Од 19. маја до 17. јуна у дворишту Историјског архива Шумадије постављена је изложба „Живот и дело Катарине Богдановић“ ауторке Јелене Микићевић. Уз изложбу, Историјски архив Шумадије реализује и радионицу „Школа некада и сада“ која је намењена ученицима од првог до четвртог разреда основне школе са циљем да најмлађе упозна са изгледом школе и школовањем некада. Кроз разговор, обилазак изложбе и приказ аутентичне архивске грађе, ученици ће имати прилику да виде старе ђачке књижице, сведочанства, школске свеске, рукописе и остала школска документа из прошлости.
Посебан део радионице биће креативна активност током које ће ученици, по узору на стара сведочанства, израђивати своје „старинско сведочанство“ и на занимљив начин упознати школу некадашњег времена. Детаље сазнајемо од Јоване Елез, директорке Историјског архива Шумадије у Крагујевцу.

Спомен-парк Крагујевачки октобар и Музеј „21.октобар“ приређују изложбу „БЕЗ НАСЛОВА – симболи, људи, догађаји“ аутора вишег кустоса музеја Марка Терзића, у сарадњи са уметничким колективом ШКАРТ. Изложба, која ће бити свечано отворена у среду, 20.маја 2026. у 18 часова, прва је у низу поводом обележавања великог јубилеја – 50 година постојања Музеја „21. октобар“. У фокусу ове феноменолошке изложбе је сагледавање, уметничко представљање и промишљање идентитета тог јединственог, антиратног и атифашистичког музеја кроз време, односно кључни аутори, догађаји и симболи, издвојени као носеће тачке идентитета који се управо кроз њих и формирао, стално био мењан и дограђиван. На изложби ће први пут у Крагујевцу бити представљене вредне оригиналне скулптуре, слике, неки од најзначајних музејских предмета, књиге и много тога другог што својом суштином управо репрезентује поменуте тачке идентитета. О изложби смо за „Гостопримницу“ разговарали са аутором, вишим кустосом Марком Терзићем.

У фоајеу Књажевско-српског театра у Крагујевцу данас ће бити отворена изложба студентских плаката поводом 50 година Универзитета у Крагујевцу.

Изложба представља резултат креативног процеса студената студијског програма Графички дизајн, модул Визуелне комуникације Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу. Радови су настали на основу архивских фотографија, новинских чланака и документарне грађе коју су студенти добили као полазиште за истраживање и визуелну интерпретацију историје Универзитета, од његовог оснивања па кроз кључне догађаје током самог развоја Универзитета.

Аутори су студенти треће и четврте године, под менторством проф. Немање Драгојловића и мр Ирене Кнежевић, а отварање је заказано за 12 сати.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је началствовао 17. маја 2026. године светом Литургијом у храму Светог Саве на Врачару.

„Шта би био овај свет, браћо и сестре, да се у њему не појави Богочовек Христос? Какав би био овај свет, браћо и сестре, да није било оваплоћења Христовог, да није било тридневног Васкрсења, да није било славног Вазнесења, да није било свете Педесетнице, браћо и сестре? Овај свет би био једна тужна, плачевна долина, долина у коме обитавају многи духовно хроми и слепи од рођења“, беседио је Митрополит аустралијско-новозеландски г. Силуан тумачећи прочитани јеванђељски одељак. „Овоме свету, браћо и сестре, био је потребан Спаситељ, овоме свету је потребна светлост, овоме свету је потребна бања Силоамска да би хроми проходали, да би глувонеми чули и говорили, да би слепци прогледали, браћо и сестре. Човек без Христа је једнако слеп, човек без Христа је једнако у мраку, човек без Христа је роб, браћо и сестре, роб демонима, сили греха и опасних мучитеља страсти и оног највећег непријатеља – смрти. Од свега тога нас Богочовек Христос ослободи! Овај свет појавом светлости Логоса Божјег, Сина Божјег, постао је поново место радости, утехе, наде, вере, љубави, праштања и свега онога што чини човека човеком, дакле, богоугодног делања“, рекао је Митрополит Силуан.

извор Радио Словољубве

После дуге и тешке болести у болници у Аранђеловцу је, 16.маја 2026. године уснуо у Господу умировљени парох јунковачки протојереј–ставрофор Милун Алексић.

Прота Милун је рођен 16. јануара 1947. године у селу Жабару, од оца Славомира и мајке Живанке. Са супругом Добрилом има двоје деце, сина Ивана и ћерку Тању.

Епископ шумадијски др Сава рукоположио га је за ђакона 13. октобра, а за свештеника 14. октобра 1981. године у манастиру Грнчарица. Владика Сава га поставља за пароха влакчанског и опслуживача овсишког 1. новембра 1981. године и на тој парохији остаје до априла 1990. године када бива премештен на парохију јунковачку где служи у храму Преображења Господњег у Жабару. Године 1993. владика Сава освећује темеље за изградњу храма у Јунковцу. Освећење новог храма у Јунковцу, који је посвећен Свим српским Светитељима, осветио је Епископ осјечко-пољско барањски Лукијан (Пантелић) 1998. године, и том приликом свештеник Милун одликован је протојерејским чином. На парохији јунковачкој прота Милун вредно је служио све до 2010. године када због болести одлази у инвалидску пензију.

Заупокојену Литургију служиће свештеници опленачког намесништва 18. маја 2026. године у 8 часова у храму Преображења Господњег у Жабару, а опело проти Милуну служиће се у истом храму у 13 часова, након чега је сахрана на жабарском гробљу.

Христос васкрсе – ваистину Васкрсе!

извор епархија шумадијска