ЂУРА- „Ране моје љуто тишту“, прво издање

„Ја сам стена“, „Поноћ“, „Вече“, „Отац и син“, „Јан Хус“, „Пут у Гоњак“, „Падајте, браћо“, „Стазе“, „Недеља, „Отаџбина“, само су неки од назива песама Ђуре Јакшића из којих стихови нису ушли у називе дванаест издања емисије Ђура, кроз коју Вам представљамо Ђурино песништво у ширем смислу, поетику и живот. Његов романтизам, реализам и савременост. А то су стихови:
Ране моје љуто тишту („Црногорац Црногорки“)
Мирисом бих из недара да окадим свет („Љубичица“)
Ана точи, Ана служи, ал’за Милом срце тужи („Мила“)
Пијем, пијем, ал у пићу још се никад не осме’ну’ („Пијем“)
Треба ли мене свет? („Шта ће“)
У свету брале нема љубави (Епитаф са гроба)
Надај се надај, добар је Бог („Поток жубори“)
Јесте ли ми род сирочићи мали („На Липару“)
На сваком белом листу златни спомени („Љубав“)
Требаће земља српска храбре Милоше („Љубав“)
Милиони људи пиште („Јевропи“)
Ој Козаче, бојни брате, познајем ти тешку муку („Поздрав/Украјини/“)

Ђура Јакшић, уведен у матичну књигу као Георгије родио се 27. јула 1832. године у Српској Црњи, као првенац Угледног пароха Дионисија Јакшића и његове супруге Христине.
Иако је лирика прва асоцијација на Ђуру Јакшића, Јакшић је највише писао у прози. Написао је око 40 приповедака, три драме у стиху: „Станоје Главаш“, „Сеоба Србаља“ и „Јелисавета“.

С обзирром на то да је прве песме потписивао „Ђура Јакшић молер“, не треба заборавити да је Ђура Јакшић један од водећих сликара И представника српског романтизма, о чему ће у наредном издању бити више речи. У данашwем издању говоримо о Ђури и томе како је носити Ђурин шешир, са јединим крагујевачким носиоцем истоимене награде , књижевником и уредником књижевног програма крагујевачког СКЦ-а, Ненадом Глишићем.

„Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.

Емисије

Prodajni centar