Већ готово пола века бави се професионално туристичким радом. Са самим именом Жике Тракића и његовом пословном биографијом „поклапа” се и историја организоване туристичке делатности у граду. Још од гимназијских, феријалних дана путовања су његов живот.
Пре скоро тридесет година Тракић доноси за то време храбру одлуку – да покрене прву, приватну туристичку агенцију у тадашњој СФРЈ „Холидеј”.
Његов став је одувек био да водич мора да анимира групу и омогући јој да посети и обиђе све оно што је значајно да се види на тој тури. Од тог гесла нисмо одустао ни данас, после 50 година.
У време најжешћих санкција и хипер инфлације 1993. године решио је да направи путовање које ће се памтити. Био је то одлазак за Грчку, до Атине, са посетом Солуну, 28. октобра на дан Светог Димитрија, заштитника тога града, када је у цркви била изложена хиландарска Богородица тројеручица, дакле јединствена прилика да је уживо виде и жене којима није дозвољен приступ на Свету гору.
Током својих путешествија Жика Тракић боравио је на многим светим местима и значајним православним светињама и то у многима по чак више пута. Управо с евратио са Крфа где је боравио током Васкршњих празника па су ти утисци још најсвежији.

Саша Миленић је рођен 1967. године у Фочи. Основну школу и гимназију завршавио је у Крагујевцу, а дипломирао је на групи за филозофију Филозофског факултета у Београду. Поезију пише од раног детињства, а у јавни књижевни живот укључује се још као основац, нарочито као гимназијалац, када сарађује са многим омладинским и књижевним листовима у земљи. 1984. године осваја и прву награду на Мајским сусретима песника средњошколаца Југославије у Кикинди. Као студент учествује у обнављању Књижевне омладине Србије и ангажује се као уредник поезије у њеном гласилу Књижевна реч. Од тада учествује и у друштвеној борби за развој политичког плурализма, демократије и либерално-демократских идеја. Био је у више сазива председник Скупштине града Крагујевца и народни посланик у Народној скупштини републике Србије. Ради као професор филозофије у Првој крагујевачкој гимназији.

Да јеванђеоска порука о „виделу свету” вреди и за песнике, те да се „свећа не пали да би је покрили судом” сведочи и овај најновији портрет овог песника. Сви стихови у овој емисији су из Миленићевих збирки „С коца и конопца” и „Црно на бело” или из периодике публиковане након њих.

Данашња емисија „Гостопримнице” рађена је са конкретним поводом. Наиме, прошле недеље у заиста, заиста препуној Свечаној сали крагујевачке Гимназије одржана је промоција фотомонографије „Крагујевац за почетнике и староседеоце”, аутора, познатог крагујевачког фотографа Зорана Зокија Петровића. Петровић је овим ексклузивним и заиста вансеријским фотографским али и издавачким подухватом желео да обележи две деценије свог професионалног рада.
Уредници издања били су наш познати књижевник Видосав Стевановић и Петровићев пријатељ и колега – фотограф Предраг Михајловић Циле, чији ћете суд о овом делу такође имати прилике да чујете у данашњој „Гостопримници”, а по самој замисли аутора Петровића ова књига не представља пуку фото-разгледницу нашег града него је у њеном центру збивања и одабраних фотографија пре свега – човек, јер Петровић сматра да градове чине људи а не објекти.
У својој каријери Зоран Зоки Петровић, радио је за све градске и бројне националне листове, часописе и портале, а као фотограф који је запослен у фирми чији је здатак промоција града имао је прилике да фотографише бројне наше цркве и манастире и то не само у нашој епархији.
Добитник је престижне фотографске награде за портрет патријарха Павла урађен приликом освештавања темеља храма у Шумарицама.

Гост данашње „Гостопримнице” је оперски певач и професор соло певања на крагујевачком Филуму Војислав Воја Спасић, који је, баш на Божић, прошле године са својим пријатељем и музичаром Манетом Марићем осмислио и покренуо вокално инструментални састав „Архангели”, велики и бројан музички колектив чије је обележје разноврстан репертоар и сјајни извођачи.
У саставу „Архангела” су и симфонијски и велики народни оркестар, бенд и ревијални оркестар, соло певачи и веће и мање певачке групе и скупине, по потреби, диригенти, бројни музичари свих профила, по чијем мишљењу не постоји лоша музика већ само њена лоша интерпретација.
Иако, састављени махом од млађих људи, под уметничким руководством Воје Спасића, њихов репертоар је разноврсан и широк и „покрива” како они сами кажу најразличитије музичке правце и жанрове: од српске духовни и црквене музике, преко наших етно и народних песама, ромских или руских, јеврејских духовних песама али и квалитетних музичких нумера забавне музике не само из наше земље и региона већ са свих меридијана, што им је омогућило да се само за годину дана представе нашој најширој публици на свим медијима са националном фреквенцијом.
Свој први концерт одржали су из хуманитарних разлога, ради прикупљања средстава за лечење наше колегинице, новинарке Катарине Мировић, и по Спасићевим речима – тако ће и остати јер никада до сада нису, нити ће одбити наступ на хуманитарним манифестацијама.