Категорија: Речник православља

НУС – динамички елемент, иманентан људскоме бићу, помоћу кога овај тежи ка божанству.ОМОУСИОС – теолошки појам усвојен на Никејском сабору да би се дефинисала сасуштаственост.

Схоластичка теорија о отиску Божјем у човеку и одакле хришћанско учење о непогрешиви. Ко је непогрешив?

Шта је миропомазање? У чему је мисија Цркве?

Логос божански смисао у тварима и Друго лице Свете Тројице.

У савременом црквеном речнику Литургија има уже, конкретизовано значење – именује чин евхаристијске службе или чин Тајне причешћа.

На основу Библијског откривења Црква учи да је Бог створио човека „по лику Своме“. Човек је лик у којем се рефлектује лично слободно биће које општи са Богом. Личност је субјект у којем битише природа.

Кеноза је стање унижења, узор хришћанске смирености које Син Божји прихвата у Своме Оваплоћењу, а кинонија причешће и заједница које има више смислова.

Католичност има исто значење као и васељенски , у смислу саборности, саборан. Рашћење Цркве састоји се у усавршавању њене унутрашње пуноће, унутрашње саборности, а не у њеном просторном, географском и бројчаном ширењу.