Категорија: У жижи заједнице

Насиље у породици представља један од најтежих облика криминалитета јер утиче не само на живот оних који су му изложени већ проузрукује трауму и губитак у више генерација. Његове најчешће жртве су жене, деца, старији, немоћни. Узроковано је и родном неједнакошћу у друштву које се одражава и на породичне односе. Појава насиља у породици у сеоској средини била је до скора табу тема. Сеоску средину одликују бројне специфичности због чега се у овим срединама мање говори о насиљу. Проналажењу правих начина да се превазиђе насиље у породици у сеоским срединама доприноси и пројекат који реализује Добротворна фондација СПЦ „Човекољубље“ која је иницирала истраживање родно заснованог насиља у сеоским срединама. Ауторка тог истраживања је др Невена Петрушић. О резултатима овог истраживања разговарали смо са Маријом Вранешевић програмском менаџерком „Човекољубља“, Петром Прековићем из крагујевачког огранка „Човекољубља“ и протојерејем Браниславом Матићем.

У историјском Архиву Новог Сада 21. децембра отворена је изложба дијака Светозара Пајића. Калиграф је изложио свој препис Мирослављевог јеванђеља на коме је без предаха радио седам година одричући се свих других послова. Странице је на пергаментима исписивао у манастирима на Косову и Метохији, а завршио последњих девет месеци радећи у манастиру у Ковиљу да би зато његов рад и био назван Ковиљски препис. Овај после осам векова први живопис Мирослављевог јеванђеља не само да је животно дело калиграфа Пајића већ је и прави светли културни подвиг ослобађања светог списа од таме механичког копирања. У томе се налази део неба јер су лепота и истина овог дела на најбољи начин засијали дајући његовим васкрсењем српској култури енергију новог живота. Изложбу је отворио проф. др Александар Петровић, професор културне антропологије. Овде у славу овог великог подвижништва и подвига доносимо његово похвално слово светлу другог доласка Мирослављевог јеванђеља:

У специјалној Божићној емисији представљамо Вам град у којем је рођен Господ Исус Христос.

Фруло, што дах мој радосни
жално у дољи разлеже?

Да л’ што пастири помрли
тобом призиваху драгу?

Ил’ жал се стани у мени:
с неба ме стрела ранила,
тамна ме земља печила,
те песма ми је сузицом
и капљом крви кићена?

Ил’ дах мој кад протече,
жал те за одбеглом тајном? (М.Настасијевић)

Пре две године, о сестрама Марини и Ирени Марић је писано: „Већ овенчане славом по целој Србији, сестре Ирена и Марина Марић из Осанице не одустају од своје љубави према фрули. У њиховом родном селу Осаници где јединствени музички инструмент фрула чува традицију и обичаје, постоји и школа фруле коју је основао Иван Томић и чије су оне најпознатије ученице. Захваљујући умећу на фрули, сестре су пропутовале Србију и Европу, учествовале на многобројним такмичењима и освајале вредне награде.“

У новогодишњој емисији, са Марином Марић, студенткињом Правног факултета Универзитета у Крагујевцу, говоримо о љубави према фрули, о традицији села Осаница, о свирању и певању са сестром Иреном, школи фруле у којој су препознале свој таленат, али и о оној коју данас њих две воде:

Срећна вам Нова 2023. година по грегоријанском календару! Слушате специјалну новогодишњу емисију посвећену филму „Ђенерал“ чије ће снимање, у продукцији предузећа за кинематографију „Погледи“ из Крагујевца почети у септембру ове године, а почетак приказивања у домаћим биоскопима очекује се годину дана касније, у септембру 2024. године. Ово остварење биће први играни филм посвећем животу и делу генерала Драгољуба Драже Михаиловића, а на ову тему разговарамо са Милославом Самарџићем, редитељем, сценаристом и продуцентом филма „Ђенерал“.

На самом крају календарске 2022. године град Крагујевац прогласио је 2023. годину за годину Михаила Обреновића чине ћемо обележити 200. годишњицу рођења. Ове године обележавамо и 30 година од смрти Десанке Максимовић, 150 година од рођења Радоја Домановића, 100 година од рођења Мије Алексића…

Срећна вам Нова 2023. година по грегоријанском календару! У овој специјалној новогодишњој емисији присећамо се догађаја и личности који су обележили претходну, 2022.годину – депортација Новака Ђоковића из Аустралије, почетак рата у Украјини, Светско првенство у фудбалу, пласирање Ане Ђурић Констракте на Евровизију, отказивање Европрајда у Београду, интронизација Његове Светости Патријарха Српског Господина Порфирија у Пећкој Патријаршији. У претходној, 2022.години са овог света отишло је више истакнутих личности – Радован Бели Марковић, Веља Павловић, Аки Рахимовски, Милован Витезовић, Дејан Мијач, Игор Старовић, Вангелис, Сретен Петровић, Шинзо Абе, Бранко Цвејић, краљица Елизабета II, Корнелије Ковач, Горица Нешовић, Рајко Петров Ного, Србијанка Турајлић, Латинка Перовић, Синиша Михајловић, Дејан Тијаго – Станковић, Масимо Савић, Пеле…

Истраживање доцента др-а Растка Ајтића и његових колега Миливоја Крвавца и Данка Јовића објављено је у књизи „Водоземци и гмизавци Свете Горе и Хиландара”.
Као плод сарадње Завода за заштиту природе и манастира Хиландар у овој едицији изашле су и монографије о природној баштини манастира Хиландар као и о лековитом биљу у овом Богородичином врту.

Након предавања доц. др-а Растка Ајтића, средином новембра, које је привукло посебну пажњу наше слушалачке публике, доц. др Раско Ајтић био је гост нашег студија на самом крају календарске године и говорио о заниимљивостима флоре и фауне Свете Горе: