„Српска Револуција неби била могућа без идеолошке основе, државотворне идеје и политичко-стратешке препознатљивости и присутности Срба на европској политичкој позорници. Темеље свега овога, створила је Српска православна црква током 16. и 17. века. На овај начин она је постала својеврсни, цивилизацијски „мост“, који је снажно повезао средњевековну државу Немањића и Лазаревића-Бранковића, са нововековном Србијом, створеном у Револуцији (1804-1813, 1815.), под вођством Карађорђевића и кнеза Милоша.“, пише мр Дејан Танић у књизи „Дипломатија Српске православне цркве у 16. и 17. веку“, коју је 2020. издао Историјски архив „Средње поморавље“ у Јагодини.
Шта све треба знати пре но што се позовемо на секуларност Републике Србије? Ко су патријарси Јован II, Пајсије, Гаврило, Максими ердељски митрополит Сава Бранковић и због чега су важни, какву су визију имали и како је фунционисао информативни систем унутар Српства, само су неке од тема о којима у једночасовном издању емисије говори историчар, мр Дејан Танић:
