Категорија: Гостопримница

Музички центар у оквиру концертне сезоне организује концерт украјинског пијанисте Јурија Кота, у среду 11. јануара у Свечаној сали Прве крагујевачке гимназије од 20 часова. Вече је посвећено музици Фредерика Шопена и његовим Мазуркама. Улаз је бесплатан.

Празник рођења Христовог, уз велику радост евхаристијског сабрања прослављен је у храму Свете Тројице. Светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Милић Марковић, уз саслужење братства овог светог храма.

Након свете Литургије у порти храма традиционално је преломљена Божићна чесница уз присуство великог броја верника. Ове године златник из чеснице пронашао је Петар Николић, док је сребрењак пронашла девојчица Сара Кнежевић из Ердеча.

Са овог догађаја извештава Богдана Ђусић:

Радници крагујевачке фабрике Застава оружје организовали су данас још један штрајк упозорења у трајању од једног сата. Штрајк је одржан на радним местима, од 11 до 12 сати.

У Синдикату подсећају да већ скоро 3 недеље Надзорни одбор одбија да изабере генералног директора због чега фабрика „свакодневно долази у све тежи положај”. Иначе, синдикат Застава оружја има само 2 захтева: да се постави нови генерални директор, те да се смени Надзорни одбор. Пред сам почетак штрајка, у програм радија Златоусти укључио се Драган Илић, председник Синдиката Застава оружја:

Николина Јанковић преминула је од последице удара аутомобила који је на њу налетео на пешачком прелазу у Булевару краљице Марије 7. децембра 2022.године. На скупу код некадашње „Плазе” окупило се много Николининих пријатеља и школских другова из ОШ „Трећи крагујевачки батаљон”, деце с којима је тренирала у Одбојкашком клубу „Смеч 5”, рођака и комшија.

У име свих њих обратила се Маја Јовић, једна од организатора скупа на коме је затражена правда за Николину.

Изливање амонијака на прузи у Сопотском тунелу који води ка Пироту показао је целој Србији како лако може да дође до несрећа које за тили час могу да угрозе безбедност грађана и грађанки. Сада сви причају шта би се десило да је амонијак исцурео, рецимо у Врачарском тунелу у Београду и долазе до забрињавајућих закључка да би пола Београда могло одлетети у ваздух.
Иако Железница Србији тврди да раздваја путнички саобраћај од теретног ПОГОТОВО ОНОГ који превози опасне материје и коме је дозвољено саобраћање само у касним ноћним и раним јутарњим сатима, ипак је извесно да опасне материје пролазе кроз велике градове, укључујући и Крагујевац како пружним саобраћајем, тако и путним. Друмовима пролазе цистерне са течним нафтним гасом и другим дериватима, сумпорном, сирћетном и азотном киселином, те вештачким ђубривом и амонијаком и то како неки тврде, по седам-осам дневно (или ноћно).
Да ли и цивилне организације у Крагујевцу могу да се укључе у смањење ризика од катастрофа и управљање ванредним ситуацијама, питали смо Дејана Милошевића Мишку из Удружења Први први на скали, и Невенку Богдановић, секретара Црвеног крста Крагујевац.

Овај прилог је настао у оквиру пројекта “За редовно информисање у ванредним ситуацијама: Информације пре свега” који спроводи удружење Рес Публика.
Прилог је настао у оквиру пројекта “За редовно информисање у ванредним ситуацијама: Информације пре свега” који спроводи удружење Res Publika. Овај пројекат је добио подршку пројекта Владе Швајцарске „Заједно за активно грађанско друштво – ACT”, који спроводе Helvetas Swiss Intercooperation и Građanske inicijative. Мишљење које је изнето у овом тексту је мишљење аутора и не представља нужно и мишљење Владе Швајцарске, Helvetasa или Građanskih inicijativa.

У организацији Црвеног Крста Крагујевац, у Хотелу „Крагујевац“, у среду, 28.децембра 2022.године, од 10 до 16 сати биће организована акција добровољног давања крви. Потребе за крвљу не праве паузу, свака трећа особа у Србији добровољно даје крв, а сваким давањем крви могу се спасити 3 одрасле особе или 5 деце. Са Марицом Патрногић, стручним сарадником Црвеног Крста, разговарамо о овој акцији.

Празник Рођења у телу Господа Исуса Христа познат као Божић јесте један од највећих и најрадосних празника који православна црква празнује. Рођење Христово је својеврсно Богојављење, тј. јављање Бога у Свету. Како каже апостол: „Бог се јави у телу“. То значи да је Син Божији, Бог Логос, узео на себе људску природу, људско тело (оваплотио се), и јавио се овде у свету, нама људима као Богочовек. У личности Сина Божијег сједињене су две природе: Божанска и човечанска. Говорећи о рођењу Христовом Свети Григорије Богослов каже: „Бог је дошао људима, приближио се људима, како би се људи приближили Њему.“ Рођење Христово је догађај од космичке важности зато се црква труди да своје чланове достојно припреми за дочек празника. У богослужбену припрему спадају Недеља праотаца, Недеља отаца и претпразништво Рођења Христовог.

Код нас Срба Недеља праотаца, тј. друга недеља пред Божић, зове се Материце и та Недеља материца је украшена лепим обичајима. Пошто је Божић дан када се слави рођење Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Спаситеља света, тај празник је празник рађања новог живота, празник родитељства – очинства и материнства. Материце су највећи хришћански празник мајки и жена. Тог дана деца поране и унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем, за ноге на исти начин као што су њих мајке везивале на Детинце. Деца јој честитају празник, а мајка онда дели деци поклоне и на тај начин се „дреши“. У неким крајевима деца иду од куће до куће и пригодним песмицама честитају празник, а жене које су мајке, награђују их спремљеним даровима.

Сва три празника: Детињци, Материце и Оци, прослављају се највише због тога да би се укућани зближили, радовали поклонима и једни друге чашћавали. Ови празници симболизују породичне везе, слогу и међусобно поштовање и помагање. Осим тога, они су веома значајни за саму децу која, као главни протагонисти, равноправно са одраслима учествују у празничним обредима.

У Ботаничкој башти у Крагујевцу овог викенда одржава се Новогодишњи базар који ће трајати 23. и 24.децебра. О кићењу Панчићеве оморике еколошким украсима и детаљима овог догађаја разговарамо са проф.Снежаном Бранковић, управницом Ботаничке баште која нам се укључује са Новогодишњег базара.