У току свете четрдесетнице, сваке среде и петка служе се Пређеосвећене Литургије у Архијерејском намесништву бељаничком.
На службама се поред свештенства и верног народа сабирају и деца из школа. Вероучитељи доводе једно одељење на службу.
За децу је Пређеосвећена Литургија, поред живог учествовања кроз појање и причешће и практични час на коме могу да се упознају са карактеристикама овог богослужења. Литургије се служе у храмовима Светог Саве у Барејеву, Сабора Срба светитеља у Степојевцу и Светог апостола Томе у Конатицама где су деца често учесници у богослужењу. Службу врше свештеници Архијерејског намесништва бељаничког.Сабрања се увек настављају у црквеним салама парохијских домова, где се поред послужења води и рзговор деце са свештенством.

Комисија Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве примила је коначно 14. марта 2025. године архивске фондове настајале радом српских православних епархија на простору Карловачке митрополије, а који су се чували у старом Митрополијско-патријаршијском архиву у Сремским Карловцима. Одлуком државних власти после 1945. године ова архивска грађа црквене провенијенције дата је „на старање“ Српској академији наука и уметности.
Како је уговор са САНУ истекао 1999. године и продужен два пута (2009) и (2019), Свети Архијерејски Синод је донео одлуку да се предузму конкретни потези како би овим покретним кулутрним наслеђем поново управљала и располагала Српска Православна Црква. Записник о примопредаји архивске грађе потписали су чланови обе комисије, из Српске Православне Цркве и Српске академије наука и уметности. Синодалном комисијом је председавао Његово Високопреосвештенство Митрополит бачки г. Иринеј. Српским црквеним архивским фондовима у Сремским Карловцима, надаље, стручни надзор води, рад и коришћење одобрава Свети Архијерејски Синод на препоруку управе Архива Српске Православне Цркве. Архив Српске Православне Цркве у Сремским Карловцима је отворен за јавност, налази се у згради Богословије Светог Арсенија Сремца и предузимају се сходни кораци за унапређење његовога рад смештањем у зграду старе Патријаршијске библиотеке у центру Сремских Карловаца, која је изграђена 1940. године, а била одузета од Цркве национализацијом после Другог светског рата.

У данашњем црквеном дневнику слушаћете:

– СПЦ слави Светих седам свештеномученика Херсонских
– Јереј Иван Антонијевић у Духовном центру „Златоусти“ у Крагујевцу одржао је предавање на тему “Пут ка Богу”
– Изложба „Да се не заборави“ у Парохијском дому Храма Светог Саве

У недељу 16. марта 2025. године, када наша Црква прославља светог Григорија Паламу, великога оца и заштитника православља, у оквиру великопосних предавања братства храма Светога Саве јереј Иван Антонијевић одржао је предавање на тему “Пут ка Богу”. После свете литургије, верни народ се сабрао у амфитеатру духовног центра Златоусти да чује речи оца Ивана, који је верницима изразио речи захвалности на одвојеном времену и труду. На почетку предавања истакнуто је да постоје у хришћанском животу два пута. Пут добра и пут зла: “Тај пут ка Богу креће од нашег рођења, док смо мали на том путу ако имамо среће усмеравају нас наши родитељи, а касније када и сами развијемо свест сами настављамо тим путем.

У понедељак 17. марта 2025. године, са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског Г. Јована, у Свечаној сали парохијског дома храма Успења Пресвете Богородице одржан је деветнаести сусрет у оквиру разговора о вери – Упознајмо православље. На иницијативу братства младеновачког Храма, на челу са Архијерејским намесником младеновачким протојерејем-ставрофором Жељком Ивковићем, одлучено је да се интензивира у току Васкршњег поста рад на мисионарском плану.

Његово Блаженство Патријарх антиохијски и свег Истока г. Јован је служио 16. марта 2025. године свету Литургију у манастиру Пресвете Богородице у Баламанду.
Његово Блаженство је беседио о значаја Великог поста у животу хришћана, истакавши значај подвига покајања и просветљења који Црква ставља пред своје вернике. – Друга недеља Великог поста, нашег путовања ка светлости и очишћењу, посвећена је Светом Григорију Палами, који је био узор просветљења и очишћења – нагласио је патријарх Јован.