Изложба АНАТОМИЈА КОЦКЕ, Оливере Станишић отворена је синоћ у крагујевачкој галерији Мостови Балкана.
Изложбу чине два циклуса- Топографија коцке – који садржи шест мозаика рађених индиректном методом, коришћењем природног камена и метала и Унутрашњи простор коцке – који садржи пет мозаика рађених директном и индиректном методом; коришћењем природног камена и метала.
„На овој изложби коцка није бачена, већ објављена. Она је једно од пет Платонових правилних тела која леже у потки свеопште геометрије света: тетраедар (пирамида), октаедар (двострока пирамида), хексаедар (коцка), икосаедар (двадесет страница) и додекаедар (космос). Ови полиедри у Платоновој теорији материје имају статус елементарних честица. На овој изложби Оливере Станишић имамо прилику да у отвореном коду видимо blow up једног од
њих: пред нама је хексаедар. Шест квадрата спојено је да образују осам просторних углова, сваки ограничен са три површинска угла. Тако се саставља тело коцке са шест четвороуглих равностраних основа које има има 8 темана, 12 ивица и 6 страна. Његове стране, правилни четвороуглови – квадрати, расклопљени се преображавају у крст“, пише проф. др Александар Петровић:
Он даље наводи да „Уметница има смисао пре свега за метафизичку подлогу на којој се збива драма света. Овде је она тешка као што метафизика мора да има тежину основних питања шта радим, ко сам, где сам.“ Пред отварање изложбе Оливера Станишић поручила је да је мозаик начин размишљања:
„Рад Оливере Станишић је тренутак уметничке истине пред којим треба застати и вратити се тамо где све почиње, до метафизичке стварности овог света коју сада можемо симболично да опипамо да бисмо се уверили у сопствену нестварност. Ова изложба је још један од стваралачких победа духа над материјом која је расклопљена да служи духу, а не да влада мислима и жељама преварних времена. Ова уметност као таква може да упути да увек треба бирати тежи пут да би се дошло до истине и наде у повратак свега онога што смо изгубили тражећи оно што нисмо.“ Александар Петровић
Отварање изложбе: