У недељу 24. априла 2022. године у јагодинској цркви Светих апостола Петра и Павла, Његово Преосвештенство, Епископ шумадијски Господин Јован, традиционално је служио Пасхално вечерње;
Други дан Васкрса, на светли понедељак, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Пантелејмона у крагујевачком насељу Станово;
Преосвећени Епископ шумадијски Господин Јован, служио је свету архијерејску литургију у храму Светога Саве на Аеродрому, трећег дана Светлог Христовог Васкрсења;
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 26. априла 2022. године, на Васкршњи уторак, светом архијерејском Литургијом у манастиру Рајиновцу надомак Гроцке посвећеном Рођењу Пресвете Богородице:
Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован је у четвртак, 14. априла 2022. године, служио Свету Литургију пређеосвећених Дарова у храму Светог цара Лазара у Белошевцу, где је одржана исповест и братски састанак свештенства лепеничког намесништва, чији је исповедник био архимандрит Петар (Драгојловић), игуман манастира Пиносава.
У молитвеном присуству Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Јустин служио је 13. априла 2022. године свету Литургију пређеосвећених дарова у храму Светог великомученика Пантелејмона у Миријеву;
Ове и остале вести из СПЦа слушате у данашњем издању:
Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован је у среду, 13. априла служио Свету Литургију пређеосвећених Дарова у храму Светих апостола Петра и Павла у Аранђеловцу, где је одржана и исповест свештенства и монаштва орашачког намесништва, а исповедник је био отац Доситеј Хиландарц, игумана манастира Ћелије (Лазаревачке).
Његовом Преосвештенству су саслуживали игуман манастира Ћелије, Доситеј Хиландарац, архијерејси намесник орашачки протојереј-ставрофор Мићо Ћирковић, протојереј Љубиша Ђураш, протонамесник Александар Миловановић, протођакон Иван Гашић и ђакон Александар Бабић.
На светој Литургији велики број ученика основних и средњих школа из Аранђеловца је у пратњи својих учитеља и наставика верске наставе приступио Светој Чаши.
Остале вести из Епархије шумадијске и осталих епархија СПЦа послушајте у данашњем издању:
У данашњем издању преносимо најаве и позиве на поклоничка путовања у организацији Службе Епархије шумадијске за поклоничка путовања „Ходочашће“, где можете у продају пронаћи књигу оца Драгана Поповића „Биоетика смрти.Утилитаризам и православље“, те остале вести из епархија СПЦа и помесних цркава:
У данашњем издању преносимо Вам вести из епархија СПЦа које су обележиле викенд за нама. Неке од тих вести су и вести из Епархије шумадијске:
Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован у петак, 8. априла 2022. године, пете недеље поста, служио је Литургију Пређеосвећених Дарова, у храму Светих равноапостолних Константина и Јелене у Наталинцима.
Његово Преосвештенсво Епископ шумадијски Г. Јован у суботу 9. априла 2022. годоне служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог Саве и Светог Симеона у Кусатку, архијерејско намесништво јасеничко.
После одлужене Литургије у Цркви Светога Саве и Светога Симеона у Кусатку, Преосвећени Епископ шумадијски Г. Јован, уз саслужење Архијерејског Намесника jасеничког протојереја-ставрофора Велибора Ранђића, архимандрита Петра (Драгојловића) игумана манастира Пиносава и многобројног свештенства, те у присуству Председника Општине Смедеревска Паланка, г. Николе Вучена и верног народа, освештао је темеље новог манастирског конака Манастира Пиносава у Кусатку.
Пете недеље Великог поста, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Димитрија у манастиру Бајчетина.
Најављујемо и пиоклоничка путовања, као и један округли сто у Храму Светог Саве у Београду:
На дан своје храмовне славе, празника Благовести, 7. априла 2022. године, игуманија манастира Благовештење рудничко, високопреподобна мати Салафаила, заједно са својим сестринством и верним народом овога краја, имала је част да дочека свог Архијереја;
Ову и остале вести из епархија СПЦа слушате у данашњем издању:
‘Преукрашена божанском славом’ (Ирмос канона Успења), она стоји и стајаће и на дан Страшног Суда у будућем веку са десне стране престола њеног Сина, царује са Њим и има слободу према Њему као Његова Мајка по телу и истородна по духу са Њим, као она која је вољу Божју испунила и друге научила (Мт 5, 19). Љубвеобилна и милосрдна, она љубав према Сину и Богу своме пројављује у љубави према роду људском, заступајући га пред Милостивим, и походи земљу, помажући људима.
Заступница рода хришћанског види сваку сузу, чује сваки уздах и молбу упућену њој, јер је и сама искусила све тегобе земаљског живота. Њој су нарочито мили они који се труде у борби са страстима и који ревнују за богоугодни живот. Но, и у свакодневним бригама она је незаменљива помоћница: ‘Свих паћеника радост, увређених заступница, гладних хранитељка, путника утеха, бродоломника пристаниште, болнима посета, немоћних заштита и заступница, ослонац старости, Мајка Бога Вишњега, ти јеси, Пречиста’ (Стихира Одигитрији). ‘Нада и заштита и прибежиште Хришћанима’, у ‘молитвама неуморна Богородица’ (Кондак Успења), ‘која спасава свет непрестаном молитвом својом’ (Богородичан трећег гласа), ‘дан и ноћ се моли за нас и жезла царства њеним се молитвама утврђују’ (обична Полуноћница).
Нема ума и речи који би изразили величанственост оне која се родила у грешном роду људском и постала часнија од Херувима и славнија од Серафима. Гледајући неисказане Божанске и Божанствене тајне у Дјеви – благодат пројављену и испуњену очигледно, радујем се и тешко ми је да схватим на који је чудесан и неисказан начин изабрана чиста, она која је једина изнад свих створења, видљивих и појмивих. Зато, желећи да је похвалим, ум се мој веома ужасава и реч ми застаје; па ипак се усуђујем да је величам и казујем да је она ‘обиталиште небеско’ (Икос Ваведења). ‘Снебива се сваки језик како да те добро похвали по заслузи, и збуњен је сваки ум, па и надсветски, како да те опева Богородице; ипак Блага, праву веру прими, јер знаш божанствену љубав нашу; тебе, заступницу Хришћана, ми величамо’ (Ирмос девети песме Богојављања).
Премда је Дјева Марија, која се васцела предала Богу, одбијала од себе сваки, па и најмањи наговештај греха, ипак је она јаче од других осећала немоћ људске природе и пламено прижељкивала долазак Спаситеља. Она је у смирењу себе сматрала недостојном да буде макар и слушкиња Дјеве која ће Га родити. Да је ништа не би одвлачило од молитве и стражења над собом, Марије је Богу дала завет безбрачности, како би целог свог живота угађала само Њему. Када је због узраста морала да напусти храм, она би заручена старцу Јосифу и пресели се у његов дом у Назарету.
Ту беше удостојена посете Арханђела Гаврила, који јој благовести да ће она родити Свевишњега. ‘Радуј се, благодатна! Господ је с тобом. Благословена си ти међу женама… Дух Свети доћи ће на тебе и сила Свевишњега осениће те; зато и оно што ће се родити, биће свето и назваће се Син Божји’ (Лк 1, 28-35).
