Skip to main content

ГОСТОПРИМНИЦА – “Васкрсење Христово је лек од трулежности“

Јереј Владимир Марјановић припремио је за свештенство космајског Архијерејског намесништва излагање на тему „Васкрсење Христово је лек од трулежности“. Био је то још један значајан реферат кроз који се и само свештенство подсећа на истине наше вере и подстиче на дискусију која је свима од помоћи када припремају беседе или у разговору са народом. Ми данас доносимо део овог реферата, а наредних дана и недеља на нашем Радију моћи ћете да чујете и цео реферат.

ХРИШЋАНСКИ МЕРИДИЈАНИ – Црквени дневник за 20.март 2025. године

У данашњем црквеном дневнику слушаћете:

– СПЦ слави Светих седам свештеномученика Херсонских
– Јереј Иван Антонијевић у Духовном центру „Златоусти“ у Крагујевцу одржао је предавање на тему “Пут ка Богу”
– Изложба „Да се не заборави“ у Парохијском дому Храма Светог Саве

ГОСТОПРИМНИЦА – гђа Биљана Радовановић „Особе са Дауновим синдромом су нежне, осетљиве, не знају да се бране, већ само умеју да воле“

У Позоришту за децу и младе у Крагујевцу, у петак, 21.марта, у 11 сати почиње свечаност поводом обележавања Међународног дана особа са Дауновим синдромом. Са саговорницом, гђом Биљаном Радовановић, председницом Удружења „Даун“ у Крагујевцу, откривамо шта ће бити део програма ове свечаности, како изгледају припреме, колико деци Сунца значи подршка, аплауз и осмех и како функционише кафић „Даун“ у крагујевачком насељу Аеродром.

ХРИШЋАНСКИ МЕРИДИЈАНИ 19. 3. 2025.

У недељу 16. марта 2025. године, када наша Црква прославља светог Григорија Паламу, великога оца и заштитника православља, у оквиру великопосних предавања братства храма Светога Саве јереј Иван Антонијевић одржао је предавање на тему “Пут ка Богу”. После свете литургије, верни народ се сабрао у амфитеатру духовног центра Златоусти да чује речи оца Ивана, који је верницима изразио речи захвалности на одвојеном времену и труду. На почетку предавања истакнуто је да постоје у хришћанском животу два пута. Пут добра и пут зла: “Тај пут ка Богу креће од нашег рођења, док смо мали на том путу ако имамо среће усмеравају нас наши родитељи, а касније када и сами развијемо свест сами настављамо тим путем.

У понедељак 17. марта 2025. године, са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског Г. Јована, у Свечаној сали парохијског дома храма Успења Пресвете Богородице одржан је деветнаести сусрет у оквиру разговора о вери – Упознајмо православље. На иницијативу братства младеновачког Храма, на челу са Архијерејским намесником младеновачким протојерејем-ставрофором Жељком Ивковићем, одлучено је да се интензивира у току Васкршњег поста рад на мисионарском плану.

Његово Блаженство Патријарх антиохијски и свег Истока г. Јован је служио 16. марта 2025. године свету Литургију у манастиру Пресвете Богородице у Баламанду.
Његово Блаженство је беседио о значаја Великог поста у животу хришћана, истакавши значај подвига покајања и просветљења који Црква ставља пред своје вернике. – Друга недеља Великог поста, нашег путовања ка светлости и очишћењу, посвећена је Светом Григорију Палами, који је био узор просветљења и очишћења – нагласио је патријарх Јован.

ГОСТОПРИМНИЦА- ЗАПОСЛЕНИ У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ „ВУК КАРАЏИЋ“ ТРОДНЕВНИМ ШТРАЈКОМ ПОДРЖАВАЈУ СТУДЕНТЕ

Већина запослених у крагујевачкој Народној библиотеци „Вук Караџић“ која зграду „Градског дома“ дели са супермаркетом, коцкарницом, кладионицом, теретаном и чији је фонд осетио последице хаварије водоводне мреже, од јуче, тродневним штрајком пружају подршку студентским захтевима и штрајку просветних радника. Како је овај штрајк осмишљен, како ће га корисници осетити и на који начин могу пружити поршку својим библиотекарима, синоћ, након отварања изложбе „Православље на интернету“, говорили смо са Владимиром Стефановићем:

МОЈ ДОБРИ РОДЕ (10. издање)- „Бог је помало све што зари“

„Дучићева поетика јесте поетика великих тема“, пише Јован Деретић. То да се Јован Дучић представља као писац „велике истине о трима највећим и најфаталнијим мотивима живота и уметности: о Богу, о Љубави, о Смрти, „опште је место“ међу професорима српске књижевности када се овај песник помене. Шта је разлог томе, уколико се узме у обзир да ове три велике теме опседају песнике и песништво од памтивека до данас и како се у том контексту издваја Алекса Шантић, нека су од питања која у последњем издању емисије постављамо др Марку Радуловићу, вишем научном сараднику са Института за књижевност и уметност: