Категорија: Српски звуци

Српска музичка историја 19. века углавном је везана за Војводину. Међу Војвођанима је и композитор Исидор Бајић. Кроз музику тог времена провлачили су се патриотска мисао и борбени звук. Дипломирао је у Будимпешти. Радио је као професор појања у Православној гимназији у Новом Саду и помагао многим ученицима да се музички изразе. Основао је прву музичку школу у Новом Саду. Умро је у својој 37 години живота. Он је на неки начин и кум наше емисије јер се једна његова композиција зове „Српски звуци“.

Композитор Петар Стојановић на размеђи два века кретао се у друштву Бечке музичке елите и био наш најизвођенији аутор у Бечу, Прагу и Будимпешти. Данас је готово заборављен. На њега нас је 2017. године подсетила Београдска филхармонија извођењем једног његовог виолинског концерта.

Име Станислава Биничким требало би златним словима исписати у српској историји музике јер је он створио прву српску оперу, основао са Стеваном Мокрањцем прву српску музичку школу у Београду, а самостално и другу („Станковић“)и први са оркестром Краљеве гарде извео у Београду Бетовенову Девету симфонију. Дипломирао је математику и годину дана предавао у Лесковцу где је водио певачко друштво „Бранко“.

Међу културним вредностима што их је Србија изнедрила ту је и скромно али значајно дело Стевана Стојановића Мокрањца. И ко ништа не зна о српској музици зна за Стевана Мокрањца. Интересантно је да је прво студирао математику.

У нашој данашњој емисији говорићемо о композитору Јосифу Маринковићу који је живео у другој половини 19. и почетком 20. века.
Јосиф Маринковић је изразити представник музичког романтизма. Почињући стваралачку делатност у доба највишег успона идеологије и естетике омладинског покрета и највећег процвата романтичарске поезије, у доба националног бујања, чије је гесло било „Песмом срцу, срцем роду“, Маринковић је кроз своју оригиналну и надахнуту музику изразио с једне стране полет и патетику патриотске поезије, а с друге стране префињене и осећајне штимунге романтичарске лирике. он је био музички бард тадашњих генерација ношених национално-ослободилачким идеалима и песник који је музички изражавао своја најинтимнија осећања.

Српску химну компоновао је необични Словенац Мартинус, односно Даворин Јенко који је својим животом и делом повезао два народа и две културе српску и словенску. Он је аутор и словеначке химне. Био је један од најзначајнијих музичких прегалаца друге половине деветнаестог века.

У другој емисији Српски звуци представљамо вам право српско музичко благо, Корнелија Станковића, првог српског школованог композитора, мелографа, диригента, пијанисту и музичког писца. Нажалост, преминуо је у 34. години од туберкулозе.

Данас отпочињемо нови циклус емисија којима желимо да укажемо на наше богато музичко наслеђе. Прва емисија посвећена је композитору Јосифу Шлезингеру оснивачу Књажевско-српске банде. Неко време је толико био популаран да су се сви музичари називали Шлезингер. Имао је свог Салијерија као Моцарт који је после његове смрти уништио скоро сва његова дела.