У уторак, 7. октобра 2025. године, када наша Света Црква молитвено прославља Светог Симона монаха, Свету првомученицу Теклу, Светог краља Владислава и преподобног Давида Српског Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски, Господин Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Прерадовцу.
У оквиру редовних духовних трибина које се четвртком одржавају у Храму Светог Марка на Ташмајдану, 9. октобра 2025. године ће од 18 часова на тему „Покајник као осуђеник који није лишен части – Света тајна исповести и покајања“ говорити Војислав Башица, асистент Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Добро дошли!
Свеноћно бденије биће служено у манастиру Ваведење на Сењаку у петак, 10. октобра 2025. године.
Концертом Петра Благојевића и Наташе Вељковић са Шопеном на репертоару, удружење пољско-српског пријатељства „Завиша“ обележава месец Шопена и даје одјеке Шопен фесту у Београду. Више о томе разговарамо са председницом удружења Недом Матијевић.
У Народној библиотеци у Крагујевцу синоћ је отворена изложба о ратним хероинама ауторке историчарке и кустоскиње Музеја геноцида Биљане Марцановић. Ево шта је рекла на отварању:
Овај велики догађај за Српску православну цркву и Епархију шумадијску почео је у суботу, 4. октобра 2025. године, вечерњом службом.
Након молитве уследила је додела награда учесницима ликовног и литерарног конкурса који је организовала ОШ „Живко Томић“ из Доње Шаторње на тему „600 година од обнове манастира Никоље“.
У наставку прочитан је историјат манастира Никоље, а затим је изведена представа „Ноћ Лазарева“. Представа је реализована уз подршку Културног центра Топола, по тексту Владимира Ђорђевића, а у режији Милића Јовановића.
Светом Архијерејском Литургијом коју је служио Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски г. Јован у недељу, 5. октобра, настављена је прослава овог великог јубилеја.
Митрополиту су саслуживали ректор богословије „Свети Јован Златоусти“ из Крагујевца и редовни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду др Зоран Крстић, архимандрити Димитрије (Плећевић), Евтимије (Јутрша), Онуфрије (Вранић), Петар (Драгојловић), јеромонаси Евстатије (Драговић), Пајсије (Илић), архијерејски намесник опленачки протојереј–ставрофор Миладин Михаиловић, архијерејски намесник космајски протојереј–ставрофор Љубиша Смиљковић, протојереј–ставрофор Драгољуб Ракић, протојереј Дејан Марковић, протонамесник Никола Илић, протођакон Иван Гашић и ђакон Стеван Илић.
Појали су чланови певачког друштва „Србски Православни појци“ из Београда.
У току малог входа владика Јован рукопроизвео је протојереја Милана Савића у чин протопрезвитера–ставрофора са правом ношења напрсног крста. Уследила је беседа Митрополита г. Јована.
Учесницима црквеног, односно литргијског прослављања значајног јубилеја – шестсто година постојања манастира Светог Николе у Шаторњи, 5. октобра 2025. године, говорили су на научном скупу истраживачи који се баве друштвеном и сакралном историјом рудничког краја и Шумадије.
Саопштени су резултати истраживања од уско историјских тема о настанку овог манастира и континуитета живота у њему, као и других цркава и манастира у околини, преко политичких и демографских прилика у османском и периоду обнове српске државности и легенди везаних за историјске личности и рудничке манастире, до последица по становништво и црквени живот овог краја догађаја из Другог светског рата. И ови разговори су сведочили да је Никоље врло важна карика нашег црквеног и државног трајања, и то она спона која одржава континуитет у најтежим временима; молитве никољских подвижника, и у тако чемерним периодима као што су турско ропство и не тако давно доба безбежништва, као и благочестивост задужбинара, чували су и преносили до данас науку Господа Исуса Христа и српску државотворну идеју.
Ми жемо у наставку чути одломак из излагања др Дејана Радичевића са Археолошког факултета у Београду, Негослава Јованчевића пензионисаног професора Богословије „Свети Јован Златоусти“ у Крагујевцу и историчара др Немање Девића.
