Категорија: Задужбине Обреновића

У четврој емсији другог серијала „Задужбине Обреновића” Радија „Златоусти” говоримо о топчидерском комплексу: Конаку кнеза Милоша, цркви Светих апостола Петра и Павла и Митрополитовом конаку који се налази у њеној порти на Топчидеру. Саговорници у данашњој емсији су историчар Небојша Дамњановић, музејски саветник у Историјском музеју Србије из Београда под чијом је ингеренцијом данас здање Конака кнеза Милоша и јереј Владимир Марковић, старешина топчидерског храма.

Супруга Милоша Обреновића кнегиња Љубица била је највољенија српска владарка у савременом добу. Здање у којем је проводила своје београдске дане, први српски двор у Београду после оног деспота Стефана Лазаревића и данас носи њено име. О Конаку кнегиње Љубице говори историчар Владимир Томић, виши кустос Музеја града Београда, под чијом је ингеренцијом од 1979. године овај објекат.

У другој емисији новог серијала о задужбинама и имовини династије Обреновић „пратимо” њихов пут од сиромашне породице у селу Добриња, преко рудничко-таковских Бруснице и Црнуће и већ, као владара и добротвора манастира Враћевшница, средњевековне светиње која је словила за „другу кућу” ове породице. Саговорници у данашњој емсији су нам историчар Александар Марушић, директор Музеја рудничко-таковског краја и уредник сјајне едиције зборника „Обреновићи у музејским и другим збиркама”, крагујевачки правник и публициста Јевђа А. Јевђевић аутор књиге „Милош и Црнућа” о „првом српском нововековном двору” и мати Ирина која приповеда историјат Враћевшнице али и посебан однос чланова династије Обреновић са овом светињом.

Са благословом Његовог преосвештенства епископа Шумадијског г. Јована настављамо са серијалом емисија о задужнибинама и легатима династије Обреновић.
У првом делу серијала о Обреновићима, прошле јесени, бавили смо се искључиво црквеним задужбинарством и ктиторством династије Обреновић искључиво на територији наше, Шумадијске епархије. Логично, наметнула се потреба за другим серијалом о задужбинама Обреновића, које у овом случају нису само сакралног типа.
Наш први саговорник у новом серијалу емсија о задужбинама, али и уопште имовини – било да је реч о непокретној или покретној, династије Обреновић је историчар Радош Љушић, доктор историјских наука и редовни професор на Катедри за Националну историју у новом веку Филозофског факултета у Београду, који слови за највећег познаваоца српске историје 19. века и њених нововековних владарских династија.
Нови циклус емисија суфинансиран је средствима Министарства културе и информисања Републике Србије.

У завршној, десетој емисији серијала „Задужбине Обреновића” коју реализујемо са благословом Његовог преосвештенства Епископа шумадијског господина Јована, данас, по први пут, говоримо о задужбинама које и данас постоје у Крагујевцу и нашој Епархији а нису црквеног, већ световног карактера. О овој теми разговарамо са Бојаном Топаловић, вишим кустосом историчарем нашег Народног музеја која била коаутор Зборника „Обреновићи у музејским збиркама Србије и Европе”, као и пренсимо делове текстова „Повратак Обреновића” Момчила Ђорговића из листа „Данас” и одломак из „Успомена” Филипа Христића (који је одрастао на двору Милошевом у Крагујевцу са његовим синовима Миланом и Михаилом) у издању „Службеног гласника”.
За играни део емисије били су задужени глумци Књажевско-српског театра из Крагујевца: Владан Живковић и Ненад Вулевић а, за музички Велики народни оркестар Ненада Милановића Пегија.

Девета емисија Радија „Златусти”, коју реализујемо са благословом Његовог Преосвештенства епископа Шумадијског г. Јована о задужбинама династије Обреновић на територији наше, Епархије шумадијске говори о манастиру Каленић. Сам кнез Милош, био је ктитор и задужбинар ове средњовековне светиње која датира са почетка 15. века, подигавши у њој манастирски конак (који је, на жалост, изгорео почетком 20. века) и финасирајући изради његовог иконостаса завршеног 1826. године који и данас стоји у манастирској цркви. Али, то није све што је (пре)остало од Обреновића у овом манастиру, поготово ако се обиђе и његова (истовремено и епархијска) ризница.
У данашњој емисији разговарали смо са мати Нектаријом игуманијом манастрира Каленић и историчаром Славком Степановићем из Историјског архива Шумадије.

Осма емисија Радија „Златусти”, коју реализујемо са благословом Његовог Преосвештенства епископа Шумадијског г. Јована, доноси нам причу о Цркви Свете Богородице у Тополи. На први поглед, делује веома зачудно, откуд здање које је и данас препознатљиво, као задужбина вожда Карађорђа у серијалу емисија о задужбинама династије Обреновић на територији наше Епархије. Једноставно. И кроз причу о овом храму, Цркви Свете Богородице у Тополи прожима се заједничка и нераскидива судбина и трајање обе, нововековне династије: Карађорђевића и Обреновића.
Саговорници у данашњој емисији су: протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, архијерејски намесник опленачки и историчар Предраг Илић, директор Историјског архива Шумадије.

У седмој емисији о црквеном задужбинарству чланова династије Обреновић (читав серијал је реализован са благословом Његовог преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована) говоримо о манастирима Драчи и Вољавчи. Иначе, ове две светиње, нису директно задужбине Обреновића, али далеко од тога да у њима нема њиховог (као и њихових блиских саардника и челника) задужбинарско-ктиторских „трагова” и утицаја.