Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је служио 24. августа 2025. године свету архијерејску Литургију у цркви Светог Стефана Дечанског у Железнику.
После читања светог Јеванђеља Светејши Патријарх је најпре подсетио на значај учешћа у светој Литургији, нагласивши да „где год је света Литургија, ту је сам Господ Исус Христос, то је тајна Царства Небеског“.
Предстојатељу Српске Православне Цркве саслуживали су: Његово Преосвештенство викарни Епископ хвостански г. Алексеј, архимандрит Прокопије (из Антиохијске Православне Цркве), протонамесници Горан Мишановић, Синиша Тривић и Александар Гагић, јереј Милош Виленица, старешина храма, протођакони Драган Радић и Радомир Врућинић, као и ђакони Василије Перић и Лазар Симић.
У септембру ове године почиње нова школска година у Срлетовој школи цртања. О детаљима рада са децом разговарамо са Срђаном Стаменковић Срлетом, прадавачем у овој школи, илустратором и карикатуристом.
Дана 20. августа лета Господњег 2025. Његово високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован началствовао је свештеним евхаристијским сабрањем у крагујевачком насељу Бресница у храму Светог Јоаникија Девичког;
Хуманитарна журка под именом „Љубав“ коју организује удружење Бит (Beat.bgd), а намењена је прикупљању помоћи Црквеној кухињи Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско – карловачке, биће одржана у суботу 23. августа 2025. у Луци Београд.
О животу и подвизима Преподобног Зосима Синаита нема сачуваних историјских података, осим народних предања о његовој недужној смрти, која су забележена тек у XIX веку.
Припада групи монаха исихаста, познатих под именом Синаити, који су у време кнеза Лазара, населили Србију.
У народу браничевског краја вековима живи предање да се Преподобни Зосим Синаит упокојио када га је нехотице ранио Милош Обилић, који је имао двор у непосредној близини манастира Туман и који је у његовој околини обично ловио. Сви путописци који су се нашли у Туману током XIX века са мање и више детаља описали су споменуто предање.
Први који је оставио сведочење о Преподобном Зосиму Синаиту био је Јоаким Вујић, који је манастир Туман посетио 1826. године. У кратком опису манастирске цркве бележи да је у њој гроб светитеља Зосима Синаита, који је на том месту као пустињак живео и умро. Име манастира Тумана не доводи у везу са нехотичним рањавањем и смрћу Зосимовом, већ са кнежевим позивом Милошу да прекине зидање манастира („ту мани“) ради надолазеће турске војске ка Косову.
Феликс Каниц се приликом посете манастиру Туману дотакао већ споменутих података о Преподобном Зосиму, бележећи да је у време косовске битке старац живео у скровитој ћелији и да је побожног испосника залуталом стрелом ранио Милош Обилић. На месту где је старац пао Милош сагради богомољу, за време градње чувши натприродни глас „Ту мани“. И заиста потом добија позив од кнеза да се лати оружја и крене у бој. Ове податке Каницу је саопштио намесник манастира Тумана Сава Михаиловић.
У записаним народним предањима о Преподобном Зосиму може се недвосмислено закључити да је светитељево име живо и позитивно запамћено у народу, те да је спомен о његовој несрећној смрти чврсто укорењен и преношен с колена на колено, са мање или више детаља, што углавном зависи од уложеног времена и знатижеље онога који је записивао, мада и од упућености саговорника на које се наилазило.
Вековима је гроб, касније мошти преподобног Зосима, у великом поштовању народа. О томе су и записана сведочанства.
Велико народно поштовање светих Синаита кроз векове никада и ничим није било уздрмано. Иако без много историјског, они су иза себе оставили јасно духовно сведочанство, потврђено љубављу вернога народа ка светињама у којима почивају и чудесима везаним за њихове гробове и мошти.
Након Другог светског рата, када се животна и делатна ситуација Цркве колико-толико нормализовала, оформљена је 1958. године при Светом Архијерејском Сабору СПЦ Комисија за израду именика српских светитеља или икоса који би се додао служби српским светитељима.
