Један од циљева је и да особе које пате од деменције имају квалитетнију негу и живе достојанственије, као и да се успоставе платформе савеза локалних организација цивилног друштва и локалних механизама за родну равноправност у три града, како би заједнички заговарале да се пилотиране иницијативе укључе у локалне буџете.
Овај пројекат је наставо као део пројекта Агенције за родну равноправност и оснаживање жена УН Вумен уз финансијску подршку Велике Британије и Британске амбасаде.
У наставку ћемо чути шта је о самом пројекту рекла Надежда Сатарић, из Удружења Снага пријатељства Амити, а потом и Невенка Богдановић, директорка Црвеног крста у Крагујевцу која је говорила о конкретном раду Саветовалишта у Крагујевцу.

Крагујевачки лекари опште медицине организовали су Изборну скупштину на којој су основали Актив опште медицине који ће, убудуће, радити у оквиру крагујевачке подружнице Српског лекарског друштва.

Актив окупља више од сто крагујевачкиг лекара, али и њихове колеге који раде у Домовима здравља у Шумадијском управном округу.

Циљ формирања актива је да се ангажовањем лекара који обављају посао изабраног доктора, а то су специјалисти опште медицине, унапреди њихов рад и међусобна сарадња, што ће условити и боље резултате у лечењу пацијената.

У Крагујевачком Дому здравља, Заводу за хитну медицинску помоћ и Заводу за здравствену заштиту радника Застава ради више од сто лекара опште медицине.

У оквиру манифестације „Дани крагујевачке књиге“ у Народној библиотеци „Вук Караџић“ одржано је предавање посвећено славном радио и тв водитељу, Миловану Илићу Минимаксу. Том приликом, крагујевачкој публици обратили су се: Радоман Кањевац, главни и одговорни уредник Радио Београда 2, Ранко Стојиловић, водитељ на истоименој радио-станици и Раде Ђерговић, афористичар и некадашњи дугогодишњи Минимаксов сарадник. Како је било радити са Минимаксом и какве је иновације уносио у свој посао, послушајте у прилогу.

Др Милан Младеновић, ванредни професор на Природно математичком факултету, на одсеку Хемија, представио је нови смер на мастер студијама- Хемоинформатика и моделирање. Коме је намењен овај смер, да ли овај мастер програм могу похађати и свршени студенти других факултета и где могу пронаћи запослење по завршеном мастеру, послушајте у наредним минутима-

У данашњој емисији најављујемо предавање „Зашто и како да програмирам“ које организује Школа програмирања „Химера“, а за саговорника имамо Владимира Раичевића.

Концертом “ Вечерњи зов“,у Другој крагујевачкој гимназији, вечерас, 24. фебруара 2020., од 20 сати,доцент Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, мр Војислав Спасић обележиће 25 година од свог првог наступа у улози соло певача у Крагујевцу, двадесет година педагошког рада и пет година постојања АВИА Архангели.

Манифестација „Дани крагујевачке књиге” настављена је синоћ, у четвртак, 20. фебруара представљањем крагујевачког колекционара плоча и осталих носача звука, дискофилом Милијом Анђелићем, адвокатом. Исте вечери, у наставку програма уприличено је „вече вина” и представљена монографија „Винородна Шумадија” аутора Зорана Драгољевића Жоржа, стручна монографија која је иначе на отварању „Дана крагујевачке књиге” ( заједно са књигом Марка Стаматовића „Словенски круг”) добила повељу ове манифестације за најбоље завичајно издање у претходној години.

О апликацији која ће јавни саобаћај у Крагујевцу учинити доступним на гоогле мапама, о порталу отворених података и будућем раду Високе техничке школе струковних студија у Крагујевцу која ускоро прераста у Академију струковних студија „Шумадија“, разговарамо са проф.Владимиром Недићем.