ЂУРА- „Ране моје љуто тишту“, прво издање

„Ја сам стена“, „Поноћ“, „Вече“, „Отац и син“, „Јан Хус“, „Пут у Гоњак“, „Падајте, браћо“, „Стазе“, „Недеља, „Отаџбина“, само су неки од назива песама Ђуре Јакшића из којих стихови нису ушли у називе дванаест издања емисије Ђура, кроз коју Вам представљамо Ђурино песништво у ширем смислу, поетику и живот. Његов романтизам, реализам и савременост. А то су стихови:
Ране моје љуто тишту („Црногорац Црногорки“)
Мирисом бих из недара да окадим свет („Љубичица“)
Ана точи, Ана служи, ал’за Милом срце тужи („Мила“)
Пијем, пијем, ал у пићу још се никад не осме’ну’ („Пијем“)
Треба ли мене свет? („Шта ће“)
У свету брале нема љубави (Епитаф са гроба)
Надај се надај, добар је Бог („Поток жубори“)
Јесте ли ми род сирочићи мали („На Липару“)
На сваком белом листу златни спомени („Љубав“)
Требаће земља српска храбре Милоше („Љубав“)
Милиони људи пиште („Јевропи“)
Ој Козаче, бојни брате, познајем ти тешку муку („Поздрав/Украјини/“)

Ђура Јакшић, уведен у матичну књигу као Георгије родио се 27. јула 1832. године у Српској Црњи, као првенац Угледног пароха Дионисија Јакшића и његове супруге Христине.
Иако је лирика прва асоцијација на Ђуру Јакшића, Јакшић је највише писао у прози. Написао је око 40 приповедака, три драме у стиху: „Станоје Главаш“, „Сеоба Србаља“ и „Јелисавета“.

С обзирром на то да је прве песме потписивао „Ђура Јакшић молер“, не треба заборавити да је Ђура Јакшић један од водећих сликара И представника српског романтизма, о чему ће у наредном издању бити више речи. У данашwем издању говоримо о Ђури и томе како је носити Ђурин шешир, са јединим крагујевачким носиоцем истоимене награде , књижевником и уредником књижевног програма крагујевачког СКЦ-а, Ненадом Глишићем.

„Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.

ГОСТОПРИМНИЦА – Специјална изјава Патријарха српског г. Порфирија о Европрајду

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије издао је посебно специјално саопштење о Европрајду, које у наставку преносимо у целости:

Браћо и сестре, драги пријатељи,

Не само у Србији, него свуда где живи српски народ велике полемике, поделе, контраверзе и сукобе донела је најава да ће у престоном Београду бити одржана манифестација коју називају Европрајд. Ова тема је нама вештачки наметнута и потпуно је супротна систему вредности нашег народа, а исто тако и наше браће и сестара других вера и нација са којима живимо. О томе су ми непосредно посведочили представници традиционалних Цркава и верских заједница. Стога, отказивање ове манифестације сматрам исправним.

У душу нас православних хришћана је усађено учење Цркве изражено већ на почетним странама Библије, где је записано да је Бог створио човека као два пола, као мушко и женско, што значи да су брак и породица, од постања света до данас и до краја света и века, дефинисани као заједница љубави мушкарца и жене са њиховом децом. У потпуности разумемо суштински оправдану велику забринутост нашег народа који је у грубом промовисању и наметању политика и идеологија које имају за циљ да поруше стубове на којима се вековима гради наш идентитет, да све постане крхко, релативно и флуидно, осетио дубинско и систематско угрожавање свих темељних вредности којима је вековима одан, а посебно светиње брака и породице.

Из ових разлога смо више пута у непосредном разговору са највишим представницима државе изнели разлоге због којих сматрамо да је нужно и оправдано отказивање Европрајда.

У исто време подсећам да Црква Христова поштује богомдаровану слободу сваког људског бића и зато је против сваког облика насиља, јавног жигосања и прогона било кога. Зло се не лечи и не побеђује насиљем, него се на тај начин само умножава.

Молимо се Христу Господу да нас молитвама Светог Саве српског у време када су пред нашом Отаџбином и народом различита искушења и проблеми, лиши овог, штетно и беспотребно нам наметнутог.

