Величина популације, груба стопа наталитета и морталитета, смртност деце и посебно очекивани животни век у блиској су вези са нивоом благостања у друштву које може да се установи на више начина (показатељи тог благостања су висина дохотка по глави становника, стандард исхране, стандард здравствене заштите и још много тога). На тај начин, у земљама са високим просечним дохотком становништво се, по правилу храни боље и има бољу медицинску заштиту него у земљама са ниским просечним дохотком. Како је професор Роберт Фогел то истакао у говору који је одржао када му је 1993. године додељена Нобелова награда, између смањења смртности деце и увећања радног учинка и дохотка по глави становника постоји дугоручна веза која се у XX веку показала као изузетно значајна.
Ми живимо у времену изузетно убрзаног демографског раста. Средином осамнаестог века на свету је било око 700 милиона људи, један век касније тај број је повећан на једну милијарду, да би 1940. године било око 2 милијарде становника, а данас има преко 7 милијарди људи на свету. Прираст становништва је експоненцијалан.
Овај текст је позајмљени уводник из Зборника Становништво И развој Центра за економска истраживања.Он нас уводи у још једну тему о значају одржавања пописа како становништва, тако и домаћинстава, станова, привреде, пољопривреде. И у данашњој емисији Дата свет, настављамо да се бавимо овим темама, са саговорницама Љиљаном Ђорђевић начелницом Одељењазан пописе из Републичког завода за статистику као и са Љиљаном Вуковић начелницом подружног одељења крагујевачког Републичког завода за статистику.