Гост крагујевачке Народне библиотеке у уторак, 14. марта био је наш познати историчар и научни саветник Византолошког института САНУ – професор Радивој Радић који је те вечери промовисао своју нову књигу „Клио се стиди”. Ово издање професора Рдића као и претходно „Срби пре Адама и после њега” изазвало је велике полемике у нашој, пре свега (не)стручној историографској јавности и публицистици.
О томе чега се, муза историје код старих Грка – Клио стиди, као и покушајима да демантује писање разних псеудоисторичара, припадника такозване аутохтонистичке школе, као и појавама, не само код нас већ у читавом региону процвата романтизоване, пропагандне и, будимо искрени – измишљене историје, разговарали смо са аутором књиге византологом Радићем.

Јуче, у среду, 15. марта, тачно у подне на Великој сцени Народног позоришта у Београду свечано су уручене награде „Меша Селимовић” за књигу године (реч је о претходној 2016.). Овогодишњи лауреати су Владислав Бајац за роман „Хроника сумње” („Геопоетика”) и Мирко Демић за роман „Ћутања из горе” у издању „Агоре”.
О Бајчевем роману говорила је позната критичарка и професорка књижевности на новосадском Универзитету Владислава Гордић Петковић, док Демићев роман (због оправданог одсуства – путем снимка)„представио” критичар Горан Максимовић.
Награде (које се састоје од плакете – рељефа са ликом Миеше Селимовића – рад вајара Банета Савића, повеље и новчаног износа)је лауреатима уручио Ратко Дмитровић, генерални директор и главни и одговорни уредник Компаније „Новости” која је и иницијатор овог признања а одломке из награђених књига читао је драмски уметник Михајло Лађевац.

У прилозима који следе, имаћете прилике да чујете изјаве Драгана Боготувића, новинара „Новости” начију је иницијативу ова награда и покренута пре 29 година, Владиславе Гордић Петковић (чији је супруг Радосав Петковић за роман „Судбина и коментари” такође био награђен „Мешом селимовићем” и наравно, лауреата о томе како их и на који начин ово признање повезује са стваралаштвом нашег класика Меше Селимовића.