Марија прими анђелску благовест смирено и покорно. ‘И тада Реч (Логос), на начин само Њој познат, сиђе и, како је Сама изволела, приближи се Марији и усели се у њу’ (Преподобни Јефрем Сиријац, Похвала Пречистој Мајци Божјој). ‘Као што муња обасјава оно што је скривено, тако и Христос очишћује оно што је скривено у бићу. Он је очистио Дјеву и потом се родио, да би показао да се тамо, гдје је Христос, чистота пројављује у свој својој сили. Очистио ју је, припремивши је Духом Светим, да би потом утроба, поставши чиста, зачела Њега. Очистио је Дјеву која беше непорочна, због чега и после порођаја остаде Дјева. Не говорим да је Марија постала бесмртна, него да је, осењивана благодаћу, била слободна од грешних жеља’ (Преподобни Јефрем Сиријац, Реч против јеретика, 41). ‘Уселила се у њу светлост, омила њен ум, очистила помисли њене, оцеломудрила бриге њене, осветила девственост њену’ (Преподобни Јефрем Сиријац, Марија и Ева). ‘Чисту по људским схватањима учинио је благодатно-чистом’ (Епископ Игњатије Брјанчанинов, Учење Православне Цркве о Мајци Божјој).
Марија никоме није казала за јављање Анђела, али је Анђео сам објавио Јосифу вест о чудесном зачећу Маријином од Духа Светога (Мт 1,18-25), а по рођењу Христовом је са мноштвом Небеских Сила благовестио и пастирима. А они, када дођоше да се поклоне Новорођеноме, рекоше шта су чули за Њега. Као што је раније ћутке подносила подозрење, тако је Марија и сада ћутке слушала и ‘слагала у срцу своме’ речи о узвишености њеног Сина (Лк 2, 8-19). Чула је Она после четрдесет дана и хвалебну молитву Симеона Богопримца, и предсказање о томе да ће јој мач пробости душу. Касније је видела како Исус напредује у премудрости и чула Га како као дванаестогодишњак поучава у храму и све је то ‘чувала у срцу своме’ (Лк. 2,21-51)“ (СВЕТИ ЈОВАН ШАНГАЈСКИ).
“Када наша вера у Христа не би знала о Његовој Мајци ништа друго осим тога да је Она постојала и да су је звали Марија, само то најједноставније сазнање би било већ сасвим довољно да у Њој препознамо, да у Њеном лику сагледамо, да у нашој вери и нашем срцу откријемо све оно што је Црква Христова – за протекле две хиљаде година – препознала, открила и сагледала у лику Мајке Божије. Говоре нам да у Библији ништа није речено ни о рођењу, ни о смрти Дјеве Марије. Но, ми знамо да је Она постојала и живела, а то значи да је морала да се роди и, стога, и да умре.
Зар је, онда, било могуће да љубав према Христу и вера у Њега остане равнодушна према ономе што је започело у свету онога тренутка када се у њему родила Она којој је био суђено да постане Његова Мајка?
И зар је било могуће да они који верују у апсолутну и божанску новину Исуса Хри-ста и свега што је Он извршио у овом свету, свој умни и духовни поглед не усредсреде и на Ону Која Му је дала људски живот?
Другим речима, свеколико поштовање Мајке Божије, сва наша љубав према Њој и све наше знање о Њој произлазе управо из љубави према Христу и знања које дарује искључиво та љубав.
И заиста пред нама стоји свагда само једна једина могућност, само један једини из-бор: приђите, окусите и сами одлучите о чему се ту ради – да ли о некаквој митологији и измишљотини или, пак, о истини, животу и лепоти који нам сами себе доказују својом животношћу, дубином и неупоредивошћу“ (АЛЕКСАНДАР ШМЕМАН).
„Ево дана када Бог благовести спасење роду људскоме, Адамовски грешноме, роду изгубљеноме – спасење свему свету, свој творевини Божијој, видљивој и невидљивој. У језику нашем Благовест је превод грчке речи ‘Јеванђеље’. ‘Ево шта је Јеванђеље’, каже Свети Григорије Палама, монах Светогорски и Архиепископ Солунски, а понавља са тим речима све претходне Свете Оце, све Апостоле, целокупно Јеванђеље Христово: ‘Јеванђеље Божије јесте долазак Сина Божијега и оваплоћење и очовечење Његово, и давање, онима који Му верују, вечног и бесконачног живота’.
