Аутор: admin

Основна тема “Недеље страшног суда” је љубав. На овај дан из Јеванђеља се чита Христова прича о Страшном суду (Мт. 25, 31-46). Кад Христос дође да нам суди шта ће бити мерило Његовог суда? У причи се одговара: Љубав – и то конкретна и лична љубав према људском бићу, сваком људском бићу, које, по Божијој вољи, сусретнем у свом животу, а не само хуманитарна брига за апстрактну правду и за анонимног “сиромаха”…

Хришћанска љубав је “могућа немогућност”, да се види Христос у сваком ближњем, без обзира ко је он, а кога је Бог, у Свом вечном и тајновитом плану, одредио да уђе у мој живот, бар за један часак, и не као случајност ради “добра дела” или ради вежбања у човекољубљу, већ као почетак вечног дружења у Самоме Богу. Јер, шта је љубав ако не она тајанствена сила која превазилази случајно и спољашње у “другоме” – његов физички изглед, социјални положај, етничко порекло, интелектуалне способности – и досеже до душе, јединственог и искључивог личног “корена” људског бића, истинитог делића Бога у човеку. Ако Бог љуби сваког човека, то је због тога што само Он зна непроцењиво и савршено јединствено благо, “душу” или “личност”, коју је дао сваком човеку. Хришћанска љубав је учествовање у том божанском знању и дар божанске љубави. Не постоји “безлична ” љубав јер љубав је чудновато откривање “личности” у “човеку”, откривање личног и јединственог у уопштеном и заједничком. Она је откривање у сваком човеку онога што се може волети у њему, онога што је од Бога.

У Недељу о блудном сину, 3 марта 2024. године, свету Литургију у Саборном храму Преображења Господњег у Требињу служио је Високопреосвећени Митрополит Месогеје и Лавреотике г. Николај.

Саслуживали су високопреосвећена и преосвећна господа архијереји крушевско-демирхисарски Јован, диселдорфски и немачки Григорије, западноамерички Максим, славонски Јован, далматински Никодим, будимљанско-никшићки Методије, захумско-херцеговачки и приморски Димитрије и дремевички Давид. Јеванђељском беседом сабраним верницима обратио се епископ Максим. У току сабрања служен је парастос блаженопочившем Епископу захумско-херцеговачком Атанасију, а затим се сабранима обратио митрополит Николај. Владика Димитрије је изразио захвалност уваженом госту и у знак пажње поклонио му икону Светог Василија Тврдошког и Острошког. После литургијског сабрања, архијереји су се упутили у манастир Тврдош, где је епископ Никодим служио помен на гробу владике Атанасија.

Дани сећања на владику Атанасија, у организацији Епархије захумско-херцеговачке и приморске и Задужбине владике Атанасија, отворени су 1. марта 2024. године у требињском Културном центру. Првог дана програма приређена је изложба фотографија под називом „Дете – парче неба на земљи“ коју је припремио јеромонах Теофил, настојатељ манастира Дужи. Поздравно слово приликом отварања манифестације изговорио је владика Димитрије. Госте је поздравио и градоначелник Требиња г. Мирко Ћурић. Појао је хор „Света Анастасија Српска“. У првој сесији разговора под називом „Светосавска и Световасилијевска Херцеговина“ у позоришној сали Културног центра учестовали су др Здравко Зубац, проф. мр Момчило Голијанин, г. Јово Марић, гђа Сенка Дурутовић и проф. др Љерка Јефтић.Отварању изложбе и првој сесији присуствовали су: Митрополит крушевско-демирхисарски г. Јован, Епископ диселдорфски и немачки г. Григорије, генерални директор Директоријата за сарадњу са верским заједницама Министарства правде Црне Горе г. Драган Радовић, директор Републичког секретаријата за вере Републике Српске г. Драган Давидовић, генерални конзул Републике Србије у Мостару г. Васо Гујић, представник Конзуларне канцеларије Републике Србије у Требињу г. Мирослав Марковић.

Другог дана програма „Сећање на владику Атанасија“ у требињском Културном центру је представљена књига владике Атанасија Јевтића „Аскетика”. Говорили Епископ западноамерички Максим и протојереј-ставрофор Милорад Средојевић. У другој сесији разговора под називом „Огледало, загонетка и личност“ учествовали су Митрополит Месогеје и Лавреотике г. Николај и јереј Игор Зиројевић, док је преводила на српски језик гођа Маја Рашовић.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска