Са благословом Његовог високопреосвештенства Митрополита шумадијског Господина Јована, свештенство храма Светог Саве у крагујевачком насељу Аеродром организује током Великог Поста циклус предавања. После свете литургије у недељу, 15. марта у амфитеатру духовног центра „Златоусти“ протонамесник Иван Антонијевић одржаo je друго у низу предавања, а тема је била “Све, дакле, што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима”.

Данас се навршава 22 године од када jе са Kосова и Mетохиjе у рушилачким нападима албанских екстремиста протерано 4.012 Срба, а већина њих се до данас ниjе вратила у своjе домове.
У таласу насиља на Kосову и Mетохиjи тада jе убиjено 19 особа, од коjих осам Срба, док jе 11 Aлбанаца страдало у обрачуну са припадницима међународних снага безбедности. Повређено jе наjмање 170 Срба, као и десетине припадника међународних снага коjи су се сукобили с локалним Aлбанцима штитећи Србе и њихову имовину. Порушено jе око 800 српских кућа и запаљено 35 верских обjеката, укључуjући 18 споменика културе, међу коjима и црква Богородице Љевишке у Призрену. Tаj храм, jедан од наjрепрезентативниjих споменика средњовековне Србиjе, епископско средиште Српске Цркве у средњем веку, монументални облик добио jе у време краља Mилутина (1282-1321). Црква jе после погрома унеколико обновљена, прва Литургиjа у њоj служена jе шест година касниjе, али трагови девастациjе и пожара нису отклоњени. Tо здање jе 2006. стављено на листу споменика под заштитом УНEСKO-а.
Екстремисти су се посебно обрушили на српске православне светиње. Уништено је 35 цркава и манастира, а у овим незапамћеним вандалским актима, од којих су неки преношени уживо на локалним косовским телевизијама (као на пример у Подујеву) заувек су уништене бројне иконе и непокретна културна добра која су вековима преживела османску окупацију и светске ратове. Седамнаести март 2004. године посебно је болно погодио српски народ и његову Цркву због тога што се све ово догодило не у време ратног хаоса, већ у присуству више хиљада припадника међународних мировних снага КФОР-а, Косовске полиције и УНМИК-а од којих нико није јавно преузео одговорност за бројне пропусте.
Mартовске догађаjе на Kосову и Метохији осудили су Савет безбедности УН, као и Eвропска униjа, а Парламентарна скупштина Савета Eвропе jе 29. априла 2004. донела резолуциjу.
У знак сећања на Мартовски погром 2004.године, музички састав „Саборник“ објавио је своју ауторску песму „Нема предаје“ која је посвећена том трагичном догађају.

У Народној библиотеци „Вук Караџић“ у Крагујевцу одржана је промоција романа „Бекос“ Енеса Халиловића.

Роман „Бекос“ добитник је награде „Београдски победник“ и нашао се у најужем избору за више регионалних и домаћих књижевних признања. Реч је о делу које кроз полифонијску нарацију и исповедни тон приказује сурову стварност Пештерске висоравни и судбине њених јунака.

Енес Халиловић је песник, прозни и драмски писац из Новог Пазара, аутор више збирки поезије, прича и романа. Добитник је бројних књижевних награда, међу којима су „Меша Селимовић“, „Бранко Миљковић“, „Стеван Сремац“, „Кочићево перо“ и „Велика награда Иво Андрић“.

У петак 3. седмице Васкршњег поста, 13. марта 2026. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован богослужио је у цркви Светих Архангела Михаила и Гаврила у Јагодини.

Литургија пређеосвећених дарова била је веома свечана како и приличи, а верни народ Јагодине и околине испунио је цркву да се помоли са својим Првојерархом. Уочи овог свечаног дана, архимандрит Онуфрије Вранић извршио је Свету тајну исповести над свештенством Архијерејског намесништва Беличког по благослову надлежног Архијереја.

Високопреосвећеном Архијереју саслуживали су: Архимандрит Онуфрије (Вранић), протосинђел Пајсије (Илић), протојереј Александар Гајић – архијерејски намесник белички и протојереј Милан Радовић, са протођаконом Иваном Гашићем и ђаконом Далибором Нићифоровићем.

Чтецирали су вероучитељи Бојан Тодоровић и Никола Ралевић, те Лука Станимировић.

Појао је Свештенички хор Архијерејског намесништва Беличког и Мушки појачки састав „Парусија“ из Јагодине.

Након причешћа клира Митрополит Јован је произнео великопосну беседу:

После причешћа верног народа и благодарствених молитава, уледило је послужење и читање реферата „Христово васкрсење је граница светова“ јереја Јована Кушића, пароха багрданског.

извор инфо служба епархије шумадијске