На данашњи Празник, браћо и сестре, и драга децо, збива се најважнији догађај у историји света, можеморећи важнији од стварања света, од оног првог стварања.
Данас је друго и коначно, есхатолошко, вечно стварање Божије. Данас Бог постаје Човек. Данас Творац постаје Своје Створење, да би Своје створење – човека, учинио Богом, Сином Божијим, братом Својим, сином Небескога Оца, у Духу Светоме, Животворноме Утешитељу. Зато је изабрана најчистија, најчеднија, најбоља од свих нас – Пресвета Дјева Марија. Богу посвећена од утробе мајке Своје,живот провела у Храму служећи Богу, и удостојила се, као крин усред трња, као најлепши цвет у калу ове земље, која је долина плача, да чује данас радосне вести: ‘Радуј се, Благодатна Господ је с Тобом!’ Радуј се, Облагодаћена! Радуј се, Обрадована! Радуј се, Пресрећна и Благословена, јер, ево, Господ је с Тобом, и онда – с родом људским. И на почетку је Господ био с нама, али у растојању, јер Адам је шетао у Рају и Адам је са Њим разговарао, али још није био Господ сједињен с нама у једно. Требало је да човек расте и узраста, да се тако усавршавајући се сједини с Богом, а он је окренуо путем ђавољег савета.
Ђаво је понудио човеку тобоже обожење: ‘Бићеш Бог ако поједеш тај плод од тог дрвета’. Лажно обећање, јер нема тога плода којим се може постати Бог. И што је још значајније: нема тога начина да се нешто узме, одвоји, отме од Бога, па да онда тако постанеш Бог. То је прва магија, тај ђаволов први покушај магијског „спасења“ човека, – то је ђаво предложио. ‘Лажа и отац лажи’ (Јн 8, 44) – лажно је обожење предложио, кажу Светитељи. Али, је то човека заголицало.
А зашто га је заголицало, зашто је, наиван и још неискусан, повео се за тим предлогом? Зато што је човек и створен да постане једнак Богу, али једнак у љубави, у сарадњи, у загрљају вечне љубави и радости, вечне благодати са Богом, а не у отмици. Није Бог завидио човеку што ће постати раван Њему; за то га је и створио. Него је ђаво завидљивац дошао као шаптач, опадач, клеветник (дијаволос на грчком и значи: клеветник) и почео да му представља Бога као завидљивога, сујетнога. Као што су многи овога света, и владари и многи други, који су се наметали за спаситеља, били лажни спаситељи овога света и човека. Али, то је човека заголицало, јер га је такнуло у оно за шта је био створен. Лажни пут је, међутим, човек изабрао, а грех и зло јесте само обмана и превара – лажни пут.
У сваком греху, у свакој лажи има нека мала црта или делић истине или добра, али је то злоупотребљено и употребљено на зло. Јер, нема апсолутнога зла, нема апсолутнога греха. Све је добро штоје Бог створио, али човек то добро злоупотребљава, а још пре њега ђаво; као нека болест, као рак који употребљава органски раст ћелија па их окреће против самих ћелија, или неке друге болести. Такво је зло и грех. Ђаво је навео човека и он изгуби то од Бога обећано, и у њега заложено вечно спасење, вечно обожење, вечно усиновљењеБогу, богосиновство и богоизједначење у љубави.
И долази, после низ вековаи миленијума, Син Божији на данашњи дан! Данас Гаврил благовесник благовести Пресветој Богородици ту радост: да је Син Божији одлучио да постане Син Човечији, Бог да постане човек, да би човека учинио Богом и сином Божијим. И трепти Гаврил, Арханђео Првоврховни крај Престола Божијега, како да принесе ту вест Светој Дјеви Марији. Трепти и Пресвета Богомајка, Девојка чедна, која се заветовала Богу у трајном девичанству, и Бог је испоштовао Њен завет, па је остала Вечна Дјева. Али, и Она се чуди: ‘Како ће то бити да ја родим Сина Божијега, Спаситеља?’ – ‘Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осениће те’, вели Њој Арханђео. И Она онда, Чиста, честита душа, одмах изговара: ‘Ево слушкиње Господње – нека ми буде по речи твојој!’
