Категорија: Данас актуелно

Медији и организације цивилног друштва захтевају од Министарства финансија и Управе за спречавање прања новца да без одлагања предоче основе сумње због којих су наложили ванредно прикупљање информација о организацијама, медијима и појединцима од стране пословних банака. О томе смо разговарали са новинаром Вукашином Обрадовићем који се и сам нашао на списку који је саставила Управа за спречавање прања новца и то као физичко лице.

У Креативном парку Великог парка данас је одржана промоција програма „Активне заједнице – солидарни одговор на Ковид 19“ који спроводи Удружење за помоћ особама са аутизмом Крагујевац уз подршку Траг фондације. Пројекат је намењен особама са аутизмом и њиховим породицама а фокусиран је на психолошку подршку животу у изолацији проузроковану глобалном пандемијом изазваном вирусом Ковид 19.О овоме смо разговарали са председницом Управног одбора поменутог удружења Данијелом Нешовић.

Упокојио се у Господу настојатељ манастира Саринац, отац Николај.
Тим поводом у данашњем издању емисије Данас актуелно, враћамо се првом делу разговора који је са оцем Николајем, колегиница Гордана Јоцић у емисији Ане Брзаковић водила јула 2015. године кроз једно од три издања емисије Заветници.

„Добро дошли међу животне приче вредних предузетника, покретача добрих идеја, младих талентованих људи и свих оних који праве нешто велико, а умеју да се радују малим стварима.“, упућено је посетиоцима сајта Приче с душом, https://pricesadusom.com/ .

„Како као аутор представља сајт „Пиче с душом“ и шта значи „органски сторителинг“ , те која је максима којом се води када пише приче с душом ? Где проналази све те приче, односно, где проналази људе о којима пишете приче? И ко причама даје душу- саговорник, новинар, или дијалог?
Колико смо, као друштво, жељни прича с душом, позитивних прича ? Ко су пратиоци сајта, колико они имају утицај на рад?
Последњих месеци, најбројније новим текстовима су рубрике Покрени посао И Покрени друге. Ко су ти људи о којима пише, чиме се баве, шта производе , да ли се они сами јављају, какав је њихов приступ маркетингу? Како се Приче с душом пишу у доба короне? У време када се апелује на све да се избегавају контакти, када се препоручује социјална дистанце И када смо И експлицитно све више актери Ги Деборовог Друштва спектакла… Може ли се И хоће ли се написати нека прича у којој је актуелна епидемиолошка ситуација место сусрета, покретни мотив, или најпростије- оквир неке приче?“, само су нека питања на која нам одговор даје Ненад Благојевић, аутор Прича с душом.

У складу са најновијим развојем епидемиолошке ситуације и потребама здравствених установа, УНИЦЕФ је испоручио 20 протокомера и четири неонатолошка респиратора Клиничким центрима у Нишу и Крагујевцу. Током недеље, УНИЦЕФ ће донирати и додатне респираторе за неонатологију: три Институту за неонатологију и по један Институту за мајку и дете, Универзитетској дечијој клиници Тиршова и Институту за здравствену заштиту деце и омладине Војводине. Поред тога, биће испоручено и додатних 30 протокомера здравственим установама у Београду.

Кисеонички протокомери су се, заједно са освеживачима ваздуха, показали као најнеопходнији у лечењу великог броја пацијената оболелих од вируса корона. Намењени су за допремање кисеоника из централног довода. Док најугроженији пацијенти добијају подршку помоћу респиратора, за лакше случајеве пацијената протокомер је основна кисеоничка потпора.

Респиратори за неонатологију који су предвиђени за примену механичке вентилационе потпоре код новорођенчади су такође изузетно важни. Представљају најновији модел респиратора намењен превремено рођеним бебама, а Србија је прва земља из региона која их је добила.

„Вирус ЦОВИД-19 нажалост може да угрози сваког – децу, труднице, младе, старије особе… УНИЦЕФ свакодневно прати и правовремено одговара на растуће потребе здравственог система да се избори са изазовима са којима се суочава. Уз снажну подршку и донације корпоративног сектора и грађана, обезбедили смо значајну медицинску опрему, и допринели да услови у којима здравствени радници лече животно угрожене пацијенте буду још квалитетнији. Тренутно сви улажемо највеће напоре у лечење инфицираних и сузбијање епидемије, али не смемо заборавити да је многим мајкама и деци, посебно превремено рођеној и болесној новорођенчади, интензивна подршка здравственог система потребна свакодневно, без обзира на кризу. Набавили смо и 10 неонатолошких респиратора за шест болница које се брину о најтежима малим пацијентима. Четири се данас донирају за неонатолошка одељења у КЦ Ниш и КЦ Крагујевац чиме ће најугроженија новорођенчад из региона западне, централне и југоисточне Србије добити шансу за боље лечење и живот“, изјавила је Јелена Зајегановић, менаџерка Програма за здравље и развој деце у УНИЦЕФ-у.
Има ли повратних реакција из КЦ Крагујевац, колико је донирана опрема „убачена“ у службу, о томе како УНИЦЕФ функционише у доба короне, говорили смо са Јеленом Загејановић и на 90.5 МГХ:

На веб страници Епархије шумадијске објављен је један занимљив текст о последњој литургији одржаној у храму Свете Софије у Истанбулу која је недавно поново претворена у џамију. О том тексту https://www.eparhija-sumadijska.org.rs/vesti/item/6866-poslednja-liturgija-u-svetoj-sofiji разговарамо са његовим аутором јерејем Марком Јефтићем парохом младинеовачког храма Успења пресвете Богородице.

Поводом 100 година од оснивања првог радија у свету, у данашњој емисији „Данас актуелно“ разговарамо о радију као медију. Шта је карактеристично за радио као медиј, зашто је радио симбол медија заједнице у сиромашним земљама, зашто су подкасти модерна предност радија, шта су озбиљни медијски садржаји, зашто је радио у Србији у кризи, шта подразумева медијска писменост и како се на њој ради, само су нека од питања на која одговара Динко Грухоњић, новинар, доцент на Филозофском факултету у Новом Саду, за област новинарсто, главни и одговорни уредник Војвођанског истраживачко-аналитичког центра „Voice“ и некадашњи председник Независног друштва новинара Војводине.

Центар Звезда – Удружење из Београда које помаже деци без родитељског старања да живе самостално након изласка из режима социјалне заштите, дакле, отприлике после 18 године отвориће за десетак дана такозвану „Кућу могућности“ и у Крагујевцу, после истих таквих у Београду и Нишу. О каквој кући је реч, какве могућности пружа, коме је намењена и понајвише о томе како Крагујевчани могу да помогну разговарали смо са Татјаном Дражиловић председницом Удружења.