Ова комисија проучила је временом све предате материјале, извршила класификацију, одобрила и Светом Архијерејском Сабору у даљу дужност поверила спровођење. Тако је на заседању Сабора СПЦ 1962. године донета одлука да се у Хеортологион српских светих унесу имена светих Синаита и то деветорице, међу којима и Преподобног Зосима Туманског.
Ова одлука практично је спроведена тек 1992. године, од које па на даље име Преподобног Зосима бива уписано у календар СПЦ, под даном обретења његових светих моштију 21/8. августа.
Поливалентна патронажа и Служба кућног лечења су мобилне екипе крагујевачког Дома здравља. Служба кућног лечења Крагујевца прошле седмице обележила је 25 година рада и о овим двема службама је речено да „једна помаже при доласку новог живота, друга олакшава пацијентима и породицама које су суочене са најтежим фазама болести“.
Поливалентна патронажна служба у Крагујевцу постоји од 1969. године, а до тада је функционисала као моновалентна служба која је обилазила само породиље и новорођену децу. Сада служба има 24 сестре које покривају све градске, приградске и сеоске терене на територији града Крагујевца.
Патронажне сестре на терену обилазе: труднице, породиље и новорођену децу, одојчиће, малу децу у 2. и 4. години, стара лица, оболеле од дијабетеса, карцинома, кардиоваскуларних болести, инвалиде, оболеле од ТБЦ-а, заразних болести и обављају посете по налогу лекара.
Патронажне сестре су учесници свих превентивних активности и уређују изложбе по календару здравља.Здравствено васпитни рад се обавља у Предшколским установама « Нада Наумовић», Основним школама и Месним заједницама на територији града Крагујевца.
Патронажне сестре домаћини су будућим мамама у Школи за труднице у којој се будуће маме од 27. недеље трудноће саветују и уче како да се психо-физички припреме за порођај и како да негују дете.
О крагујевачкој Служби поливалентне патронаже и Школи за труднице која је отворена током читаве године, о важности дојења и научно утемељених информација које у Школи афирмишу, у данашњем издању говоримо са Славицом Николић, главном сестром Службе поливалентне патронаже и Маријом Симовић, патронажном сестром у Школи за труднице:
– СПЦ слави Преподобног Зосима Туманског
– Упокојио се у Господу протонамесник Душан надрљански
– Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован началствовао је евхаристијским сабрањем у храму Светог Јоаникија Девичког у Крагујевцу
У оквиру десетодневног кампа који је почео 15. августа, млади волонтери из Шпаније, Италије, Немачке, Чешке, Грчке и Србије на обали Гружанског језера учествују у акцијама заштите и очувања природе. Организатор кампа је Удружење Екомар, а активности се спроводе уз подршку Младих истраживача Србије. О међународном кампу “Гружанска еколошка мисија“ и актуелном стању Груже говоримо са Маријом Симић Савић, програмском директорком Екомара:
Протојереј Радивоје Пауновић, рођен у Секуричу 31. марта 1961. године од оца Петра и мајке Радунке, шесто је дете по рођењу.
Након основне школе похађао је богословију светих Кирила и Методија у Призрену у периоду од 1976. до1981. године. Рукоположен је у чин ђакона 21. јуна 1985. а у чин јереја на Видовдан 1985. године и постављен је за пароха Велико Крушевичког. Године 1990. бива постављен на парохију Јагњилску, архијерејско намесништво младеновачко. Због здравствених проблема одлази 2016. године у инванлидску пензију.
Живео је у родном Секуричу са супругом Весном. Има два сина и троје унучади.
Уснуо је у Господу уочи Преображења Господњег 18. августа 2025. године. Света заупокојена Литургија биће служена у храму у Секуричу са почетком у 8 часова, а затим опело на гробљу у Варварину у 14 часова.
Вечан ти спомен, достојни блаженства и трајне успомене, оче наш Радивоје!
