Стара изрека Индијанаца каже „прошетај миљу у мокасинама другог човека, пре него што га искритикујеш“. Топла душа, емпатија или емотивна топлина способност је да будемо, бар за тренутак, у кожи неког другог, да се ставимо на његово место и пренесемо у ситуацију у којој је и тиме доживимо бар део онога што он проживљава и осећа. Бебе долазе на свет спремне да буду емпатичне. Новорођенчад плачу као одговор на патњу других. Да ли је хришћански бити емпатичан, могу ли они који не држе до свог духовног развоја да буду емпатични, шта доводи до смањења или потпуног одсуства емпатије, а шта до пораста нарцисоидности, тема је данашње емисије „Док је сунца“ у којој за саговорника имамо јереја Милоша Павића из храма Светог великомученика Лазара Косовског у Белошевцу.
