„У историји политичкој има мало тренутака за нас, значајнијих од онога када Сава 1208 год. одлази у планину Атоса да после аксетског живота и медитације, испружи над државом своју коштуњаву руку средњевековног, великог државника.

Ако у немањићкој епохи историје наше државе има величине, у многоме је то можда Савина залсуга, али да је морал, вискоки морал, кроз векове, највеће дело нашег народа, светла сен те руке над нама сачувала, то је чињеница јасна и извесна. После Савиног живота народ је пренео на себе све снажне црте његовог карактера. Његови етички појмови прешли су пут до најнижих балканских слојева. Чврстина и величина његовог карактера и морала огледају се већ у првим списима о њему. У великих наших средњевековних писаца, у Доментијана и Теодосије, Данила, сазнање да је Сава не само један од најевћих људи, него и наморалнијих, види се јасно у речима којима ти писци трубе славу његову, али је то сазнање данас непобитније него икада…“

Милош Црњански

* Емисија је суфинансирана средствима Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама

„Обично – и с правом, рекао бих – кажемо да је Светосавље квинтесенција духовног бића нашег народа и његова историјска идеја водиља. Тврдимо, такође, да Светосавље представља примарну духовну категорију у нашем укупном живљењу и делању, јуче и данас, његову константу и конституанту. Али, с обзиром на уопштеност и, са одређеног аспекта, неодређеност те категорије, треба је колико–толико објаснити, како би се знало шта Светосавље јесте, а шта није.
Лаконску, па ипак успешну условну дефиницију Светосавља дао је блажене успомене отац Јустин Поповић, у своје време професор догматике на нашем Факултету. Светосавље, вели он, није друго до „Православље српског стила и искуства”.“ Иринеј Буловић

У данашњем издању о Светосављу говоре протојереј-ставрофор проф. др Зоран Крстић, проф. др Александар Петровић и проф. историје Лазар Срећковић. Подсећамо се и речи оца Јустина Поповића:

* Емисија је суфинансирана средствима Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама