Професор др Драган Стојановић, са Филолошког факултета Универзитета у Београду отворио је занимљиву тему
на скупу „Савремена читања Великог инквизитора“ у децембру прошле године. Тема носи назив „Легенда у контексту целине романа Браћа Карамазови“
– Једна од темељних поставки мог рада о Достојевском јесте да се „Легенда о Великом инквизитору“ не може ваљано тумачити сама за себе, ван контекста романа у целини и да тек тако добијамо, евентуално, неке закључке у интерпретацији који се могу смислено одржати и бранити. У супротном, упадамо у опасност да се бавимо разним идеологијама или уопште питањима која се у нечему дотичу религије. Али Достојевски није написао ту „Легенду“ ради ње саме, већ ради нечег на шта његов последњи роман жели да „одговори“ као целина, и то се у сваком тумачењу мора поштовати. Постоје безбројни покушаји да се ово игнорише, али и резултати такве „херменеутке“ су онда такви, то јест представљају разне врсте изневеравања оног што је у свему томе битно, рекао је проф. Стојановић.
You are browsing archives for
Категорија: Савремена читања великог инквизитора
САВРЕМЕНА ЧИТАЊА ВЕЛИКОГ ИНКВИЗИТОРА – „ЧОВЕК ДОСТОЈЕВСКОГ“ – умировљени епископ захумско херцеговачки др Атанасије
Поводом 140 година од објављивања књиге „Браћа Карамазови“ Фјодора М. Достојевског, Институт за студије културе и хришћанства из Београда, Народна библиотека Србије и Дом омладине из Беграда организовали су конференцију: „Савремена читања Великог Инквизитора“ уз учешће угледних јавних личности из сфере образовања, културе и Цркве.
Једно од уводних предавања одржао је и умировљени епископ захумско-херцеговачки др Атанасије (Јевтић), под називом „Човек Достојевског“
„Прва ствар, дакле, на коју бих желео да усмерим вашу пажњу јесте управо сложеност, многостраност и многодимензионалност делâ и антропологије Достојевског, која не треба да се поједностављује, и то због тога што, као што знате, постоје многи једнострани приступи, који иду у једну или
другу крајност. Неки га сматрају негативним, малтене мрачним аутором, који открива реалност људског пакла. Други га пак сматрају веома позитивним, покушаваући да протумаче његову мисао, његово дело, као опис рајске људске реалности,“ рекао је између осталог умировљени владика Атанасије.