Категорија: Гостопримница

Поводом Митровдана, храмовне славе Храма посвећеном Светом великомученику Димитрију у Великој Иванчи, разговарамо са јерејем Михаилом Аврамовићем.

У Народној библиотеци „Вук Караџић“ одржана је промоција књиге „Наши утреници“. Аутор књиге, Ђоко Остојић, говори о жељи да у књижевност утка причу о својим рођацима, младићима, који су страдали на ратишту. Господин Остојић преноси нам и део песме коју су ови страдалници као младићи рецитовали, а коју више, њиховим одласком, нема ко да рецитује.

Синоћ (понедељак, 4. новембар) у крагујевачкој Народној библитеци отворена је изложба посвећена 110. годишњици рођења и 30. годишњици смрти Оскара Давича под називом „Бесмртност ћу целу да дам за коначност једне речи” из рукописног архива шабачке библиотеке којој је Оскар Давичо завештао своје рукописе и преписку као граду свог рођења.
Ауторка изложбе је Соња Бокун Ђинић. Стицајем околности, ауторка Бокун није могла да дође синоћ у Крагујевац па је изложбу, коју ће Крагујевчани моћи да погледају две недеље, отворио надахнутом беседом о Давичу Мирко Демић, директор наше Народне библиотеке.

Новембар у нашем Књажевско-српском театру, изузетно је динамичан. У току месеца који је пред нама гостоваће у нашем позоришту куће из Кикинде, Краљева, продукција Првог извођења или праизведби из Алексинца. За то време ансамбл крагујевачког позоришта учествоваће на фестивалима у Вршцу, Копру и другима. За то време, као што су крагујевачки позоришници најавили, одмах по успешно окончаном Јоаким Интер Фесту започели су на раду на првој, овосезонској премијери Стеријиној „Женидби и удадби” коју режира Јана Маричић. О свему овоме разговарамо у данашњој „Гостопримници” са Милошем Крстовићем, директором Театра.

Савет Мреже установе културе упутио је Јавни позив за подношење предлога за одређивање сталних манифестација у области културе од значаја за град Крагујевац којим позива Крагујевчане, установе, уметнике, сараднике, стручњаке и удружења из области културе да до 15. новембра предложе манифестације које завређују статус Сталне. Тим поводом у Згради Градске управе организована је конференција за медије на којој су председник Савета Мреже установа културе и члан Градског већа Миљан Бјелетић, чланови Савета, директор Народне библиотеке „Вук Караџић“, Мирко Демић, заменик директора Спомен парка „Крагујевачки октобар“, Ненад Карамијалковић и секретар Савета Раде Грујић из Установе културе „Кораци“ о разлозима због којих је Савет одлучио да упути Јавни позив и појаснили његову процедуру.

До 15. новембра сви заинтересовани предлоге могу да упуте писаним путем непосредно предајом радним данима у Установи културе „Кораци“, Градској Управи за ванпривредне делатности или пријемном шалтеру зграде Градске управе. Предлози могу бити достављени и путем поште или електронски на Обрасцу који се у оквиру Јавног позива налази на званичној интернет презентацији града Крагујевца www.kragujevac.rs и интернет страници www.kulturakg.com, а у свим установама културе чији је оснивач град Крагујевац постављене су и кутије у којима се такође могу убацити предлози.

По завршеном поступку прикупљања предлога, Савет Мреже установа културе ће на својој седници анализирати предлоге, објавити их и код надлежних органа града иницирати доношење одлуке о манифестацијама које завређују статус Сталне манифестације од значаја за град Крагујевац.

У уторак, 29. октобра промовисан је часопис Историјског архива Шумадије „Крагујевац престоница модерне Србије 1818 -1841. године”. Часопис је скуп радова објављених на скупу одржаном прошле године а у данашњој „Гостопримници” чућете изјаве историчара Предрага Илића уредника часописа из Историјског архива и Марка Грковића једног од аутора радова у њему из крагујевачког Завода за заштиту споменика.

У организацији подмлатка СПС-а у понедељак, 28. октобра у крагујевачкој Народној библиотеци је одржана трибина под називом „Фашизам и антифашизам – Јуче, данас и сутра” на којој је предавач био наш познати историчар проф. др Предраг Марковић научни саветник на Институту за савремену историју, који се бави социјалном историјом, историјом историографије и историјом културе медија.. По њему, иако је фашизам и данас присутан у данашњем друштву та реч се претерано и прелако користи попут израза геноцид, а занимљиво је да би, како професор Марковић сматра ову тему младима данас, који не користе класичне медије требали да приближе популарни међу њима на друштвеним мрежама – инфлуенсери.

Синоћ (у среду, 30. октобра) пред препуном галеријом крагујевачке Народне библиотеке одржана промоција књиге др Верољуба Трифуновића „Грађење Крагујевца од 1965. до 1990.”. Реч је о четвртој књизи овог аутора коју је објавила Установа културе „Кораци” а у којој се систематизује историја изградње и урбанизације нашег града. О периоду када се највише и најквалитетније градило, времену када је Крагујевац постао прави, велики град али и грешкама које су тада учињене и пропуштеним шансама, као и како је писати о периоду у којем је сам као градитељ активно учествовао разговарамо у данашњој „Гостопримници” са аутором Трифуновићем.