То је данашњи Празник, и то је догађај Благовести. И то је прослава овога Храма, и Слава вас и свих нас, браћо и сестре и драга децо. Зато што Син Божији постаде Човек, постаде Богочовек. Како вели наш дивни песник Алекса Шантић у оној познатој песми: ‘Ми знамо судбу… Ми пут свој знамо – пут Богочовека’.
Наша је вера у Богочовека, наша је вера у Свету Тројицу, и зато се крстимо са три прста, и благосиљамо са три свеће. То је знак Свете Тројице, видљиви, светлосни, живи знак, и њиме благосиља сваки Епископ свој народ, а њиме и сваки хришћанин благосиља себе са три прста. Али један од Свете Тројице, Син Божији, постао је Човек и остао Бог, и Он је вечни Богочовек, и то су ове две свеће које приказују да је Он истовремено и Бог и Човек; и то су ова два прста која састављена држимо заједно. Овом руком, којом се благосиљамо у име Оца и Сина и Светога Духа, ми показујемо веру нашу, и ево свеће – то је чиме вас Владика благосиља.
Син Божији постаде данас Син Дјевин. И зато Гаврил благовести, а и ми са њим: ‘Радуј се, Благодатна! Радуј се, Облагодаћена! Радуј се, Обрадована! Господ је с Тобом!’ И преко Тебе са нама, у свету и историји, и тако у Њему свет има спасење, јер има Спаситеља. То је вера наша, то је пут наш, то је будућност наша. Зато смо, понављам, и поред свих невоља и зала, нарочито ових последњих година, радосни и надоносни, пуни наде, јер је Господ са нама, и Мајка Божија је са нама.
Нека би овај Празник Благовести био благовест = блага и радосна вест спасења целоме свету, благовест сирочићима и сиротима, и сирочадима, и рањенима, и уцвељенима, и онеправдованима, и прогнанима, и избеглима, и свима који су жедни и гладни правде Божије и Царства Божијега, како вели Господ. А свако људско биће, браћо и сестре, жедно је правде Божије и Царства Божијега, али може да усмери своју жеђ на другу страну. Слободан је човек да ту жеђ покуша да утоли на неким другим изворима, да је загаси са неким другим средствима: неко знањем, неко богатством, неко отмицом, неко злочињењем. А да се никад не угаси та жеђ, доказ је онај десни разбојник крај Голготског крста Христова, који је био разбојник, али, кадје видео Господа како страда, препознао је у Њему Праведника и Спаситеља и није дао ономе разбојнику са леве стране, који је остао непокајан, да ружи Господа, него се Господу обратио молитвом: „Помени ме, Господе у Царству Твоме“! И онога часа је био у Рају: ‘Заиста ти кажем, данас ћеш бити са Мном у рају’.
Бог је зато дошао у свет да нас спасе; и нема тога греха, или тога пакла,од кога нас Бог не може спасити. Само да помогнемо себи, и немојмо очекивати од других; као што и дете ако не једе, ако се не креће, ако не учи, ако не плива, ако се не моли, неће моћи нико други да то уместо њега ради“ (ЕПИСКОП АТАНАСИЈЕ ЈЕВТИЋ).
„После Господа Исуса Христа најзначајније биће у овом свету је Пресвета Богородица, управо због тога што је родила Спаситеља света. Овај празник кога славимо данас, Благовести или Зачеће Господа нашег Исуса Христа, уздиже Пресвету Богородицу мимо свих створених људи, јер је управо она, својим подвигом и предавањем своје воље Божијој, суделовала у име рода људског у спасењу света.
