Слушате информације о искључењу струје и воде током 4. фебруара 2020., као и најаве о прекиду у испоруци електричне енергије за 5. фебруар.
ЗАШТО СЕ КАЖЕ – Динар
У нашој сталној рубрици „Зашто се каже?” коју од прошле недеље реализујемо по изабраним колумнана у НИН-у Јована Ћирилова „Реч недеље” данас говоримо о томе због чега се каже – динар.
ГОСТОПРИМНИЦА – Изложба о римским погребним обичајима у Народном музеју
У петак, 31. јануара у Галерији Народног музеја отворена је археолошка изложба „Венчац – поруке и тајне”, ауторке Славице Ђорђевић, у организацији Завода за заштиту споменика културе.
Завод за заштиту споменика културе Крагујевац последњих пар година спроводи заштитна археолошка истраживања на римском локалитету Мали Венчац, код Аранђеловца. Предмет истраживања је римска некропола која се налази на том потезу, па посетици поставке имају прилику да виде бројне предмете који су се налазили у римским гробовима на овом подручју. Ово је јединствен прилика да Kрагујевчани виде ове драгоцене артефакте, који за науку имају непроцењиве вредност, пошто ће се после изложбе они предати Народном музеју у Аранђеловац на трајно чување. Изложба је отворена до 7. фебруара а њена ауторка је и руководилац археолошких истраживања, археолог у Заводу Славица Ђорђевић, са којом разговарамо у данашњој „Гостопримници”.
ХРИШЋАНСКИ МЕРИДИЈАНИ – 3.02.2020.
У данашњој емисији чућете: Како је прослављено крсно име игумана Јошанице, 10. састанак Породичног саветовалишта при цркви Успења Пресвете Богородице у Младеновцу, пријем за Патријарха у Грчкој амбасади, председник ССЦ на челу Норвешке цркве, објављен нови том Православне енциклопедије у Русији.
ГОСТОПРИМНИЦА- Зоран Лазаревић Лаки
У Дому омладине, вечерас од 20 сати, биће отворена изложба фотографија Зорана Лазаревића Лакија. Фотографијама је забележена прослава 70 година постојања Дома омладине у Краујевцу. У питању је будућа стална поставка. Више на ову тему, за наш радио, говорио је аутор фотографија:
КОМУНАЛНО ЋОШЕ, 3.02. 2020.
Нов режим приградског саобраћаја. Искључења воде и струје.
НЕИМАРИ – Марина Перић Стојановић, глумица
После две године паузе, јер, како сама каже „глумац мора да напуни свећице” вратила се на позоришну сцену улогом Мати у Стеријиној „Женидби и удадби”. Том улогом, на неки њен, глумачки начин, круг је затворен. Као млада глумица, пре више од три и по деценије код барда Стеве Жигона играла је у „Женидби” Агафју Тихонову, улогу која је писана за много старију глумицу. Данас у Стеријином комаду и поставци Јане Маричић игра мајку која је много, много старија него што ју је аутор замислио. Њена интерпретација Пука у „Сну летње ноћи”, по многима је обележила нашу глумачку сцену у другој деценији овог века.
Рођена глумица, почела је да студира за зубара али је Талија била и остала њен живот. Ове сезоне је 38 година како је чланица нашег Театра. Калила се и три сезоне у Зајечару, захваљујући знању немачког снимала и играла у страним копродукцијама али је остала верна нашем позоришту. Свестрана, како се данас каже „мултимедијална уметница” гошћа данашње емсије „Неимари” глумица Марина Перић Стојановић, сем глуме, сјајно и пева, воли и пише поезију, слика на стаклу и говори немачки. Веровали или не, поготово када је погледате, никада не би погодили да је њен хоби кување. Свакога дана на нашем радију чујете њен глас у џингловима и молитвама.
МАСТЕРКЛАС – Србијанка Турајлић
У данашњем „Мастеркласу“ мајсторско предавање тј.мастерклас о слободи и освајању исте одржаће Србијанка Турајлић.
Србијанка Турајлић основну школу и гимназију је завршила у Београду. Електротехнички факултет је завршила у Београду 1969, магистрирала 1973, докторирала 1979. У звање доцента изабрана 1982, у звање ванредног професора 1989. Током студија више пута добијала студентске награде.
Била је стипендиста француске владе у Греноблу од 1974 до 1975. Као предавач радила је од 1984 до 1986 у Монтереју, Калифорнија.
Написала је 1981, „Практикум за лабораторијске вежбе из аутоматског управљања“. Пензионисана је 2011. године.
Крајем деведесетих била је активан члан Народног покрета Отпор. Добитница је награде Освајање слободе за 2009. годину, коју додељује Фонд Маја Маршићевић Тасић за допринос победи демократије у Србији. Више пута увршћена у „Листу 100 најмоћнијих жена у Србији“ дневних новина Блиц.
Била је и помоћник министра за високо образовање у Министарству просвете и спорта од 2001 до 2004.