Музику из комада са певањем „Потера“ Даворин Јенко је написао на текст који су сачинили Јанко Веселиновић и Илија Станојевић после великокг успеха комада „Ђидо“. У емисији ћемо уз „Потеру“ чути и песме из „Ђида“ као и чувену песму „Укор“, познату под именом „Где си душо где си рано.“ Саговорница је др Ања Лазаревић Коцић музиколог а користили смо и одломке из емисије „Српска музика кроз векове“ Радио-телевизиије Србије у којем је говорила музиколошкиња др Александра Паладин. Емисија је суфинансирана средствима Министарства културе и информисања. Ставови изнети у њој нису нужно ставови Министарства.
Песник кога деца, али и одрасли обожавају. Сви га зову Ршум, скраћено од Љубивоје Ршумовић, и знају бар по једну његову песму или неки стих. У данашњој емисији слушамо разговор са овим песником и другим учесницима фестивала “Желим да будем дете“. Аутор и ове емисије је такође песник Александар Јањушевић.
„Време је да схватимо светосавље, које пре свега тражи да будемо оно што јесмо, да не бисмо ефемерно били опседнути огледалом и по томе тонули у заборав онога што нисмо. Окружени привидом са свих страна, треба да се вратимо на племениту светосавску уску стазу и да на њој изађемо из опсаде. Када добијемо борбу са привидом, добили смо и све остале. То је смисао оне речи да рат треба да се добије пре него што почне. Стога је једини начин да се не подлегне општем забораву проницање у савршени закон слободе. А живот у савршеном закону слободе јесте сећање из кога следи дело. „Јер како треба ви да чините, написао сам вам, да положите као неко мерило и образац, не само вама него и онима који после вас остају у овом животу.”. Ове речи из Хиландарског типика упућују нас ка мери, односно равнотежи, и обрасцу, односно узору и идеалу, као кодним начелима слободе. Када то схвати, личност постаје творац речи и делује у складу с њима, „журећи се кроз уска врата и тескобним путем који води у живот вечни”.29 А на том путу преплићу се живот и смрт, настајање и нестање, рађање и препорађање, осуда живота на слеђену смрт слике, и победа живота над временом које све леди у слику. Они који осуђују на смрт не знају да сами стоје пред огледалом.
Велико дело Светог Саве кроз свест о огледалу јесте победа над историјом. Свест о огледалу и његовим моћима је темељ сваке културе идентитета.“, пише проф. др Александар Петровић, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, у раду „Савршени закон слободе“(Летопис Матице српске, Књига 505, свеска 4)
Пре наставка серијала Путеводитељ, емисије посвећене 850-годишњици рођења Светог Саве, подсетимо се приче професора Петровића, који нас је као стални саговорник и учитељ, професор културолошке антропологије, кроз претходних шест издања враћао на уску стазу Светог Саве.
ПРВО ИЗДАЊЕ
Свети Сава и независност Српске цркве некада и сада:
*****
ДРУГО ИЗДАЊЕ
Свети Сава утемељивач монашког живота у Србији и значење монаштва данас
****
ТРЕЋЕ ИЗДАЊЕ
Хиландарска философија живота у додиру са садашњим филозофијама живота
****
ЧЕТВРТО ИЗДАЊЕ
Духовни смисао Храма Светог Саве
****
ПЕТО ИЗДАЊЕ
Светосавље као политички узор и контроверзе
****
ШЕСТО ИЗДАЊЕ
Свети Сава као државотворац
„Свети Сава је идеални вид српске културе. Он је знао да се ништа не може догодити у појавном свету а да се већ није збило у свету идеја. Српска држава у мрачним врењима историје није нестала испод видокруга јер је Свети Сава поставио њен темељ с друге стране стварности, коју историја, ма како се упињала и претила, никада не може да досегне. У томе је значај светосавља у трену када се све или свет своди на своју слику. Владајућа површност не допушта да се уграби поглед у дубину живота који се налази и с ове и с оне стране. У покушају да освоји и потчини оностраност историја долази само до неуспеха саморазарања. То је прво значење идеалитета Светог Саве који је успоставио својим безазленим примордијалним чином изласка из пустиње историје у чисту слободу.“ Александар Петровић