Патријарх српски
ПОРФИРИЈЕ

ГОСТОПРИМНИЦА – 250 година од рођења Јоакима Вујића и нова сезона у Књажевско – српском театру

Књажевско – српски театар почиње нову сезону 2022/2023. обележавањем значајног јубилеја – 250 година од рођења Јоакима Вујића. Поводом јубилеја и отварања сезоне, 8.септембра Књажевско – српски театар поклања представу „Негри“ крагујевачкој публици. Обележавање важног јубилеја театар наставља 9.септембра, на дан када је рођен отац српског театра. На малој сцени, од 18 сати, др Исидора Поповић, театролог, одржаће предавање под називом „Јоаким Вујић – најзначајнији организатор позоришног живота у Срба“.

Детаљније о новој сезони разговарамо са Младеном Кнежевићем, директором Књажевско – српског театра.

ХРИШЋАНСКИ МЕРИДИЈАНИ 7.9.2022.

У понедељак, када прослављамо оданије празника Успења Пресвете Богомајке, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је свету архијерејску литургију у храму Светога Саве у Крагујевачком насељу Аеродром.

Његова светост патријарх српски г. Порфирије поручио: Не само у Србији, него свуда где живи српски народ велике полемике, поделе, контроверзе и сукобе донела је најава да ће у престоном Београду бити одржана манифестација коју називају Еуропрајд. Ова тема је нама вештачки наметнута и потпуно је супротна систему вредности нашег народа, а исто тако и наше браће и сестара других вера и нација са којима живимо. О томе су ми непосредно посведочили представници традиционалних Цркава и верских заједница. Стога отказивање ове манифестације сматрам исправним,
Ову и остале вести слушате у данашњем издању:

КОМУНАЛНО ЋОШЕ 7.2.2022.

Третирање ларви и одраслих комараца заказано је за данас и сутра,
Резултати испитивања намирница на тржишту,
Искључења воде и струје данас:

ЖИВОТ У ИЗЛОГУ (1) – Насловна тема

Живимо у такозваној дигиталној ери. Неки сматрају да је то привилегија, други у томе виде пропаст. У сваком случају, последњих година или деценија створен је нови интернет свет, који је, чини се, све убрзао. У том новом свету човек живи у мрежи, или је можда, ухваћен у мрежу. Такође живи у излогу, принуђен на лично брендирање. Савремени антрополози тврде да ако смо до сада дефинисали своје постојање у односу на физичку, социјалну, личну и духовну димензију, сада не можемо занемарити виртуелну, односно дигиталну димензију нашег постојања. Посебно са дигитално рођеном генерацијом, дигитална димензија, односно живот у излогу на дигиталним интерент платформама постаје део људске свакодневнице, без које савремен човек, ви или ја, више не може да се дефинише или да пронађе своје аутентично ја.
О свему томе желимо да говоримо у нашем новом серијалу емисија под називом „Живот у излогу“ – између отворености и надзора. Ова прва емисија посвећена је насловној теми, а за саговорнике смо одабрали културолога др Владимира Пауновића, и новинарку Јовану Глигоријевић.
„Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.

ГОСТОПРИМНИЦА- За ученике и студенте бесплатна чланарина за библиотеку у Крагујевцу

Сви ученици основних и средњих школа, поводом почетка школске године, током септембра могу бесплатно да се учлане или обнове своју чланарину у Народној библиотеци ‘‘Вук Караџић‘‘ у Крагујевцу. Иста, бесплатна добродошлица, од октобра ће важити и за студенте, саопштено је из те библиотеке. О овој акцији и програму Народне библиотеке Вук Караџић говоримо у данашњем издању са Владимиром Стефановићем:

ГОСТОПРИМНИЦА- У ЧЕТВРТАК ПОЧИЊЕ

У Крагујевцу ће од 08. до 11. септембра бити организован традиционални, осамнаести по реду Шумадијски сајам пољопривреде, годинама уназад најзначајнија и најпосећенија манифестација Шумадија сајма. Шта Шумадинце очекује на овогодишњем сајму, говоримо са директороммШумадија сајма, Александром Штајном:

Емисије

Prodajni centar