Када је створио свет Господ је имао намеру да тај свет буде кроз једног човека сједињен са Богом личним приношењем и сједињењем од стране човека. Међутим, први човек Адам није хтео да прати Божији план о свету. У томе и јесте трагедија што је свет остао смртним, дакле онаквим какав је створен, изгубивши код првог човека Адама могућност да постане бесмртан. Но, оно што први човек Адам није учинио, учинила је Пресвета Богородица. Када је дошао Арханђео Гаврило да јој пренесе вољу Божију, односно вест Великог савета, како се каже у Светом Писму, она је на ту благу вест за све нас одговорила: ‘Ево слушкиње Господње. Нека ми буде по речи твојој’ (Лк 1, 38), дакле, управо супротно од онога што је Адам урадио када му је Бог заповедио да не једе од дрвета познања добра и зла. Уместо да каже: ‘Ево слуге Господњег, нека ми буде по речи твојој’, Адам је то прекршио и чинио по вољи својој.
Дакле, Бог је замислио да се кроз човека свет спасе и да дође у заједницу с Њим. Другачије заправо и није могло бити, јер је човек једини могао да буде посредник између света и Бога, с обзиром да је носилац тога света по своме створењу тиме што је сам створен од створене природе, те је носи у личности својој најприсније сједињен са њом.
То, дакле, није могао да учини нико други, никакво друго створено биће, па чак ни анђели, јер они немају створену природу у себи, већ само човек. Управо је стога наша захвалност Богородици велика, јер је она, у ствари, као човек принела природу своју и нашу, дала да се она сједини са Господом Христом у личности другог лица Свете Тројице, и да се у томе збуде и спасење тј. вечни живот за читаву творевину. И Господ Христос је сада тај нови Адам, Христос – и Бог и човек, у коме је сва творевина нашла спасење. Мимо Њега не можемо ни ми нити било ко од створених бића имати живот вечни, јер је живот вечни, драга браћо и сестре, плод сједињења са Богом. А то се збило само овде у Христу зато јер је Он потпуни Бог и потпуни човек. У Његовој личности сједињена је тварна и нетварна природа. Зато нема ниједног бића на небесима и под њима, на земљи, кроз које би могли да се спасемо осим преко Господа Христа.
Тако се ми заправо спашавамо учествујући у заједници са Христом, учествујући у Телу Христовом. То чинимо увек када суделујемо у Светој Литургији, зато јер је Господ Христос, после Свог вазнесења на небо, остао присутан овде међу нама управо кроз епископску службу кроз коју се пројављује у Светој Литургији. Свету Литургију зато не служи човек, него сам Господ Христос. Вазда је стога у нашој православној традицији Света Литургија била синоним и за Цркву и за Царство Небеско и за спасење, јер нигде на другом месту не можемо срести Господа осим овде и не можемо нигде доћи с Њим у личну заједницу осим овде на Светој Литургији. Зато је, драга браћо и сестре, толико важно да учествујемо на Светој Литургији и да будемо увек присутни овде са Господом. То наше присуство је, у ствари, предокус онога што ће доћи, онога што нам је Господ обећао да ће се збити онда када не буде више био присутан у икони кроз служитеља епископа, него када сам буде дошао у другом свом доласку и када Га будемо видели лицем к лицу. Тада ће се заправо десити и васкрсење свих и обожење читаве творевине, дакле, свих оних који су имали заједницу са Њим. А све дотле кроз Свету Литургију учествујемо у том будућем веку“.
У уторак 5. априла 2022. године, пете недеље Великог поста, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски господин Јован служио је Свету литургију Пређеосвећених Дарова у Саборној цркви Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу;
У понедељак 4. априла 2022. године са почетком у 17 часова Његово Преосвештенство Епископ шумадијски господин Јован читао је Канон Светог Андреја критског у Саборној цркви у Крагујевцу. Ове године будући да је празник Благовести Пресвете Богородице у четвртак, Црква је типиком одредила да се Прво Бденије служи у понедељак;
Ове и остале вести из епархија СПЦа слушате у данашњем издању:
