Категорија: Ђура

У данашњем издању, Марија Радовановић, ауторка туристичко-водичке туре „Ђура у Крагујевцу“ коју организује ГТО Крагујевац, представиће нам пре свега атмосферу и простор града у који Ђура стиже 1863, а затим нам отворити врата градских кафана, упознајући нас са ондашњим кафеџијама и гостима, Ђуриним савременицима. Говорећи о анегдотама и пријатељствима Ђуре Јакшића током овдашњег службовања, говорћи Ђурине стихове настале за кафанским столом, Марија Радовановић је разговор завршила мишљу да су та дружбовања и пијанства била словесна:

„Мила је била Ђурина Ленка. -Није јој никад ништа казао, али кад му је била празна чаша није хтео да га друга послужи. Чекао је док Мила прође поред стола, па јој је ћутећи додавао чашу. А када му је она донела пуну бледога иђошкога рампаса, он је погледао дубоко у очи и испио чашу до дна. – Бранислав Нушић
Ђура Јакшић је поваздан по столу или по хартији цртао њену слику и у томе се толико извештио да ју је знао напамет. Но, док је Јакшић кришом цртао своју велику љубав, други Ђура, путујући глумац, освојио је њено срце. Мила се удала за Ђуру Рајковића и отишла у Нови Сад да потражи срећу као глумица.“

Који су женски ликови, поред Миле, осликани Ђурином кичицом и зашто? Ко је Кристина, а ко Тина међ’ редовима Ђурине биографије? Има ли мотива мртве драге у Ђуриној поезији и каква је Ђурина идеална драга?, нека су питања на које одговоре тражимо у данашњем издању емисије „Ђура“. У томе нам помаже историчарка уметности Маја Станковић, кустос Куће Ђуре Јакшића у Крагујевцу.

„Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.

Који домен Ђуриног песништва отвара стих „ Мирисом би из недара да окади свет“?
Колико сликарства има у песништву Ђуре Јакшића и колико песништва у сликарству? Имају ли слике своје пандане међу песмама и песме своје слике?
Колико је Ђура жив песник данас и где? Колико је жив у науци?, ово су само нека од питања на које одговара др Ана С. Живковић, доцент за ужу научну област Српска књижевност. Саговорница између осталих предмета, изводи наставу и из предмета Српска књижевност романтизма и Српска књижевност реализма.

„Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.

„Ја сам стена“, „Поноћ“, „Вече“, „Отац и син“, „Јан Хус“, „Пут у Гоњак“, „Падајте, браћо“, „Стазе“, „Недеља, „Отаџбина“, само су неки од назива песама Ђуре Јакшића из којих стихови нису ушли у називе дванаест издања емисије Ђура, кроз коју Вам представљамо Ђурино песништво у ширем смислу, поетику и живот. Његов романтизам, реализам и савременост. А то су стихови:
Ране моје љуто тишту („Црногорац Црногорки“)
Мирисом бих из недара да окадим свет („Љубичица“)
Ана точи, Ана служи, ал’за Милом срце тужи („Мила“)
Пијем, пијем, ал у пићу још се никад не осме’ну’ („Пијем“)
Треба ли мене свет? („Шта ће“)
У свету брале нема љубави (Епитаф са гроба)
Надај се надај, добар је Бог („Поток жубори“)
Јесте ли ми род сирочићи мали („На Липару“)
На сваком белом листу златни спомени („Љубав“)
Требаће земља српска храбре Милоше („Љубав“)
Милиони људи пиште („Јевропи“)
Ој Козаче, бојни брате, познајем ти тешку муку („Поздрав/Украјини/“)

Ђура Јакшић, уведен у матичну књигу као Георгије родио се 27. јула 1832. године у Српској Црњи, као првенац Угледног пароха Дионисија Јакшића и његове супруге Христине.
Иако је лирика прва асоцијација на Ђуру Јакшића, Јакшић је највише писао у прози. Написао је око 40 приповедака, три драме у стиху: „Станоје Главаш“, „Сеоба Србаља“ и „Јелисавета“.

С обзирром на то да је прве песме потписивао „Ђура Јакшић молер“, не треба заборавити да је Ђура Јакшић један од водећих сликара И представника српског романтизма, о чему ће у наредном издању бити више речи. У данашwем издању говоримо о Ђури и томе како је носити Ђурин шешир, са јединим крагујевачким носиоцем истоимене награде , књижевником и уредником књижевног програма крагујевачког СКЦ-а, Ненадом Глишићем.

„Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.