Skip to main content

КУТАК ЗА ЛИКОВНИ ТРЕНУТАК – Изложба Косаре Бокшан у Галерији „Рима” у Београду

У четвртак 4. априла у Галерији „Рима” у Београду отворена је изложба посвећена уметници Косари Бокшан. У фокусу изложбе налазе се јединствени ликовни наративи-циклуси слика „Икар” и „Жена планина”. У склопу поставке биће изложено неколико кључних радова из шездесетих година као и до сада невиђени цртежи уметнице који представљају својеврсну увертиру у циклусе настале седамдесетих али и њихов паралелни истраживачки пандан.
Изложба је отворена до 6. маја а о њеној поставци говоримо са Невеном Мартиновић, кустосом Галерије „Рима”.

ГОСТОПРИМНИЦА – Симпозијум ургентне медицине у Шумарицама

„Ургентна стања у неурологији” била је тема четвртог Симпозијума ургентне медицине одржаног у петак, 5. априла у Хотелу „Шумарице” у организацији Завода за хитну медицинску помоћ, подршку Окружне подружнице Српског лекарског друштва и под генералним покровитељством локалне самоуправе.
О темама симпозијума а које се тичу хитног стања у неурологији, улози здравствене неге, о брзом дијагностиковању, успешном и ефикасном лечењу болести и последица, мерама превенције, фактора ризика као и значаја редовних контрола и узимања терапије, говорили су предавачи, представници клиничких центара и завода хитну медицинску помоћ Крагујевца, Београда, Ниша и Новог Сада, Института за јавно здравље, Факултета медицинских наука…
У прилогу који следи послушајте изјаве докторке Ане Васовић, директорке крагујевачког Завода за хитну медицинску помоћ и докторке Гордане Ђокић, помоћнице директорке нашег Завода, који су организатори овог скупа.

НЕИМАРИ – Милинко Мића Ранковић, хроничар крагујевачког спорта

Ове године је веома велика, округла годишњица 180 година од почетка бављења организованим спортом у Крагујевцу и самим тим у модерној Србији. За прапочетке бављењем спортом у нас везује се захтев Атанасија Николића књазу Милошу Обреновићу да се на новоснованом Лицеју уведе „фехтовање” или мачевање. Уемо да се хвалимо историјом и традицијом, о спортским резултатима и усесима и да не говоримо, али хоће ли овај значајан датум бити обележен и како, па… томе и посвећујемо данашњу емисију „Неимари”.
Гост данашње емсије „Неимари” је наш суграђанин Милинко Мића Ранковић, најпреданији хроничар крагујевачког спорта који је и скренуо пажњу јавности на ову чињеницу. Ранковић је аутор бројних монографија о готово свим овдашњим спортским клубовима, публикације о свим олимпијцима из нашег краја и више изложби посвећених историјату спортских колектива у граду и околини. Разговор са њим је права „шетња” кроз историју спорта који у Крагујевцу, како он каже, „траје већ три века”.

ЖИВА ЦРКВА – Разговор са протојерејем-ставрофором Славком Зорицом, надзорним инспектором богословија СПЦ

У току је редовна инспекција рада крагујевачке Богословије „Свети Јован Златоусти“ коју већ шесту годину спроводи протојереј-ставрофор Славко Зорица, пензионисани парох дубровачки. Он каже да је „инспекција“ оштар термин, да се ради о надзору Српске православне цркве, као и о координацији науке и образовања. Са њим разговарамо о образовању младих богослова и њиховом васпитавању за добре пастире.

СТАВ НЕДЕЉЕ – Ненад Неша Тракић, директор Туристичке агенције „Холидеј”

Поштовани слушаоци, гост овонедељног „Става недеље” је Ненад Неша Тракић, директор Туристичке агенције „Холидеј”. њему је у последње време привукла пажњу једна симпатична, баш из његове области – туризма, појава у Шумарицама. Послушајте „Став недеље” Ненада Неше Тракића.

УПОДОБЉАВАЊЕ – Образовање и култура

На путу Уподобљавања важно је образовањем допринети целовитом изграђивању личности . Зато је то тема наше нове емисије, а наш гошћа саговорница на ову тему је доктор књижевних наука Татјана Јовановић.
„Људски род се сучељава с револуцијама које нису сличне ничему што нам је било познато досад, све наше старе приче се мрве у прах, а ниједна нова се још није појавила да их замени. Како да припремимо себе и своју децу за свет у којем се одвијају такви неупамћени преображаји и у коме влада таква радикална неизвесност? Детету, данас рођеном биће 2050. тридесетак година. Ако све буде како треба то данашње новорођенче још ће бити на овом свету негде око 2100, а могло би још бити и активни грађанин 22 века. Чему да га учимо да би преживело и водило успешан живот у свету 2050. године или 22 века? Какве ће му способности требати да се запосли, да разуме шта се око њега дешава и да проналази пут кроз животни лавиринт.“ Ово је одломак из најновије књиге Јувала Ное Харарија „21 лекција за 21. век“. У њој се на изоштрен начин говори о ономе што нас чека у будућности па и о томе какво образовање треба да буде да би, као што сте чули, успешно спремили младе за будућност. Али чак и да не идемо тако далеко, већ и сада можемо поставити исто питање: Да ли наше образовање данас поставља добре темеље за пут кроз животни лавиринт?